Moja soba kad pada kiša
Moja soba kad pada kiša
U prosejanom Sutonu
kroz sito Jesenje Kiše
moja je mračna soba danas
velika, plačna Majka
što deci svojoj suze briše.
Njeni sinovi - Mi i ja - nisu bili bledi
dok su Sunca sijala.
Al' ova Jesenja Kiša
i nas je danima probijala:
danas se u mojoj mračnoj sobi
sto odeća cedi
i kaplje na prašnjavi pod.
Danas se kod moje peći
sto ukočenih srdaca greje,
i u prosejanom Sutonu
zlobna Jesenja Kiša
tiho probija streje...
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.
|