Nahod Simeon/17
DEJSTVO TREĆE
(Hodnik u palati caričinoj)
1.
NAHOD SIMEON (sam).
Pođite zbogom, svi moji trudovi, i zakone, i vero! Ostaj zdrava, zemljo! Nećeš više Nahoda videti. Ostaj u tami, majko. Nećeš dočekati da tvoga sina zagrliš. Svezan je tvoj sin, o trostrukim lancem svezan, niti ga može pomoć čovečeska izbaviti. Nemilostiva sudbina dotle me je gonila, dok me nije ovamo dovela. Ovde me ostavlja: veselju ili neščastiju? O tom slabo moje srce razbira. Zanešeno slatkim ljubovi otrovom kunja pred palatom boginje svoje, ne znajući da izbavlenija na svetu ima. Nema za mene, zaista nema! Moja su čuvstva opijena; niti traže način, da me iz ove nesvestice izvuku. 0, pustinjo, sveta, blažena pustinjo!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|