Mijat harambaša i aga Hasan-aga
Srpska pjesma guslara hercegovačkog
Lov lovio aga Hasan-aga,
Lov lovio ljetni dan do podne,
Sa svojije trndeset drugova,
Ali mu je loša sreća bila
Te od lova ništa ne ulovi, 5
Pa se vrati dvoru bijelome,
Po da vidiš čuda iz nenada,
Uz put aga susrete deliju,
Ja kakav je neznani delija,
Sav u srmi i u čistom zlatu; 10
Kad ga viđe aga Hasan-aga,
Družini je svojoj poviknuo:
„Evo lova, Turci janjnčari,
Evo lova, a evo šićara!“
Pa poteže sablju okovanu, 15
A za njnme Turci poletiše.
Ma da vidiš neznana junaka,
Kad on viđe da će poginuti,
Sablju trže pa jurnu u Turke,
Tu pos’ječe od deset Turaka, 20
Al’ ostali njega savladaše,
I b’jele mu savezaše ruke,
Tad ga pita aga Hasan-aga:
„Kaži meni neznani junače,
Odakle si, od koga li grada, 25
Kako li se po imenu kažeš,
I imaš li od roda ikoga?“
Tada reče neznani delija:
„Kad me pitaš ago Hasan-ago
Kad me pitaš pravo ću tn kasti. 30
Ja sam glavom Pejoviću Mićo,
Ja od roda ne imam nikoga,
Osim jednu milostivu seju,
I ona je mlada isprošena,
Za junaka Mijat harambašu! 35
Kad to začu aga Hasan-aga
Planu aga kao oganj živi,
Pa ovako Mići progovara:
„Ako želiš Pejoviću Mnćo,
Ako želiš da se oslobodiš, 40
Daj mi tvoju milosnicu seju,
Daj je meni za vjernu ljubovcu!“
Al’ govorn Pejoviću Mićo:
„Ne budali ago Hasan ago.
Ne budali kad budala n’jesi 45
Ja ti ne bih moje seje dao
Da bih znao glavu izgubiti!“
Kada začu aga Hasan-aga
Što izreče Pejoviću Mićo,
Ljutito mu aga odgovara: 50
„Šta govoriš kurvino kopile?
A tako mi moje vjere tvrde
I tako mi sveca Muhameda,
Osjeć’ ću ti glavu sa ramena
Ak’ me tvome ne odvedeš dvoru!“ 55
Kad to začu Pejoviću Mićo
Prepade se, vesela mu majka
Jer mišljaše da će poginuti,
Pa povede agu Hasan-agu
Sa njegovih dvadeset drugova, 60
Povede ih svome bjelom dvoru.
No kad bjehu kroz goru zelenu
Tada Mićo agu zapitao:
„Je li testir ago Hasan-ago,
„Je li testir malo zapjevati?“ 65
A aga mu ljuto odgovara:
„Slabodno je iz gore hajduče!“
Tad zapjeva Pejoviću Mićo:
„Kuhsavico Mijat harambašo,
Uteklo ti jato golubova, 70
Odn’ješe ti sivoga sokola!“
„Muči vlaše mukom zamuknuo!
Začuće te Mijat harambaša.
Pogubiće mene i družinu!“
Istom aga u riječi bio, 75
Dok evo ti Mijat harambaše,
A za njime do deset hajduka,
On dopade Pejoviću Mići,
Pa mu b’jele oslobodi ruke,
A handžar mu u njih umetnuo, 80
Pa svi složno juriše u Turke.
Ja da ti je stati pa gledati,
Kako srpske sablje sijevaju,
Mrtve turske glave zijevaju!
Isjekoše dvadeset Turaka 85
Među njnma agu Hasan-agu
A Mićo se sa Mijatom vrati,
Otidoše dvoru bijelome,
Učiniše gozbu i veselje,
Privjenčaše Pejovnća seju 90
Za sokola Mijat harambašu
Pa je ljubi kad god se probudi.
Pribilj. Svetozar Ćorović.
