More sedi Vidim, pije rujno vino

* * *


More sedi Vidim, pije rujno vino

More, sedi Vidim, pije rujno vino,
more, nešto mu se činka, začinuje,
a nešto mu porte, potkrcnuje.
More, pa doziva toja verno ljube,
džaman pa doziva toja verno lube: 5
„More idi ljube na porte da vidiš,
nešto mi se činka, začinuje,
a nešto mi se porte potkrcnuje."
More, pa jotišla, ljuba, pa se povratila:
„Sedi Vidim, pij si rujno vino, 10
vrane leti, na porte vstanuje."
More, sedi Vidim, pa se čudo misli,
nešto mu porte potkrcnuje.
More, pa doziva toja milu sestru:
„Dođi sestro, na porte da vidiš, 15
nešto mi se činka začinuje,
a nešto mi porte, potkrcnuje."
More, pa jotišla, pa se povratila:
„Javo brate, mili brate,
silni Turci stube praja, 20
na duvar da prođe,
tebe junaka da fati.“
More, Vidim viče, Vidim viče, do boga se čuje,
sestra njemu lepo odgovara:
„Slušaj, slušaj, Vidime jukaku, 25
tebe sestra ju podrum će skrije,
će zamaže vrata sas cimenta,
će zamaže prozor sas kireča."
Sestra brata sakrila ju podruma,
zamazala vrata sas cimenta, 30
zamazala prozor sas kireča.
Silni Turci stube napraviše,
na duvar projdoše:
„Ja iskačaj, Vidimova majko,
Ja da kažeš Vidima junaka." 35
„More, ni t' ga znajem, ni t' ga pakazujem."
„More, će ga kažeš babo, će ga kažeš,
će ti udarim strojostru kandžiju,
će ti sečem noge do kolena,
će ti sečem ruke do ramena, 40
će ti vrtim tija stari oči."
„More, ne ga znajem, ne ga i kazujem,
sečete mi noge do kolena,
sečite mi ruke do ramena,
vrtite mi tija stari oči, 45
ni ga znajem, ni ga pakazujem.“
More, otsekoše noge do kolena,
more, otsekoše ruke do ramena,
more, izvrtoše tija crni oči.
More, pa vikaše toja milu sestru: 50
„Kaži, kaži, Vidima junaka,
će ti sečem noge do kolena,
će ti sečem ruke do ramena,
će ti vrtim tija crni oči,
ti da kažeš Vidima junaka." 55
Sestra plače i na nji’ govori:
„Ni ga znajem, na ga pakazujem."
Jotsekoše noge do kolena,
Jotsekoše ruke do ramena,
izvrtoše tija crni oči. 60
Sestra sedi, kuka, kuka,
kako crna kukavica,
ali brata nikako ne kaže.
Dozivaše toja verno ljube:
„Dođi ljube, dođi, ja da kažeš Vidima junaka, 65
će ti sečem ruke do ramena,
noge do kolena,
će ti vrtim tija crni oči."
Ljuba se je mori poplašila,
pa kazala Vidima junaka: 70
„Sestra ga je ju podrum sakrila,
zamazala prozor sas kireča,
zamazala vrata sas cimenta."
E, rasturiše vrata od cimenta,
izvadiše junaka, 75
e će ide na boj, na Kosovo.
Bidim jodgovara:
„Ostaj zbogom mila moja majko.“
„'ajd sas zdravlje, mili moji sinko."
„Jostaj zbogom, mila moja sestro.“ 80
„'ajd sas zdravlje, mili moji brate,
nemam noge, po tebe da pojdem,
nemam ruke, tebe da prigrnem,
nemam oči, tebe da odgledam,
ni vidim brate, tebe da poljubim, 85
'ajd sas zdravlje, moji milk brate."
Vidim jodgovara, do boga se čuje,
spremaja je konja od megdana,
prestegna ga sas devet kolana,
turija mu uzdu pozlaćenu, 90
pa će ide na boj, na Kosovo,
tamo ima ta golema bitka.


Pevač i mesto zapisa

  • Selo Ljiljance
  • Peva: Mladena Arsić, 1918.

Reference

Izvor

  • Narodne pesme i igre u okolini Bujanovca, Etnografski institut SANU, Beograd, 1980., str. 147-149.