MLADOM DRUGU
Mladost kipi u tvojim žilama,
Čelo ti je okićeno krinom;
Oko plamti; za borbu u svetu
Srce snažiš plamenim rubinom —
I čudiš se, što ne pijem s tobom!
Pokid’o sam oštro perje s krila,
Slomio sam mač u borbi ljutoj,
Istočio krv iz bujnih žila.
Ranjen vitez s ograšja krvava
Tužno gleda svoje vreme slavno —
Nit zrak sunca može da izmami
Osmeh onom, što je mrtvo davno —
Svrših! A ti, koga u boj zove
Od vrlina ugušena zraka,
O, ne smej se nad propašću ljutom
I sudbinom nesretna junaka.
Krv te goni kroz vihare strašne
Da za dobro i istinu živiš,
Mač ti seva u desnici kršnoj
Da junaštvom ceo svet zadiviš.
Ali ne znaš, kako mis’o gine
U otrovu zastarela greha,
Grud se cepa pred strelom poruga
A mač lomi s ledena osmeha.
I već gledam gde orlu krvavom,
Koga skrši borba i oluja,
Niti oko plemenito seva,
Nit mu plamen sa usana buja,
Već raspasan, bez oružja bojna,
Sećajuć’ se borbe i milina
K'o urvina sanjajući ćuti
Bez pehara i bez rujna vina...
Beč, 17 novembra 1893.