Narodna enciklopedija/Pogovor

←Ščepkin V. N.

Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka  (1928)  Pisac: Stanoje Stanojević Pogovor

Pogovor

I.

Narodna Enciklopedija je završena, i naša publika ima sada u rukama celo ovo veliko delo, u kome može naći gotovo sve, što joj je potrebno da zna o našoj zemlji i o ovom narodu u prošlosti i u sadašljosti u svakom pogledu.

U N. E. je prikazana naša zemlja i život našega naroda, zatim njegovi kulturni napori i rezultati toga rada kroz vekove. N. E. je podjednako obuhvatila sve delove našega naroda, i ona će bez sumnje za naše međusobno upoznavanje učiniti više, nego sve drugo, što je u ovome pravcu do sada učinjeno, što se u tom pogledu htelo, ili što je trebalo uraditi. Sem toga, u N. E. je ne samo skupljena masa fakata, nego je u njoj i puno novog materijala, novih ideja i novih naučnih rezultata.

Na N. E. je radilo 146 saradnika, od kojih su: 80 Srba, 45 Hrvata i 21 Slovenac. Među saradnicima su zastupljene sve političke sgranke i druge razne grupe i struje u sva tri dela našega naroda. Po položaju u društvu bilo je među saradnncima N. E.: 65 profeoora Univerziteta, 20 akademika, 8 bivših ministara, 5 viših oficira, i t. d. — Pretplatnika je imala N. E. do 10.000, a štampana je u 14.000 primeraka.

Što je naš narod dobio svoju N. E. zasluga je jedino njenih saradnika, koji su sa ljubavlju i pregorenjem, savesno i predano radili taj težak i nezahvalan posao, i zasluga je izdavača N. E., Bibliografskog Zavoda u Zagrebu, koji je preduzeo ovaj posao sa verom u uspeh, uz veliki rizik, i koji je za N. E. podneo velike žrtve.

Sve što je dobro u N. E. zasluga je njenih saradnika. Za sve što u njoj ne valja i za sve nedostatke nosim ja jedini, i to punu odgovornost u svakom pogledu. Moja je bila zamisao, koncepcija i organizacija rada. Za taj posao trebalo je imati samo dobre volje, takta i jake nerve. I baš zbog toga, što sam ja odgovoran za ove nedostatke i za sve ono, što ne valja u N. E., smatram za svoju dužnost, u prvom redu prema svojim saradnicima, da odgovorim na mnogobrojne zamerke, učinjene N. E.

A zameraka je bilo veoma mnogo i raznovrsnih. Po sebi se razume, da ja ne mogu odgovarati na zamerke, koje su učinjene faktima u pojedinim člancima, jer su svi članci potpisani, i za podatke u njima odgovaraju naravno sami pisci. Ja mogu da odgovaram samo na načelne zamerke, i da protumačim, kako je došlo do pojedinih nedostataka u N. E., kojima se zamera.

II.

Kada sam ja 3 maja 1924 god. održao u Zagrebu, a uskoro posle toga u Beogradu i u Ljubljani, prve konferencije zbog organizovalja rada na N. E., nije, sem mene, niko verovao, da će se ideja i moj plan o izdanju N. E. ostvariti, i da će ona ikada biti izrađena i izdana. A već pogotovu niko nije verovao, da će već u decembru iste godpne rukopis za prve sveske biti dat u štampu. Izraza neverice i sumnje i pakosnih šala na moj račun i na račun N. E. bilo je, i onda i još dugo vremena posle toga, dosta.

Kada se 14 marta 1925 god. pojavila prva sveska N. E., svi su bili razočarani: jedni zbog toga, što je ona u opšte izašla, a drugi, koji su je sa radošću očekivali, zbog toga, što su od nje drugo i više očekivali, — ali šta drugo i šta više, to ni oni sami nisu znali. Ipak je u prvi mah bilo i pohvalnih glasova, — istina preko volje i kroz zube, ali ih je ipak bilo.

Međutim, što je preduzeće dalje i brže odmicalo, a sveske se, u srazmerno kratkim rokovima, nizale jedna za drugom, povoljni odzivi bivali su sve ređi i sve bojažljiviji, a nepovoljne ocene sve češće i sve energičnije. To je sasvim prirodno. Pre svega, mnoge je na take ocene pokretala zavist na uspehu. Zatim: je N. E. dala zgodnoga povoda, da se prečišćavaju razni lični računi. Dok se mislilo, da N. E. neće uspeti, i da će se urednik i saradnici obrukati, moglo se i ćutati, ali kada je postalo verovatno, da je izlaženje N. E. osigurano, onda je, za neko vreme, nastala prava hajka na N. E., na njenog urednika i na pojedine njene saradnike.

U tim napadajima nije bilo mnogo principske i stvarne kritike; oni su većinom bili na ličnoj podlozi. Stradao sam naravno najviše ja, pa onda pojedini saradnici. Tako je bilo kritika, u kojima je zamerano samo člancima jednog jedinog saradnika, i zaključak, da N. E. ne valja, izvođen je onda na osnovu toga, što je u nekoliko članaka jednoga pisca tobože nađeno nekoliko netačnosti. Po sebi se razume, da tu nije bila u pitanju težnja da se pomogne stvari i da se dade ozbiljna kritika, nego potreba pisca kritike da sa jednim saradnikom N. E. prečišćava svoje lične račune.

Koliko se u tome pravcu kod nas može daleko ići najbolje pokazuje ovaj primer. U jednom velikom listu izašao je opširan prikaz prvih desetak svezaka N. E. U prikazu su oštro napadnuti članci šestorice saradnika, a baš tih šest saradnika N. E. bili su članovi jednog odbora, koji je dao nepovoljan sud o jednoj knjizi pisca te kritike!

Ili, zamislite ovaj težak slučaj. Jedan Crnogorac, rođen ispod brda Vrmoša, pretplaćen je na N. E. i oduševljen je njome. Kad je dobio 4 svesku, on traži u njoj Vrmoš, ali njega nema. Ljut zbog toga on vraća N. E., otkazuje pretplatu i u plemenitom i opravdanom gnevu klikće kao soko: Kad ne treba Narodnoj Enciklopediji Vrmoš, ne treba ni meni Narodna Enciklopedija! Što taj čovek ne vidi dalje od podnožja Vrmoša mene ne čudi, ali me čudi, da je izjavu toga dobrog Crnogorca i njegov frapantni dokaz da N. E. ne valja, mogao doneti, kao objektivan, i to jedini, primer nedostataka N. E. u jednoj nepismenoj belešci čak i Letopis Matice Srpske!

Kad su tako prolazili pojedini saradnici N. E., može se misliti kako sam tek morao proći ja, kao urednik. Ja sam mnoge ljude zadužio svojim pisanjem i radom, i zbog toga ja mogu uvek sigurno računati, da će se naći falanga dobrih prijatelja, koji će udaritn na sve što ja radim. A N. E., rezonovali su oni, nije obična stvar. Tu su, misle oni, u pitanju veliža slava i silne pare. I zbog toga Je sistematska i energična kampanja protivu mene i N. E. vođena sa mnogo strana, a osobito od strane jednog punonadežnog mladog gospodina, koji se, kao što sam posle saznao, i sam nosio mišlju, da izda ovaku N. E.

Moram još nešto istaći, što je osobito karakteristično gotovo za sve ocene i beleške o N. E. U svima tim ocenama nije nigde ni jednom rečeno, da ima i dobrih stvari u N. E.

Da priznam, da sam ja nesposoban za urednika ovakog jednog monumentalnog dela, da priznam, ako hoćete, da sam i u opšte ograničen, — ali valjada su 20 akademika i 65 profeoora Universiteta sposobni da napišu bar nekoliko dobrih članaka za N. E. Po mnogim prikazima na N. E. izgleda međutim, da čak ni to nije

slučaj, i da u N. E., među 12.000 članaka, nema baš ni jednog jedinog dobrog.

III.

Sve zamerke, učinjene, i pismeno i usmeno, N. E. daju se uglavnom svesti na ovo: Zamera se što su neki članci (osobito biografije) izostali, zamera se što su mnogi članci (opet osobito biografije) ušli u N. E., zamera se za pojedine članke što su suviše opširni, a za pojedine što su suviše kratki (često za iste članke jedni tvrde, da su suviše opširni, a drugi, da su suviše kratki!)

Osobito je mnogo zameraka u tome pravcu učinjeno sa plemenskog gledišta: Mnogim Srbima je malo ono, što je u N. E. pisano o srpskim stvarima, a mnogo ono, što je pisano o Hrvatima i Slovencima, mnogim Hrvatima je pogotovu mnogo ono, što je izneto o Srbima i o srpskim stvarima, a suviše malo sve ono, što je izneto o Hrvatima i hrvatskim stvarima, i t. d.

Najopravdanije su zamerke što ponekih članaka nema u N. E. Zaista su u N. E. izostali mnogi članci, koji su svakako trebali da budu u njoj. Isto su tako izostale biografije nekih znatnih ličnosti, koje su morale ući u N. E. Tako na pr. nema članaka: O antropologiji, veleizdajničkim parnicama, versajskom ugovoru, grčko-srpskim odnosima, etnografiji, ženevskom sporazumu, ženskom pokretu i ženskom pitanju, Jugoslovenstvu, Jugoslovensnom Odboru, Jutru, katoličkoj crkvi, Klasnoj Lutriji, klimi, koaliciji srpsko-hrvatskoj, Koruškoj, Kranjskoj, Letopisu Slovenske Matice, Ličko-Krbavskoj županiji, Ljubljanskom Zvonu, Maloj Antanti, Matici Jugoslovenskoj i Slovenskoj, meteorima, Nagodbi, nemačkom uticaju i vezama, poljoprivredi, poslovicama, pošti, Radu Jugoslavenske Akademije, sarajevskom atentatu, slobodnim zidarima, Srpskoj Književnoj Zadruzi, telegrafu i telefonu, turizmu, uvozu, Fridjungovoj parnici, hajducima, hrvatskim političkim strankama, humanim društvima, i t. d., i t. d., a od znatnih ličnosti nisu u njoj na pr.: Grga Anđelinović, Lujo Bakotić, Đuro Basariček, M. Bošković, Srđan Budisavljević, Mih. Valtrović, V. Vilder, Jovan Gavrilović, Prvislav Grizogono, Greg. Žerjav, A. Ivić, Mijo Kišpatić, Boža Knežević, J. Kopitar, Ivo Lorković, Boža Marković, Franja Marković, Vlatko Maček, Antun Mahnić, Bogdan Medaković, František Metelko, Josip Modestin, Vasa Pelagić, L. Nitamec, Dušan Popović, Svet. Popović, Jaša Prodanović, Toma Rosandić, Milan Srškić, Bora Stanković, Milan Stojadinović, dum Ivo Stojanović, Sava Tekelija, Velimir Todorović, Jovan Tomić, Davorin Trstenjak, Jovan Turoman, Nikola Uzunović, Tin Ujević, Milutin Uskoković, Ljudmil Hauptman, Ivan Hribar i t. d., i t. d. Taj nedostatak je tim osetljiviji, što su u N. E. ušle neke osobe mnogo malje znatne od onih, koje su slučajno izostavljene. To je naravno veliki nedostatak, ali se on, i ako ne može pravdati, može bar razumeti.

N. E. je kod nas prvi posao ove vrste; za taj posao nije bilo gotovo nikakvih predradova, opširnih priručnih knjiga ili dobrih registara, dakle nije bilo skoro ničega, po čemu bi se mogao sastaviti dobar i koliko-toliko potpun alfabetar članaka, koji treba da uđu u N. E. Prvo sam ja sâm prikupljao podatke za taj alfabetar, pa beležio ove, što sam nalazio, i pregledao sam razne spiskove, registre, rečnike i t. d. Kad je počeo rad na N. E. zamolio sam saradnike, da prvo sastave za svoju struku, koju će u N. E. obraditi, spisak članaka i ličnosti, koje misle izraditi za N. E. Zamolio sam, da svaki zabeleži, i van svoje struke, sve ono, što misli da treba da uđe u N. E. Sem toga, molio sam lično svakoga, sa kime god sam govorio o N. E., da mi obrati pažnju na sve, što misli da bi trebalo da uđe u N. E., a kad bude izlazila, da mi javi sve, što je izostavljeno i da me upozori na sve pogreške i nedostatke u njoj. U više mahova molio sam preko novina sve one, koji se za to interesuju, a isto tako i pretplatnike N. E. u posebnim listićima, koji su umetani u pojedine sveske Enciklopedije, da mi saopšte sve nedostatke i pogreške, koje nađu u N. E. Isticano je, da će N. E. imati Dodatak, i da će u Dodatak ući sve ono, za što se bude moglo saznati da je izostalo. Odziva je na ove moje česte i ponovne molbe istina bilo, ali je on bio dosta slab. Ipak je prikupljeno dosta podataka o onome. što je izostalo, i sve će se to štampati u Dodatku. Ali nisu svi članci, kojnh nema u N. E. slučajno, zbog zaboravnosti ili iz nepažnje, izostali. Bilo je i drugih raznih nezgoda i teškoća, zbog kojih pojedinih članaka i biografija nema u N. E. Ima, pre svega, ličnosti, koje su radile na raznim poljima, pa je teško bilo odrediti, koji saradnik N. E. treba da je obradi. Taki je slučaj na pr. sa Jovanom Gavrilovićem. Svaki od onih, koje sam molio, da izradi biografiju dotične ličnosti, dokazivao je, da treba da je radi saradnik za drugu struku, jer on tobože tamo spada, i zbog toga često nisam u opšte motao da dobijem dotičnu biografiju.

U opšte, ne bi čovek verovao, kako je, i pored 146 saradnika, teško bilo doći do pojedinih članaka i biografija. Bilo je ljudi, za koje prosto niko nije hteo da piše biografiju. Treba međutim imati na umu, da sam ja bio vezan za saradnike, i da sam sa razlogom smatrao, da je broj saradnika i ovako suviše velik, i da zbog toga njihov broj ne treba povećavati, a najmanje da je opravdano, da zbog toga, što ni jedan od saradnika neće da napiše biografiju neke ličnosti, treba samo za tu biografiju tražiti novoga saradnika. Osobito je bilo velikih teškoća sa političarima, čiji je rad još izložen subjektivnoj kritici, i ako N. E. nije ulazila u ocenu njihovog rada, nego je trebalo izneti samo biografske podatke. Koliku sam imao muku, da dobijem biografije na pr. N. Pašpća, Sv. Pribićevića i Stjepana Radića, to samo ja znam. Ali do biografije pokojnog L. Pačua nikako nisam mogao da dođem. Molio sam i molio nekolicinu saradnika, ali je sve bilo uzalud. Naposletku sam morao odustati od principa, da ne uzimam za pojedine članke nove saradnike, i zamoliti jednog gospodina van kruga saradnika, da napiše Pačuovu biografiju.

Isto je tavo bio težak slučaj i sa g. Meštrovićem. Njegovu sam biografiju dobio tek kad je već ceo slog dotične sveske N. E. bio gotov, i tabak, spreman da uđe u mašinu, čekao, da se složi i umetne ta biografija. U ovom sam slučaju, istina u poslednjem trenutku, ali ipak dobio članak. Međutim bilo je slučajeva, da sam mesecima, po dvadeset i više puta, tražio neki članak, koji mi je istina stalno obećavan, ali kad je došao na red da se štampa, ja ga još uvek nisam dobio. Šta sam u takom slučaju mogao da radim? Zbog jednog članka nije se moglo čekati sa izdavanjem sveske, osobito iz finansiskih razloga, jer su izdatci za administraciju i redakciju bili vrlo veliki. Svaki dan odlaganja izlaska pojedine sveske, i prema tome celoga dela, izazivao je velike troškove, i izdavači su sa razlogom energično forsirali, da sveske N. E. izlaze što brže. Što je glavno, nije bilo nikakva izgleda, da će čekanje koristiti, jer kad se pojedini članci nisu mogli dobiti, i pored svega navaljivanja, u toku od nekoliko godina, otkuda se urednik mogao i smeo nadati, da će ih dobiti za nekoliko dana? Uostalom, treba imati na umu još i to, da je N. E. morala izlaziti u izvesnim razmacima, jer je većina pretplatnika bila u mogućnosti ili voljna, da najviše uzima po jednu svesku mesečno, tako, da je odocnjenje svake pojedine sveske u stvari povlačilo za sobom produženje celoga rada i odlaganja svršetka celoga dela.

Ali ima još razloga, sa kojih su biografije pojedinih ličnosti, koje su trebale da budu u N. E. izostale. Podatci za biografiju živih ličnosti traženi su po pravilu od njih samih. Mnogi od njih nisu hteli dati te podatke, neki iz nebrižljivosti, poneki što im zaista nije stalo do toga, da budu u N. E. a većina iz afektirane skromnosti. Neki su direktno zabranjivali, da N. E. donese njihovu biografiju, a jedan gospodin mi je ozbiljno poručio, da on neće svojom biografijom u N. E. da podiže moju slavu!

Najviše je nezadovoljstva bilo sa biografijama. Sem zameraka, što su neke manje važne osobe ušle u N. E., a neke daleko znatnije nisu, zamerano je mnogo i nejednakosti u postupanju pri iznošenju podataka i, osobito, zbog nejednakog obima biografija. Te su zamerke uglavnom opravdane, ali samo delimice. Nejednakosti ima, to je istina, i biografija neke znatnije ličnosti često je kraća od biografije nekog čoveka, koji se po značaju ne može ni meriti sa onim. Ali to je sasvim prirodno. Pre svega, dužina biografije ne mora uvek biti u pravom odnosu sa značajem dotične osobe. To često stoji u vezi i sa posebnim prilikama. Page:Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenacka 4.pdf/1101 Page:Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenacka 4.pdf/1102 Page:Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenacka 4.pdf/1103 Page:Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenacka 4.pdf/1104 Page:Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenacka 4.pdf/1105 Page:Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenacka 4.pdf/1106

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stanoje Stanojević, umro 1937, pre 87 godina.