Moj živote...

Moj živote...  (1861)  Pisac: Vladimir Vasić

Moj živote, moje sunce jarko,
Zašt’ ne sijaš kao i do jako,
Zašt’ si slika crnijeh oblaka,
Zašto punan i prepunan mraka?

Pun si tmine, pun si jada velja,
Pun si tuge, pun mračnijeh želja,
Pun si rana i gorčine same,
Oh živote, prepun li si tame!

Dokle misliš, kud se tako krećeš?
Da li suncu ili grobu lećeš,
Zbori štogod kuda hoćeš tako,
Kuda nagliš željeno i plaho?

Grobu je li?... o, pričekaj malo!
Milo cveće još nije ucvalo,
Nek bar ono jedno drugom šapti:
„Tu je cvetak suzom pokapati!”

U Loznici, 1861.

Izvor

1865. Pesme Vladimira Vasića. Izdane na svet nakon smrti njegove. Zemun: Štamparija I.K.Sopronova. str. 99.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vladimir Vasić, umro 1864, pre 160 godina.