Mlada sultanija
Rasla jela pod carevim dvorom,
Tuj mi care često divan čini,
Ne čini ga s pašom ni vezirom,
Ni s muktarom ni sa siliptarom,
Ni sa svojim mladim haznadarom, 5
Već sa svojom šćeri sultanijom.
Car je šćeri tiho govorio:
„Misli, šćeri za koga ćega poći,
Il ćeš pašu ili ćeš vezira,
Il muktara ili siliptara, 10
Ili moga mlada haznadara?" —
Al govori sultanija mlada:
„Neću babo toga ni jednoga;
Već ja hoću Omer barjaktara!“ —
Al je care šćeri govorio: 15
„Šuti, šćeri, mukom zamuknula,
Sinoć ga je četa ufatila,
Odvela ga ka Jedrenu gradu,
Za njeg išću tri tovara blaga,
I tri uzde biserom kićene, 20
I tri rahta od suvoga zlata,
I tri konja što će nosit blago.“ —
Kad to čula sultanija mlada
Skočila je od zemlje na noge,
Svoj je drobni biser raskitila, 25
Tri biserli uzde nakitila;
Belenzuke svoje raskovala,
Tri od zlata rahta sakovala;
Po rodbini blago sakupila;
Natovari tri tovara blaga, 30
I tri rahta od suvoga zlata,
I tri uzde biserom kićene. —
Ona ide ka Jedrenu gradu,
Kad je došla ka Jedrenu gradu
Nogom bije u Jedrenska vrata: 35
„Otvorte se, ne otvorile se!
Davno ste mi drago zatvorili,
Moje drago Omer barjaktara.“
Kad to čuo Omer barjaktaru,
Udrio se rukom po koljenu; 40
Koliko se lahko udario,
Skerlet čoha na koljenu pukla. —
Pa govori Omer barjaktare:
„Sevdaluče, golem belajluče,
Čak ti mene u Jedrenu nađe.“[1] 45
P. Mirković.
