Mrak zateče po gori svatove
Mrak zateče po gori svatove,
svi svatovi kod livade b'jahu,
Muhamed-beg s djevojkom pod jelom,
pod jelom je čador razapeo.
Pošto su se odmor odmorili, 5
večerali i kahvu popili,
tad zavika glavita djevojka:
"Čuješ mene, brate Muhamede!
Ljuto me je zaboljela glava,
što ću jadna od života svoga!" 10
Osjeti se djever Muhamede,
pa odl'jeće šadrvan vodici,
donese joj studene vodice.
Dok Muhamed vodu donosio,
ona rodi prenejako čedo. 15
Kad se vidje junak na nevolji,
on odreza svilene rukave,
pa zavija prenejako čedo,
i otpasa mukadema pasa,
pa uteže svoju nevjesticu, 20
pa povali pod jelove grane.
U to svanu i sunce ogranu,
zavikaše alajli čauši:
"Hazurala, kita i svatovi!"
Kad se vidje djever Muhamede, 25
kad se vidje junak na nevolji,
uze čedo u bijele ruke,
pa ga diže na jelove grane.
Dovedoše od zlata kočije
i pođoše kita i svatovi: 30
razviše se alajli bajraci,
udariše zile i borije.
I pođoše kita i svatovi,
povedoše lijepu djevojku.
Obzire se djever Muhamede, 35
obzire se na jelove grane.
I dođoše bijelome dvoru.
Svi svatovi konje odjahaše,
izvedoše lijepu djevojku,
izvedoše iz zlatnih kočija. 40
Svi svatovi u dvor ulazili,
ne ulazi djever Muhamede.
Beg Zaim-beg pred njeg izlazaše:
"Odjaš' konja, brate Muhamede!"
"Čuješ mene, moj brate Zajime! 45
Hoćeš li me, brate, poslušati,
kakvi smo mi govor učinili,
da s djevojkom u ložnicu nećeš,
dok ne bude četerest danaka?"
Nasmija se bratac mu Zaime: 50
"Ne budali, brate Muhamede!
Da si reko i godinu dana,
ja bih tebe, brate, poslušao,
odjaš' konja, pa hajde u dvore!"
Opet veli bratac Muhamede: 55
"Ja ne mogu konja odjahati,
već mi valja u goru zelenu,
ja sam zlatan tespih izgubio,
kad sam usto na ogranku sunca,
kad sam klanjo vakat od sabaha, 60
na klanjanju tespih izgubio."
Govori mu bratac Zajim-beže:
"Sjaši konja, brate Muhamede!
ja ću ljepši, bolji nabaviti."
Govori mu bratac Muhamede: 65
"Borme neću, brate Zajim-beže!"
Pa on ode preko polja ravna,
kao zv'jezda preko neba vedra.
I on dođe u goru zelenu:
nađe čedo na jelovoj grani, 70
pa ga metne pod pazuho svoje,
i on ode u bijele dvore,
i on sjaha konja od mejdana,
i uleće u bijele dvore.
On odleti svojoj staroj majci: 75
"Nuto, majko, mojega šićara,
ja ne nađoh zlatnoga tespiha,
već ja nađoh prenejako čedo!"
Govori mu ostarjela majka:
"Sad šta ćemo, sine Muhamede, 80
od ovoga čeda nejakoga,
hoćemo l' ga dojiljama dati?"
Govori joj djever Muhamede:
"Hajd' ne luduj, ostarjela majko!
Ja ću čedo snahi pokloniti, 85
neka snaha oko čeda radi!"
Iza ovog na Ćabu otišo,
al' na Ćabi nešto progovara:
"Što će ovdje djever Muhamede?
On je davno Ćabu učinio! " 90
Nekad bilo, sad se spominjalo.
