Mrtvi pohođani
0001 Koliko je Duvno i Lijevno,
0002 Koliko je dugo i široko,
0003 Kopčića je sama polovica.
0004 Nema kule ni lipše ni više
0005 Ko je kula Todorović Janka.
0006 U kuli mu do devet sinova
0007 Kano devet zlatnih paunova
0008 I deseta kćerca jedinica,
0009 Miličica, jedna mizimica.
0010 Prosili je svati sa svih strana:
0011 Jedni prose od Gabele stare,
0012 A drugi su od Mostara bila,
0013 A treći su od Bosne ponosne,
0014 A četvrti od prve komšije;
0015 Peti prose šera Sarajeva,
0016 A šesti su od ravne Indije.
0017 Babo daje šeru Sarajevu;
0018 Majka daje za prvu komšiju;
0019 Braća daju u ravnu Indiju,
0020 Za junaka Karamfil-Ivana;
0021 Dvori su mu od suvoga zlata,
0022 A avlija od sama mramora.
0023 Pa su braća seki besidila:
0024 „Hajde, seko, u Indije ravne!
0025 Mi ćemo te, seko, oblaziti,
0026 Oblaziti svake godinice,
0027 U godini svake polovine,
0028 Polovini svakoga miseca,
0029 U misecu svake nedeljice,
0030 U nedelji svakog bila dana.“
0031 Ode Mila u Indije ravne
0032 Za junaka Karamfil-Ivana.
0033 Malo vrime za tim postojalo,
0034 Malo vrime, nedeljica dana,
0035 Iza toga kuga udarila:
0036 Kuga mori po Lijevnu bilu,
0037 Po Lijevnu, po turskomu gradu;
0038 Kuga mori i staro i mlado,
0039 I rastavlja i milo i drago,
0040 I umori Miličinu braću:
0041 Devet braće, devet sokolova,
0042 I desetog ostarila babu.
0043 Iza toga postojalo vrime,
0044 Malo vrime: po godine dana,
0045 Jetrve su Milu pozlobile:
0046 „O Milice, naša nevistice!
0047 Da si bila svome rodu draga,
0048 Kogod bi ti i od roda doša,
0049 Kogod bi ti doša i obaša!“
0050 To je Mili vrlo mučno bilo.
0051 Boga moli Milica gospoja,
0052 Boga moli devet godin dana,
0053 Posti mlada petak i subotu,
0054 Da njoj kogod i od roda dođe.
0055 Boga moli, Boga domolila:
0056 Bog spremio s neba dva anđela,
0057 Dva anđela, do dvi svoje sluge,
0058 Do Ružice, do bijele crkve,
0059 Pa je njima tiho besidio:
0060 „Da vam bora, dva moja anđela,
0061 Dva anđela, do dvi moje sluge!
0062 Vi hajdete s neba na zemljicu
0063 U kočijam od suvoga zlata
0064 Do Ružice, do bijele crkve.
0065 Gdi nađete devet dobrih greblja,
0066 Svih je devet takih i jednakih,
0067 Devet dobrih otvorite greba,
0068 Od mrtvih ih učinite žive,
0069 Od pokrova skrojite haljine.
0070 Od zemljice skuvajte pogaču,
0071 A od mraka podajte njim konja,
0072 Od slamčice pusat i oružje,
0073 Mahovine dajte njim odilo,
0074 Neka pođu do ravne Indije,
0075 Nek obađu dragu svoju seku.“
0076 Kad to vide dva božja anđela,
0077 Sahodiše s neba na zemljicu
0078 U kočijam od suvoga zlata
0079 I dođoše do Ružice crkve.
0080 Otvoriše devet dobrih greba,
0081 Od mrtvih ih učiniše žive,
0082 Od pokrova skrojiše haljine.
0083 Od zemljice skuvaše pogače,
0084 Mahovine dadoše odilo,
0085 A od mraka njim učiniše konje,
0086 Od slamčice pusat i oružje,
0087 Podiglo se devet braće mile,
0088 Devet braće, devet sokolova,
0089 Na ’no devet konja paunova:
0090 Oni iđu do ravne Indije,
0091 Da obađu dragu svoju seku.
0092 Kad su došli do ravne Indije,
0093 Lipo ih je seka dočekala
0094 I prid braćom konje uhvatila.
0095 Konje prima, za zdravlje ih pita.
0096 Vodi braću u visoku kulu,
0097 Za pune ih postavila stole.
0098 Tu su bili tri nedilje dana:
0099 Niti braća jidu niti piju.
0100 Besidio najstariji brate:
0101 „Nu hajdemo, moja braćo draga,
0102 Mi hajdemo našem sentu bilom!“
0103 Kad to vide osam braće mile,
0104 Poslušaju brata rođenoga.
0105 Oni iđu niz polje zeleno,
0106 Ostavljaju dragu seku svoju,
0107 Ona im se ustavit ne dade,
0108 I odoše priko polja ravna.
0109 Vazdan piva ptica lastavica:
0110 „Bože mili, velika ti hvala!
0111 Gdi živ isan s mrtvim hodijaše!“
0112 Kad su došli do Ružice crkve,
0113 Pa su braća seki besidila:
0114 „O Milice, draga seko naša,
0115 A ti hajde čuvat naše konje:
0116 Pričela se misa govoriti,
0117 Mi idemo misu otpivati.“
0118 Kad to vidi mlađena Milica,
0119 Čuvala im do podneva konje,
0120 Po podnevu nestade njoj konja.
0121 Pak mi iđe u bijelu crkvu,
0122 Kad u crkvu, nigdi nikog nema,
0123 Nego same slike i prilike,
0124 I nahodi devet dobrih greba,
0125 Svih su devet taki i jednaki,
0126 Na svih devet po devet ružica.
0127 A kad vidi mlađena Milica,
0128 Ona hode bilu dvoru svome;
0129 A kad bila dvoru na pogledu,
0130 Svi su dvori crnim pokriveni.
0131 Na avliji majku nahodila,
0132 Sva je crna kao crna čavka,
0133 Pa se vrati seka unatrage
0134 Do Ružice, do bijele crkve,
0135 Ona kleče na gola kolina,
0136 Pa je svetu pozdravila Gospu,
0137 Ne bi li njoj grihe oprostila.
0138 Jezus reče, na kolina kleče,
0139 I priminu, pokojna joj duša!
0140 Greblje njoj se samo otvorilo,
0141 U greb se je sama ukopala.
