Mojim pesmama
Odlazite, pesne moje,
Moga čuvstva mila čeda,
Kol'ko ćete l' trpet' vreda
Od nestašnih zolja mnogih!
Kad ljubovno ljubov blaga
Svom porodu prašta mane.
Stroge jesu oči strane,
I spev hudi mrakom kazne.
No nek samo Srpstvo traje,
Makar bili vaši dani
Zaboravom pretrpani,
Il' pesništva smešna bruka.
Nek sudbine strela svaka
O vas bolje vrh otupi,
Da kad Srpstvu zlim pristupi
Ne uzmože rane dati.
Naglost, razdor i nesloga,
Praotačne naše kletve
Neka u vas traže žertve,
Kad se njima rod zarazi.
Neka Srpstvo bude slavno,
Ma se hvala od vas krila,
Ta naša je gordost bila
Samo roda glas uzneti.
Nek veselo Srpstvo bude,
I tako su bolne grudi,
Gde se čuvstvo k pesmi budi,
I tuga je pevcu druga.
Ako l' nežno kakvo srce
Vaš, pesmice, zvuk ushiti,
Neka samo lepim kiti
Svoje prsi, svoje nravi.
Nek se prođe vence slati,
Pevca želja ta ne draži,
Koliko li slava važi,
Kad se brza smrt prijavi!
Podizati roda cenu,
Jedan spomen nek nas prati,
Pak i taj će tokom sprati
Povremena nagla reka.
