Moravički epitafi: Brezova

Moravički epitafi: Brezova su prepisi tekstova uklesanih na nadgrobnicima i kenotafima u selu Brezova (Opština Ivanjica).


Spomenik Stambolićima - Milanu (†1913) i Cvetku (†1913) (Bela crkva, porta)

MILAN STAMBOLIĆ
rezerni narednik vodnik I voda,
2. čete - I bat. 4. puka I poziva
koi je poživijo 28. god.
a pogibe na Štipu
18. juna 1913.
braneći svoju otadžbinu.
Pokojnik je bijo dobar
i priznat građanin
što je i ostalim
za ugled i ponos služijo,
po smrti ostavi oca, majku,
ženu i dvoje nejako dece
kao i ostalu robinu
koi ga večito žale i oplakuju.
Spomen ovaj
svom dobrom
i neprežaljenom sinu
podigoše otac Ugren
majka Perka,
brat Vučić,
supruga Anđa,
sin Petar
i sestre
što mu mrtvom vence pletu
Zorka, Vida
i ostala rodbina.

Druga strana spomenika:

Ova strana pokazuje
CVETKO STAMBOLIĆ
vojnik IV puka, 3. poziva
koi poživi 45. god.
a umre u Kumanovu
meseca jula 1913. g.
Pokojnik po smrti ostavi
ožalošćene brata,
ženu i 5-ro dece
koi ga večito žale i oplakuju.
Spomen ovaj podiže mu
iz poštovanja
brat Ugren,
supruga Jevimija,
sinovi Bogić sa braćom.
Evo venca list se zeleni
familijo moja kada umrem
ti se seti meni,
telo moje predaj majci zemlji
pa po ovoj ladnoj napišite steni
što budete saznali o meni.

Treća strana spomenika:

IVKO
od 1. godine
sin Milovanov
umro 14. oktobra 1910. god.
Spomen podiže mu djed Ugren
i majka Anđa.
Milisav Avramović,
k. rezac. Katići


Spomenik Velisavu Stišoviću (†1914) (Stišovići)

Zbogom oče zbogom majko
i nejaki sine
ja se spremam na daleke pute
od kuda vam nikad doći neću
kod spomena upalite sveću.
VELISAV STIŠOVIĆ
ratnik II poz. 4. puka.
U borbi sa Austrijancima
u 37. godini na Kurjačici
slavno poginu 10. okt. 1914. g.
za slobodu otadžbine mile.
Spomen mu podigoše sin Obren,
otac Ilija, mati Gvozdenija,
brat Milivoje,
kćer Obrenija i žena Anka.
Čuješ li me moje milo drago
đe uzdišem i spomen ti pišem
i za tobom gorke suze brišem.
Ne mogu te prežališ mlada
tvoj se Obren još u tebe nada.
ANKA
rođ. 1886. god. + 1922.
RADOJE
sin mu od 1. g.
umro u 1909. g.


Spomenik Konstantinu Paunoviću (†1914) (Bela crkva, porta)

Spomen
KONSTANTINA KOJA PAUNOVIĆA
iz Brezove,
vojnik 2. čete 1. bat. 4. peš. puka I poz.
koji je živio 29. g.
a poginuo 7. avg. 1914. god.
na Mačkovom Kamenu.
Učestvovao je u ratovima
od 1912. do 1914. g.
Bog da mu dušu prosti.
Ovaj spomen podigoše mu
braća Radenko i Bojo,
žena Andrijana, kćer Darina
i sinovac Radul.


Spomenik Periši Paunoviću (†1914) (Bela crkva, porta)

Spomen
PERIŠA R. PAUNOVIĆA
uviđenoga građanina
iz sela Brezove
kao vojnik I eskadrona
II konjičkog puka Cara Dušana
za slavu i slobodu
svoje mile otadžbine
slavno poginu u svoji 34. god.
5. ?. 1914. god.
na položaju više sela Dobrića
u Mačvi.
Slava mu i rajsko naselje.
Spomen podižu za navek ožalošćeni
brat Aleksandar,
supruga Magda sa malom kći Olgom,
sna Nikolija, sinovac Luka
i ostala rodbina.


Spomenik Budimiru Paunoviću (†1914) (Bela crkva, porta)

Spomen
BUDIMIRA PAUNOVIĆA
iz Brezove
uviđenog građanina
koji kao vojnik II čete
I bataljona 4. p. puka I poziva
u svojoj 29. god.
za slavu i slobodu
svoje mile otadžbine
slavno poginu 8. 11. 1914. god.
na položaju kod Lazarevca.
Slava mu i rajsko naselje.
Spomen podiže
ožalošćeni brat Aleksandar,
sinovac Luka,
snae Nikolija i Magda
i ostala rodbina.


Spomenik Dragiši Paunoviću (†1916) (Bela crkva, porta)

Priđi brate
ne požali truda
pročitaj spomen svoga druga
DRAGIŠE P. PAUNOVIĆA
iz Brezove
vojnika III-eg mitraljeskog odelenja 4. puka
koji junački podleže ranama
boreći se protivu prokletih Bugara
10. 9. 1916. g.
na Kajmakčalanu solunskom frontu,
a podleže smrti usled teških rana
23. 9. 1916. g.
u 21. god. svoga mlađ. života.
Dušu ispusti u plemenitoj zemlji
u varoši Bizerti
gde će večito i daleko počivati
od svojih roditelja,
među svojim Srbima i Francuzima.
Nije sudba htela da se vrati
u zagrljaj svojim roditeljima
nego nas ostavi da za tobom večito tugujemo.
Za uvek ožalošćeni i ne utješeni roditelji,
otac Proko, majka Nikolija,
braća Jović, narednik Savo, sestra Julijana,
sna Jela, sinovica Radmila i ostala rodbina.


Spomenik Ranku Šekeljiću (†1914) (Bela crkva, porta)

Spomen
RANKA J. ŠEKELjIĆA
trgovački pomoćnik g. Beograda,
a kaplar I esk. II Konjičkog puka Cara Dušana
koi pogibe na Poževcu
boreći se s Nemcima
za Srpstvo i otadžbinu,
u svoje mladosti 24. god.
8. ?. 1914. god.
Bog da mu dušu prosti.
Spomen podiže
ožalošćeni otac Jovan,
majka, braća i snaje.


Spomenik Stambolićima – Milovanu (†1904) i Stevanu (†1915) (Bela crkva, porta)

Daleko od svojih milih i dragih
dična mladost vene
a crna zemlja za navek pokriva mene.
MILOVAN M. STAMBOLIĆ
iz Brezove
akt. narednik 4. p. puka
koji u svojih 32. god.
umre 5. aprila 1904. g.
u Beogradu
i
STEVAN
brat mu
kao ratnik 3-eg poz. 4. puka
i dobar majstor
u 46. g. umre u 1915. g.
Spomen ovaj podigoše im
ocu i stricu Mikailo
i mati Dragina
sa ostalom decom svojom.
Izradi Milenko Nikolić
iz Dobrača


Spomenik Kurćubićima – Dimitriju (†1915) i Miloju (†1916) (Bela crkva, porta)

Spomenik
DIMITRIJA M. KURĆUBIĆA
iz Brezove
vojnika II čete I bat. 4. puka 3. poziva
koji je umro u Užičkoj vojnoj bolnici
15. II. 1915. god.
gde je i sahranjen u
53. god. svog života.
Bog da mu dušu prosti.
Spomen podigoše
supruga Ikonija ž
sinovi Radoje Ljubiša i Bojo
i unuk Petar.

Druga strana spomenika:

Spomenik
MILOJA D. KURĆUBIĆA
iz Brezove
vojnika 4. čete 3. bat. 4. puka I poziva
koji pogibe u Evropskom ratu
na Kajmakčalanu
6. sep. 1916. god.
u najlepšem cvetu svoje mladosti
u 23-oj god.
Ostavi kosti u tuđini
da mu svoji nikad doći ne mogu.
Bog da mu dušu prosti.
Spomen podigoše
majka Ikonija,
braća Radoje, Ljubiša i Bojo.


Spomenik Milivoju Đelkapi (†1914) (Bela crkva, porta)

Priđi brate ne požali truda
te pročitaj spomen svoga druga
MILIVOJA R. ĐELKAPE
iz Šarenika
rez. narednika
3-eg prekobrojnog puka I poziva
koji časno i primerno živi 32. god.
a junački poginu 1. IX. 1914. god.
na položaju Plandištu
ukraj vode Drine
braneći otadžbinu i narod stvoj.
Slava mu za navek.
Ožalošćena supruga Rajka
i mali sin Radoje
i sestre Ivanka i Jovanka.


Krajputaš Vujaševićima Stevanu (†1914) i Sretenu (†1889) (Vujaševići, Glavica)

Oj putniče mili brate
priđi ovom spomeniku mome
i pročitaj ime moje
i đe osta telo moje.
STEVAN VUJAŠEVIĆ
iz Brezove
a ratnik I poz. 4. Puka
koji u borbi sa Austrijancima
na Mačkovu Kamenu
u 22. g. slavno poginu
8. 9. 1914. g.
za slobodu otadžbine mile.
Spomen ovaj pokazuje i
SRETENA VUJAŠEVIĆA
živi 35. g.
i kao trgovac poginuo od ajduka
u Bukovima 1889. g.
Spomen sinu i bratu podiže
otac Mijailo i mati Stojana
i sin D. V.


Spomenik Mutavdžićima – Ljubu (†1915) i Vlastimiru (†19??) (Mutavdžići)

Ovaj spomenik pokazuje imena
dva rođena brata pokoj.
LjUBA I VLASTIMIRA MUTAVDžIĆA
iz Brezove.
LjUBO
kao vojnik 2. čete I bataljona 4. puka
poživi 32. god.
a poginuo na položaju Kosmaju 1915. god.
VLASTIMIR
bivši (. . .)
(tekst u potpunosti uništen)


Spomenik Radomiru Mutavdžiću (†1914) (Mutavdžići)

MUTAVDžIĆ RADOMIR
oficir Srpske vojske
mitraljeska četa 4. puka.
Pogibe 2. 9. 1914. god.
na Krupnju
braneći svoju otadžbinu
u 25. godini života.
Spomen podiže sinovac Milorad
sa porodicom.


Izvor

uredi
  • Radivojević Dragutin M, Kamena kazivanja ratnika: moravički krajputaši, „Litopapir” Čačak, 1995.