Moravički epitafi: Lisa

Moravički epitafi: Lisa su prepisi tekstova uklesanih na krajputašima i kenotafima u selu Lisa (Opština Ivanjica).


Krajputaš Tiosavu Komadini (†1805) (prvobitno u Krivači, sada u Lapidarijumu u Guči)

Ovi biljeg kazuje
krabrog Srbina
TIOSAVA KOMADINU
iz sela Lise
koie za veru i otečestvo
ot turske voiske
na bitki na Vilovima
kao vojnik junački boreći se
poginuo 1805. g. dekembra 27.
Ovai spomenik udari mu
sinovac Mijailo i Marko i Cvetko
sinovi počivšeg kneza Bogića Komadine.
a pisa i načini
Radosav Čikiriz iz sela Rtiu.


Krajputaš Tihomiru Komadiniću (†1914) (Bioča, Barice, pored starog puta Ivanjica-Kotraža)

Spomen
hrabrog junaka-oficira
TIHOMIRA KOMADINIĆA
rođenog u selu Lisi
od oca Milana i majke Stojke,
koji u dvadeset trećoj godini svojih leta
za rod mili i slobodu otadžbine,
u krvavom ljutom boju s Austrijancima,
mladi život dade –
poginu 21. oktombra 1914.
god. na položaju Jevremovcu.
O heroju i junače
vaša dela slaviće se
kroz sva leta i vremena
u školama pominjati
u pesmama opevati.
Poginuo si da večito živiš.
Spomenik spodigoše mu
otac Milan, majka Stojka i brat Velimir.

Sa druge strane spomenika:

Majka Stojka
poživi 53. god.
a umrla 20. oktombra 1920. g.
Saranjena je u groblju.


Krajputaš Mihailu Komadiniću (†1915) (Bioča, pored starog puta Ivanjica-Kotraža)

Spomen
MIHAILA KOMADINIĆA
iz Lise
vojnika III-će čete 4-og bat. 5-og prek. puka
koji učastvova u Evropskom ratu
i zarobiše ga Bugari 15. g.
a umrije kao zarobljenik
u svojoj 21-oj god.
u Starom Zagorju u Bugarskoj.
Bog da mu dušu prosti.
Spomen mu podižu
otac Ivan majka Mirosava
braća Radomir, Ranisav i Dobrivoje.


Krajputaš Đorđu Ocokoljiću (†1915) (Milićevići, pored starog puta Ivanjica-Kotraža)

Oj putniče mili brate,
brat je mio koje vere bio.
Kad ugledaš sliku na ovome spomeniku
priđi i pročitaj nekoliko redaka
vidi čija je slika
Videćeš da je to slika
ĐORĐA M. OCOKOLjIĆA
iz Lise
biv. narednika u srpskoj vojsci,
koji je umro u bolnici u Prijepolju
22. marta 1915. g.
i tamo sahranjen.
To je brate putniče moj sin
moj jedinac
oko koga sam savijala ruke
punih 33 godine.
O sine Đole
evo ti jednog znaka
na tvojoj zemlji
za koju si braneći je
od neprijatelja
i svoj život položijo.
Ovaj znak to ti je dar
od tvoje ožalošćene majke Milice.


Spomenik braći Milićević – Savatiju, Despotu i Veselinu (Šolajići)

Spomenik
SAVATIJA, DESPOTA I VESELINA
braće MILIĆEVIĆA
koji učastvovaše u Balkanskom ratu
a sa Austrijancima 1914-15 i 16 god.
položiše svoj život
za čast čovečanstva i odbranu otadžbine.
Bog da im dušu prosti.
Spomen spodiže im
njihov otac Veselinov
stric Milenko
i brat Bogosav sa porodicom.


Krajputaš Ranisavu Šubuluriću (†1915) (Srećkovići, pored puta)

ŠULUBURIĆ RANISAV
1896-1915

Sa druge strane spomenika:

Ovde je poginuo neznani Milovan.


Spomenik Petru Milićeviću (†1850) (Šolajići, na groblju)

Ovai bileg
pokazuje krabroga voinika
vernoga soldata garnizona
PETRA MILIĆEVIĆA
iz sela Lise.
Služio verno 3. g. pri vladanju
Knjaza Aleksandra Karađor.
Poživi 21. pre 1850.
U Beogradu pogreben 23. apr.


Krajputaš Lazaru Šuluburiću (†1916) (Šuluburići, pored puta Venac-Vučkovica)

Spomen
LAZARA ŠULUBURIĆA
iz Lise
vojnika III čete I bat. X p. puka
rođen 17. 4. 1889. god.
a umro od ratnih napora
11. II. 1916. god.
na ostrvu Vidu
u najlepše doba
u mladosti mojoj.
Poklič otadžbine
mene mlada pozva u boj
da slobodu branim
od stranih dušmana
Mađara, Turaka i Bugara.
Mladi život dadok otadžbini svojoj
al sloboda sinu domovini mojoj
Veseli se mlada srbadijo mila
Nad našim grobovima
ti raširi krila.
Zbogom svetu
moj premili cvetu
Ja se više povratiti neću
A vi meni upalite sveću.
Spomen spodiže brat Vukašin
i ožalošćena žena Julka
sin Voimir i sna Anđelija.


Spomenik Ljubomiru Šuluburiću (†1916) (Šulubure)

Spomen
LjUBOMIRA ŠULUBURIĆA
iz ovog sela Lise
vojnika III čete I bataljona 10. Puka
III poziva narodne vojske
koji je učestvovao u ratu
od 1912. god. do kraja 1915.
kada je zarobljen od Austro-Mađara
i kao zarobljenik umre
1. januara 1916. god.
u varoši Subotici
i Bog da mu dušu prosti.
Spomen spodigoše mu
sinovi Mihailo Branislav
supruga Dragina i kćer Milanka.

Sa druge strane spomenika:

Kaplarević Tihomir iz Milatovića
Branislav Šuluburić
Svom dobrotvoru obnoviše
Branislav i Gvozden
25. V. 1979. g.


Krajputaš Jerotiju Šuluburiću (†1915) (Donje Šulubure, pored seoskog puta)

Spomen
JEROTIJE
sin Anke i Petra ŠULUBURIĆA
zemljoradnika iz Lise.
Rođen je 1896. god.
redov kadrovac
rezernih Kruševačkih trupa.
Umro pri povlačenju Srpske vojske
1915. iz Elobanije u Albaniju.
Za njegovu smrt
roditelji su saznali posle 1. god.
da je umro on mučeničkom smrću
u cvetu svoje mladosti
za slobodu svoje otadžbine.
Večna mu slava i hvala.
Spomen mu podižu
brat Blagoje snaja Lena
sinovci Mlađen, Dragomir i Srećko.


Spomenik Radu Šuluburi (†1878) (Šulubure)

Pogledajte srpski rode
s puta
i recite Bog da prosti
RADA ŠULUBURU
iz sela Lise
vojnika II poziva
Dragačevskog bataljona
1. čete II voda
koi poživi 35. god.
a na Sokolovici
1. januara 1878. god.
za otačestvo i kralja pogibe (...)


Krajputaš Ljubomiru Grujoviću (†1943) (Lauši, pored starog puta Ivanjica-Kotraža)

Oj Srbine mili rode
umoljeno stani ovde
i pročitaj ovaj spomen
počiv.
LjUBOMIRA GRUJOVIĆA
zem. iz Lise
žrtve Nemačkog terora
streljan na Banjici
1. X. 1943. g u 63 g
Slava mu.
Stojna supruga Ljubomirova
požive 45. g. a umrla 1926. g.
Spomen podižu
sinovi Mileta, Slobodan, Obrad
i supruga Razumenka.
Piso Savić.


Spomenik Nićiforu–Miću Pandureviću (†1917) (Šulubure)

NIĆIFOR – MIĆO PANDUREVIĆ
iz Lise
kaplar III čete I bataljona XI p. puka
hrabro boreći se u odbrani otadžbine
pogibe 23. 8. 1917. g.
na Veterniku
u 25. god. života
u očajnoj bojnoj vatri.
Ostaše mu tamo kosti
Živ se rodu ne povrati
Bog da njemu dušu prosti.
Spomen podiže mu
otac Bogić za života
sa porodicom.


Spomenik Miljku Pandureviću (†1915) (Šulubure, na groblju)

Spomenik
MILjKO PANDUREVIĆ
rođen 7-og aprila 1895. g.
a umro kao vojnik u Prištini
31. januara 1915. g.
Evo moji roditelji
ladni kamen za mene govori
đe su moje kosti ostanule
u Prištini đe mlogi ostasmo
đe sudbina mene život uze
mili moji zamnom liju suze.
Ovaj spomen podigoše mu
ožalošćeni roditelji
otac Radič i majka Radosava


Krajputaš Miloradu Joloviću (†1914) (Trmošnjak, ”na Raskršću”)

Putniče mili brate –
brat je mio koje vere bio.
Kad budeš pored ovog spomenika
priđi bliže
i vidi čija je slika na njemu,
videćeš da je to slika
MILORADA JOLOVIĆA
iz Lise
bivšeg narednika I bat. 10. Puka
koji braneći svoju otadžbinu
u Evropskom ratu
poginuo 6-og sep. 1914. g. na Šapcu
čije je telo preneto u groblje
svoje familije u Lisi.
To je putniče naš sin
oko koga smo savijali ruke
puni 30. godina
za kime ćemo odneti rane na srcu
u naš grob.
Ne zaboravi putniče,
pročitaj ovaj drugi spomen
pored Miloradovog.
Dragi Milorade
evo ti vidnog znaka
kao dar od tvojih za navek
ožalošćenih roditelja
Miljka i Radosave Jolovića
i tvoje dece Radosava i Milosava
za uspomenu.


Krajputaš Vićentiju Joloviću (†1916) (Trmošnjak, ”na Raskršću”)

Dragi putniče
evo i drugog spomenika
mome dragom sinu
VIĆENTIJU JOLOVIĆU
ovd. vojniku 3-će čete 1-og bat. 10-og puka
koji braneći svoju otadžbinu od neprijatelja
pogibe na Solunskom frontu
16. avgusta 1916. god.
i tamo je saranjen
a ostavi posle smrti nas roditelje
i ženu Ilinku
sa kojom je živeo nepunu godinu.
Vidi putniče, imao sam dva sina
obadva sam izgubijo
u odbrani otadžbine
a ja tužan ostao
da mesto nji gledam u kamen,
MILORADA od 30
a VIĆENTIJA od 26. g.
Dragi Vićo i tebe evo spomenika
kao dar od tvoji roditelja
Miljka, Radosave
žene ti Ilinke
i rođaka Savka.


Spomenik Radenku Jovančiću (†1914) (ispod Ostojića, pored seoskog puta Bukovica-Bioča)

Spomen
RADENKA JOVANČIĆA
iz Lise
vojnik III č. B X puka
poginuo 14. septembr. 1914. god.
na Kipašću u Bosni
sa Austrijancima.
Spomen mu podiže
brat Miljko i žena Ljubica
i otac sa trudom Sretena
predsednika ove opštine.


Spomenik Živojinu Jovoviću (†191?) (Vratonje)

Spomen
ŽIVOJINA JOVOVIĆA
iz Lise
vojnika III čete I bat. XI Kadrovskog puka
koji poživi 19. god.
a umre od ratnih napora u Prištini
u najlepšem doba u mladsti svojoj.
Poklič otadžbine mene mlada u boj poziva
da slobodu branim od strašnih dušmana
Švaba i Mađara, Turaka i Bugara
mladi život dadog otadžbini svojoj
i sloboda sinu domovini mojoj.
Bog da mu dušu prosti.
Spomen podigoše ožalošćeni roditelji
otac Tikomir i majka Milja.


Spomenik Ranku Boroviću (†1878) (Vratonje, na groblju)

Ovaj biljeg pokazuje telo počiv.
RANKA BOROVIĆA
iz sela Lise
kojie u 21-oj god. života svog
hrabro boreći se u ratu
poginuo na Sokolovini
od Turaka 1. januara 1878. g.
Bog da mu dušu prosti.
Svom jedinom nezaboravljenom sinu
znak ovaj podigoše ožalošćeni roditelji
Spasoe i Stojka.


Spomenik Đurovićima – Živoinu (†1915) i Obradu (†1916) (Endečići, pored seoskog puta)

Spomen
ŽIVOINA ĐUROVIĆA
iz Lise
koi poživi 20. god.
a pogibe kao vojnik na Smederevu
(kadrovcu) 18/10 1915. god.
od nemačke vojske.
Spomen podiže stric Radosav
i maloletni sin Jeroslav.

Sa druge strane spomenika:

OBRAD
otac Živoinov Đurovića
koi poživi kao časan građanin 48. god.
a umre u ropstvu 1916. god.
u Boldogasenu – Austrija.
Bog da mu dušu prosti.
Spomen podiže
brat Radosav i unuk Jeroslav.


Spomenik Budimiru Jovoviću (†1913) (Ajdače, Endečići)

Oj Srbine mili rode
umoljeno stani malo ovde
ne požali truda tvoga
već spomeni brata svoga
dična Srba i ratnika
počiv.
BUDIMIRA JOVOVIĆA
iz ovog sela Lise
i vojnika IV čete II bataljona 10. puk.
drugog poziva
koji 33. godine svog
hrabro za kralja i otadžbinu svoju
boreći se sa Turcima i sa Bugarima
pogibe na Carevom Visu
2. jula 1913. godine.
Ovaj spomenik podigoše
otac Kosta i majka Radojka
braća mu Dobrosav, Vićentije
i Vera mu supruga
a Janja sa čet (...)


Spomenik Rajku Jovoviću (†1914) (Ajdače, Endečići)

Spomen
RAJKA JOVOVIĆA
iz Lise
narednika 1. čete 4. bataljona 10. Puka
1. poziva Šumadin. Divizije
koji pogibe u svojoj 30. godini
na položaju kod Šapca
6. 9. 1914. godine
od švapske granate
boreći se za otadžbinu.
Bog da mu dušu prosti.
Spomenik podigoše mu ožalošćeni
otac Kosta majka Radojka
sa svojim sinovima
Dobrosavom, Vićentijem i Miodragom.


Spomenik Vojislavu Miletiću (†1914) (Ajdače, pored seoskog puta)

Oj Srbine mili rode
stani ovde te pročitaj spomen
VOJISLAVA MILETIĆA
koji požive 39. godina
pogibe za slobodu i otadžbinu
od Nemačke avijacije na solunu
13. 4. 1914. godine.
Spomen podiže žena Ljubica
sin Leko od 10. godina.
Bog da mu dušu prosti.


Spomenik braći Ajdačić – Vitomiru (†1913) i Vladimiru (†1915) (Ajdače, Sinđelići)

Oj putniče mili rode
umoljeno stani ovde
i pročitaj ovaj spomen
braće
AJDAČIĆA
izginulih boraca i to
VITOMIRA
podnarednika III čete I bat. 10. Puka
koi pogibe u 22. god. svog života
1913. god. u Albaniji od neprijatelja
boreći se za otadžbinu
i brata mu
VLADIMIRA
vojnika III čete II bataljona II puka
koji pogibe u 21. god. svog života
na Smederevu meseca oktobra 1915. god.
boreći se za slobodu i otadžbinu
a ostavi ožalošćene roditelje
da se bez njih pod starost mučimo.
Draga deco naša evo vidnog znaka
na našoj zemlji za koju ste
vaše mlade živote položili.
Ovo vi je darak od vaših za navek
ožalošćenih roditelja
Stanka i Ivanke iz Lise.


Izvor

uredi
  • Radivojević Dragutin M, Kamena kazivanja ratnika: moravički krajputaši, „Litopapir” Čačak, 1995.