◄   6 7. 8   ►


7.

(Soba caričina).

CARICA, LAMBRA, JAMNA.


CARICA: Jesi li poslala po toga stranog, Jamno?

JAMNA: Jesam, vladateljice. No šta te opet uznemiri?

CARICA: Ah, Jamno, ah, devojko, šta sam videla! Ah, ježi mi se koža, kad pomislim samo! Kakva strava, kakav užas za mene! Videla sam, o, Bože, videla sam Hasana mrtvog, krvlju poprskana u hodniku mome.

LAMBRA: Milostivo nebo, Hasana mrtvog!?

CARICA: Dalje malo stajaše strani mladić i Sinan, s užasnim u ruci mačevma u nameri da se njima razdiru. Ah, kako mi je tada bilo, Lambro, Jamno, ne možete sebi predstaviti! Na jedan mah se krv u meni sledi, oči mi se vida liše. Šta sam rekla, ne znam; kako sam u sobu utrčala, ne znam. O, da se dalje krv ne prolije? O, da nisam ja ovome uzrok? Bože, Bože, ne ubijaj sasvim nesrećnu! Dosta sam patila, dosta trpela! — To je Omar, što dolazi. O, samo dve reči ostavite me da s njim nasamo progovorim.

DEVOJKE (se udalje).


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.