Mijat se osvećuje za ubijena druga
0001 Vino pije Mijo arambaša
0002 Uvrh Vrana više Duvna ravna
0003 A sa svojih triest dobrih druga.
0004 Na jelu se naslonio Mijo,
0005 Pa je družbi Mijo nazdravio:
0006 »Zdrav’, družino, mila braćo moja,
0007 Ni u moje, ni u vaše zdravlje,
0008 Već u zdravlje našega rastanka.
0009 Lito prođe, crna zima dođe,
0010 Zapadoše klanci jadikovci,
0011 Prestadoše bale i trgovci,
0012 Vrime dode da se rastajemo.
0013 Marijane, ajde u Primorje
0014 Svome pobri Zemljiću Stipanu,
0015 A ti, Savo, u Posavje ravno
0016 Svomu pobri Marić alaj-begu;
0017 I dosad ste u njih zimovali.
0018 A vi, družbo, Duvnu naokolo,
0019 Svaki ima prijatelja svoga,
0020 Sa mnom ste ih stekli do jednoga.
0021 A ja iđem Duvnu u Kongoru
0022 K momu pobri Kopčić Žafer-begu
0023 U tišini piti ladno vino.
0024 Već vam velju, moji sokolovi,
0025 Pijte vino, ne opijajte se,
0026 Gdi su bezi, ne ukupljajte se,
0027 Prođite se mladih divojaka,
0028 S divojaka uvik bude kavge.
0029 A kad dođe sveti Jurjev danak,
0030 Svi ajdete Vranu u planinu,
0031 Evo amo pod moju jeliku!
0032 Svak nek nosi po pečena ovna,
0033 A Marijan dvi kature vina!«
0034 Otolen se društvo rastanulo:
0035 Ode Sava u Posavje ravno,
0036 Zdravo dođe kuli Marićevoj.
0037 Dobro ga je beže dočekao.
0038 Kad to vidi Sava od Posavja,
0039 On raspasa tri ćemera blaga:
0040 Jedan ćemer begu darovao,
0041 Drugi daje mladoj begovici,
0042 A trećega viša o čiviju,
0043 Neka njemu bude za ašluka,
0044 Za ašluka do Jurjeva dana.
0045 Kad to vidi Marić alaj-beže,
0046 Udri Savi rakiju i vino:
0047 Leže Sava glavom bez uzglavja.
0048 Kad to vidi Marić alaj-beže,
0049 On poteže nože okovane,
0050 Zakla Savu kao janje malo,
0051 Pa ga baci u Savu na glavu.
0052 Sve to prođe, Jurjev danak dođe,
0053 Uranio arambaša Mijo,
0054 Ode pravo u Vranu planinu.
0055 Sio Mijo pod svoju jeliku,
0056 Al eto ti ostala družina.
0057 Svaki nosi po pečena ovna,
0058 Al mu nema dva najbolja druga,
0059 Pa on uze srčali-durbina,
0060 Pa pogleda Duvnu u širinu:
0061 Eto ide mladi Marijane,
0062 I on goni dvi kature vina.
0063 Tu se društvo lipo pozdravilo:
0064 Pili vino za nedilju dana,
0065 Onda veli arambaša Mijo:
0066 »Ej, družino, mila braćo moja!
0067 Nema meni druga najboljega,
0068 Najboljega, meni najdražega,
0069 Po imenu Sava od Posavja.
0070 Bog će dati, da će dobro biti.
0071 Svi iznova puške pripunite,
0072 I pripnite na noge opanke,
0073 Da iđemo Savu potražiti.«
0074 Sva družina tomu kajel bila,
0075 I odoše u ravno Posavje.
0076 Zdravo došli kuli Marićevoj.
0077 Al je njima dobra sreća bila,
0078 Od avlije vrata otvorena.
0079 Uđe Mijo u mermer-avliju,
0080 Na avliji mlada begovica.
0081 Kad ugleda Tomić Mihovila,
0082 Biži ona uz visoku kulu,
0083 Za njom skoči arambaša Mijo,
0084 Ufati je za bijelu ruku,
0085 Pa joj Mijo riči besidio:
0086 »Ej kumice, alaj-begovice!
0087 Gdi je tebi Marić alaj-beže?«
0088 Odgovara mlada begovica:
0089 »Otiša’ je beže u Krajinu,
0090 U Krajinu kupit travarinu.«
0091 Onda veli arambaša Mijo:
0092 »A gdi mi je Sava od Posavja?«
0093 Odgovara mlada begovica:
0094 »Nisam Save čula, ni vidila.«
0095 Mijo vadi trostruku kandžiju,
0096 Poče šibat mladu begovicu,
0097 Kud je kuca, tamo koža puca.
0098 A ona mu priče besiditi:
0099 »Ne udaraj, zmiju udario!
0100 Došao je Sava od Posavja,
0101 I donio tri ćemera blaga:
0102 Jedan ćemer begu darovao,
0103 Drugi dade meni begovici,
0104 A trećega viša o čiviju,
0105 Da on njemu bude za ašluka.
0106 Kad to vidi Marić alaj-beže,
0107 Udri Savi vino i rakiju,
0108 Leže Sava glavom bez uzglavja,
0109 Beg ga kolje kao janje malo,
0110 Pa ga baci u Savu na glavu.
0111 Savina se blaga dobavio
0112 I otiša u Srim u volove.«
0113 Kad to čuo arambaša Mijo,
0114 On zakolje dva begova sina,
0115 A bilu mu kulu porobio,
0116 Porobio, pa je zapalio,
0117 Begovici oči izvadio,
0118 Pa odoše u Ozdren-planinu,
0119 Da čekaju Marić alaj-bega.
0120 Čekali ga za nedilju dana,
0121 Al ni bega, ni od bega glasa.
0122 Procvililo društvo Mijatovo:
0123 »Arambaša, Tomić Mihovile,
0124 Mi pomrsmo od glada i žeđe,
0125 A nema ti Marić alaj-bega.
0126 Da iđemo Duvnu širokomu!«
0127 Istom oni tako besideći,
0128 Viknu vila sa Ozdren-planine:
0129 »Zlo ti bilo, arambaša Mijo!
0130 Ne ostavljaj klanca jadikovca,
0131 Eto iđe Marić alaj-beže,
0132 Goni beže hiljadu volova,
0133 Dvi hiljade jarac’ i ovnova.
0134 Prid njima je Ivo kalauze,
0135 Nemoj ubit Ive kalauza,
0136 Turska ga je sila natirala.«
0137 Uđe Mijo u svoju busiju,
0138 Oko njega ostala družina.
0139 Al eto ti Marić alaj-beže
0140 Na đogatu ka’ na gorskoj vili.
0141 Ugleda ga arambaša Mijo
0142 Po nišanu svitla đeverdana;
0143 Svojoj pušci živu vatru dade:
0144 Pade Turčin u travu na glavu.
0145 Uteče mu debeli đogate,
0146 Za njim puče trideset pušaka.
0147 Ode đogo i odnese blago.
0148 Tute begu glavu odsikoše
0149 I ot’raše hiljadu volova,
0150 Dvi hiljade jarac’ i ovnova.
0151 Zdravo došli Duvnu širokomu,
0152 Te po Duvnu vole prodadoše,
0153 Svoga Savu lipu osvetiše.
