Morić Meho
Boga mole Sarajke đevojke,
da im bog da od Drine vedrine
a oblaka od Hercegovine,
da im paša u Saraj'vo dođe,
da na Mehu arzohale dadu, 5
jer on ljubi na silu đevojke.
Trista ih je dosad obljubio,
a najposl'je jedinicu seku,
milu seku kajmekam-Alage.
Kod boga im kabul dova bila. 10
Bog im dade od Drine vedrine,
a oblaka od Hercegovine.
I dođe im paša u Saraj’vo.
Sve su age pašu dočekale —
ko na nogam', ko na dobrim konj'ma, 15
Morić Meho u zlatnoj kočiji,
sa svojije' četeres’ momaka.
Kad je paša sio u saraje,
sve mu age stale podviš ruke,
dok eto ti Morić-Mehemeda. 20
U čizmama i u kalčinama,
gazi paši crvenu kadifu.
Triput paši temena učini
dok je njemu ruci pristupio.
Poljubi ga u skut i u ruku, 25
izmače se, stade podviš ruke.
Gledao ga paša Seidija,
pa on pita age Sarajlije:
„Je li ovo Morić Mehemede,
što no ljubi na silu đevojke?” 30
Svi viknuše grlom bijelijem:
„To je, pašo, drugog ne imade!”
Progovara paša Seidija,
pa dozivlje delibašu Ibru:
„Ibrahime, moja vjerna sluga, 35
ti odvedi Morić-Mehemeda,
vodi njega dolje u podrume,
pa ti zovni trides delibaša,
udrite mu trista degeneka.
Uzmite mu trista funfurčija, 40
bacite ga na dno u tavnicu,
neka tavni dvanes’ godin' dana!”
Nasmija se kajmekam Alaga,
pa govori Morić-Mehemedu:
„Šta ćeš sada Morić-Mehemede? 45
Hoće l' boljet trista degeneka,
je li žao trista funduklija?
Iz tavnice nikad izić nećeš!”
Progovara Morić Mehemede:
„Luda glavo, kajmekam Alaga! 50
Ja ne žalim trista degeneka,
ni tri stotin' dukat' funduklija.
U Saraj'vu trista đevojaka,
svaka mi je po žut dukat dala,
tvoja seka trista i četiri. 55
I opet će u pašinu zdravlju!”
Kad to začu paša Seidija,
nasmija se pa na noge skače.
Jami Mehu za bijelu ruku,
pa ga sebi sjede uz koljeno, 60
pa ga plešte po plećim' junačkim:
„Haj aferim, gospodsko koljeno,
kad se nisi aga prepanuo,
radi Meho što je tebi drago!"
