Mome lanetu

Mome lanetu  (1897)  Pisac: Josip Bersa

J’ai des ames de rêve que

j’adore d’un amour chimérique

et noble et vers lesquelles, chaque

année, je pélerine comme les

mages de jadis suivaient une

ètoile.

René Maizeroy

Otkad znam za tebe, znam i šta je nada,
znam i šta je ljubav, znam i sreća šta je
srce moje više ne može da strada,
ono već ne davi tajne uzdisaje.

Čista kao suza, kojom suzi zora
na livadi rosnoj, draga kao cv’jeće
blaga kao lahor kad ga povrh mora
pri sutonu šalje svježe premaljeće;
Otkle si mi došla, mila?

Tvome slatkom srcu, nježnom tvome t’jelu,
tvome bistrom oku, tvome ravnom čelu,
kolijevka gdje je bila?

Je l’ priroda ista, što je izmeđ’ muka
sve stvorila ljude, i tvoje stvorila
božanstvene oči? Je li ista ruka
to ubavo tvoje t’jelo dogladila?

Što ja ljubim svijet, što ja ljubim žiće,
sve je zlatan darak iz tvojijeh grudi;
ti mi sama spravljaš ono rajsko piće
s kog mi se u srcu tanka pjesma budi;
za to s’ možda došla, mila,

S neba, da me čuvaš od zemaljskih zala,
pa ćeš opet k nebu, otkle si mi pala
na srebrna tvoja krila.

Izvor

1897. Zora, list za zabavu, pouku i književnost. Godina druga. str. 2.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Josip Bersa, umro 1932, pre 92 godine.