Moravički epitafi: Raščići
Moravički epitafi: Raščići su prepisi tekstova uklesanih na krajputašima i kenotafima u selu Raščići (Šume) (Opština Ivanjica).
Spomenik Vitomiru Savićeviću (†1914) (Marina reka)
- Spomen svome milom ocu
- VITOMIRU SAVIĆEVIĆU
- vojniku I č. I b. III prekob. Puka
- koji boreći se hrabro
- protivu neprijatelja za otadžbinu
- pogibe na položaju Glavici
- 16. novembra 1914. g.
- Požive 29. g.
- Bog da mu dušu prosti.
Spomenik Đorđu Pivljakoviću (†19??) (Marina reka)
- Spomen
- ĐORĐU R. PIVLjAKOVIĆU
- (...)
Spomenik Sretenu Minjoviću (†1917) (Lokve)
- Spomen svome mužu
- odnosno ocu poč.
- SRETENU F. MINjOVIĆU
- poštenom građaninu
- i hrabrom vojniku
- III čete I bat. p. puka II pozivi.
- Učestvova u ratu od 1912. do 1917. g.
- Poživi 42. god.
- a ugibe u ropstvu u Beču 1917. god.
- Spomen mu podižu
- supruga Dostana
- brat Ilija
- sinovi Dragomir, Dragoljub, Milivoje i Milun.
Spomenik braći Minjović – Dragoljubu (†1959) i Milunu (†1945) (Lokve)
- Spomen
- DRAGOLjUBA MINjOVIĆA
- iz Raščića
- poživi 53. g.
- a umro 12. III. 1959. god.
- i njegov brat
- MILUN
- rođen 1914. god.
- a umro u N.O. vojski
- 1945. god. u Čačku.
- Bog da im dušu prosti.
- Spomen spodiže
- iz zasluge i poštovanja
- ocu i stricu Milena
- i zet Miladinović Milorad
- iz Aleksinca.
Spomenik Vićentiju Nešoviću (†1914) (Lokve)
- Spomen
- VIĆENTIJA NEŠOVIĆA
- iz Raščića
- vojnika čete I b. IV puka (...)
- Borio se sa neprijateljom
- za otadžbinu
- od 1912. do 1914. g.
- Pogibe na položaju Crni Vrh.
- Vićentije poživi 54. god
- Ovaj spomen podigoše
- sin Živko i kći Angelina
- sa sestrama.
Spomenik Ocokoljićima – Mihailu (†19??) i Milanu (†1914) (Lokve)
- U borbi za oslobođenje srpstva
- 1914-18 god. živote svoje dadoše
- MIHAILO OCOKOLjIĆ
- (...) X p. III poz.
- zarobljen u Austrijskom ropstvu
- umro (...)
- i sin mu
- MILAN M. OCOKOLjIĆ
- đak narednik
- poginuo 1914. g.
- Na humkama u tuđini
- neće Srpsko cveće nići
- poručite deci našoj
- nećemo im nigda stići.
- Pozdravite otadžbinu,
- poljubite rodnu grudu,
- spomen (...) za slobodu
- nek i ovi znaci budu.
- Ovaj spomenik iz zahvalnosti
- svome mužu i sinu-ocu-bratu
- podigoše
- supruga-mati Angelina
- sa decom Nešom, Miladinom, Milunom
- i strinom Dragom.
Spomenik Kosti Savićeviću (†1915) (Robaje, pored starog puta Venac-Javor)
- Spomen
- KOSTE SAVIĆEVIĆA
- vojnika iz Raščića
- Rođen 11. oktobra 1893. u Raščićima.
- Umro 8. januara 1915. u Štipu.
- U daljeni u tuđini
- u tuđem svetu, kao vojnik
- ja umrijek u najlešnem cvetu.
- Kralja, otadžbinu moju milu
- ja se spremah da ih branim,
- da slomimo tu prokletu Švapsku silu.
- Kleta boljka mene skosi
- i u Makedoniji ostadoše moje kosti.
- Roditelji i srodnici moji mili
- sa drugovima mnogim
- večno vamo ostadosmo,
- koji su sudbe moje bili.
- Srbadijo proširena
- naše će ime u školama i pesmama
- spominjati i pevati.
- Ovaj spomen spodigoše
- ožalošćeni roditelji
- Miladin i Sara sa porodicom.
Spomenik Nikoli Savićeviću (†1878) (Robaje)
- Ovaj biljeg
- pokazuje večnu uspomenu
- počiv.
- NIKOLE SAVIĆEVIĆA
- iz sela Raščića
- bivšeg vojnika II čete II bataljona
- Stojeće vojske.
- Razbolivši se u ratu u Raški
- i u bolnici umro jula 1878. god.
- u 21. godini života svog
- u najlepšem cvetu mladosti
- i na svoju preveliku žalost
- roditelja i braće svoje.
- Ovaj večni spomen podižu
- otac Tanasije, majka Jerosima
- i njegova braća Luko i Petar.
- I pisa Glišo Dmitrić iz Kotraže
- u 1881. god.
Krajputaš Milovanu Minjoviću (†1915) (Minjovići)
- Spomen
- MILOVANA MINjOVIĆA
- iz Raščića
- a jedinog sina Mlađena Minjovića
- koji poživi 19. godina.
- Umro 18. februara 1915. god.
- kao vojnik stalnog kadra u Štipu
- a ostavi tužne roditelje
- da se mesto sina kamenom tješe
- noseći na srcu tugu i žalost
- što ostaše bez više poroda
- a i Milovanu na grob ne dođoše.
- Ovaj spomen podigoše mu
- ucveljeni roditelji
- Mlađen i Stanija.
Krajputaš Vučiću Ocokoljiću (†1915) (Minjovići)
- Spomen
- VUČIĆA OCOKOLjIĆA
- iz Lise
- vojnika prve čete prvog bataljona
- trećeg puka Kruševačkih trupa.
- Rođen 25. jula 1896. godine.
- Umro od ratnih napora
- 30. novembra 1915. godine
- u varoši Elbasanu u Albaniji,
- u najlepše doba u mladosti mojoj.
- Poklič otadžbine
- mene mladog pozva u boj
- da slobodu branim
- od stranih dušmana
- Švaba i Mađara, Turaka i Bugara.
- Mladi život dadog otadžbini svojoj
- a sloboda sinu domovini mojoj.
- Veseli se mlada Srbadio mila
- na našim grobovima ti razvijaj krila.
- Zbogom otac zbogom mila majko,
- zbogom brate i premile seje
- ja ostadoh u dalekom svetu
- đe vas više nikad vidjet neću.
- Ovaj spomen podigoše svome ponosu
- otac Dragić, majka Petra,
- brat Radojica.
Spomenik Stefanu Minjoviću (†1955) (groblje)
- STEFAN MINjOVIĆ
- iz Raščića
- bivši bojnik treće rote
- vojne garnizone u Kragujevcu.
- Poživi 20. god.
- umre 12. februara 1855. leta.
- Bog da ga prosti.
- Biljeg ovai oseče i udari mu
- ego otac Todosije
- i brat Timotije
- a načini i napisa
- kamenorezac Radosav Čikiriz
- iz sela Rtiju.
Spomenik Milovanu Krsmanoviću (†1876) (groblje)
- Poginu za otečestvo svoje.
- Priđi bliže rode mili
- pročitati ovaj spomen
- MILOVANA
- jedinog sina
- Stevana KRSMANOVIĆA
- voinika III klase iz Raščića
- koje u borbi (...)
- krabro boreći se
- protivu Turaka na Steniku
- 19. oktombra ranjen
- i od iste umroe
- 16. novembra 1876. god.
- u 22. god. života.
- Spomenik podiže mu
- žalosni otac Stevan.
Izvor
uredi- Radivojević Dragutin M, Kamena kazivanja ratnika: moravički krajputaši, „Litopapir” Čačak, 1995.