Muziki

Muziki Pisac: Jovan Pačić

Blagi, slatki i prečisti,
Svjati neba razgovor
Ti si, divni raj k’o isti,
Smeran tvoj sam pjesnotvor;
U radosti krasnom cvetu
Raskoši ja pijem slast.
Muziko! Teb’, uvek svetu,
Hvalit, slavit uzoh vlast.

Kad u srcu ne mož’ čuvstvo
Tesnom od veselja stat,
Daj mu pjesne, svirke, društvo,
Slast će vzajmno tebi dat;
Ali tebe svjatu čtiti
Ja naučih nevoljom,
Morala je radost biti
Gorkom prežde žalosćom.

Na protivnost bez roptan’ja
Rad si tužit, plačan bit;
Slova možeš ti plakan’ja
Muzike u skladnost lit;
Mož’ iskazat muke tvoje,
Pak ispevat srca bol,
Muzika će strune svoje
Glas poklonit nežni, hol.

Zuji pjesne glas presvjati
Dirne l’ pjevčik u klavir,
Mir se taki mora sjati,
U soglas’ju leži mir;
Mir da svagdi mi snujemo,
Mir tam’, ovde bude s nam’;
Mir u pjen’ju da čujemo,
Mir i glasi odziv sam.

Izvor

• Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 152-153

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Pačić, umro 1849, pre 175 godina.