Mijat vara pašu od Zvornika
0001 Knjigu piše paša od Zvornika
0002 A na ruke od Selice knezu:
0003 »Spremi meni trideset odaja
0004 A za mojih trideset delija
0005 I trideset ovac’ jalovica
0006 I trideset mladih djevojaka!
0007 Meni baška ovna devetaka
0008 Što će biti gospodska večera,
0009 A i svoju kćercu jedinicu.
0010 Ako tako ne ćeš učiniti,
0011 Ja ću doći tvojoj kuli biloj,
0012 Tvoju bilu kulu porobiti,
0013 Porobiti, vatrom zapaliti,
0014 A tebeka živa uhvatiti,
0015 Uhvatiti, pa te obisiti,
0016 Tvog Nikolu na kolac nabiti.«
0017 Knjiga dođe od Selice knezu;
0018 Kad on vidi, što mu knjiga kaže,
0019 Knjigu štije, a suzam’ polije.
0020 Viš’ njeg stoji Nikolica sine,
0021 Pa on babi tiho progovara:
0022 »E moj babo, od Selice kneže,
0023 Otklen knjiga, vatrom izgorila!
0024 Još je, babo, knjiga dolazilo,
0025 Ama taka žalovita nije.«
0026 Odgovara od Selice kneže:
0027 »Evo knjiga, drago dite moje,
0028 Evo knjiga paše od Zvornika
0029 ’vaku paša knjigu nakitio:
0030 Da mu spremam trideset odaja
0031 Za njegovih trideset delija,
0032 I trideset ovac’ jalovica
0033 I trideset mladih divojaka,
0034 Njemu baška ovna devetaka,
0035 Što će biti gospodska večera,
0036 A i moju kćerku jedinicu.
0037 Ako tako ne ću učiniti,
0038 Da će doći do kule bijele,
0039 Moju bilu porobiti kulu,
0040 Porobiti, vatrom zapaliti,
0041 Pa meneka živa uhvatiti,
0042 Uhvatiti, pa me obisiti,
0043 A tebeka na kolac nabiti.«
0044 Nato reče Nikolica sine:
0045 »Ej, moj babo, od Selice kneže!
0046 Da pišemo list knjigu bijelu
0047 A na ruke Tomiću Mijatu,
0048 Da nam dođe Tomiću Mijate
0049 I pomogne pašu dočekati.«
0050 Odgovara od Selice kneže:
0051 »Ne budali, drago dite moje!
0052 Tude nema tura ni čakšira,
0053 Koj’ će doći pašu dočekati.
0054 Znadeš li ti, drago dite moje,
0055 Koliko je u godini dana,
0056 Tol’ko paša odnese mejdana;
0057 Ne smi njega Tomić ni viditi,
0058 Kamo li će pašu dočekati.«
0059 Nato se je Niko rasrdio,
0060 Pa pobiže u tanku odaju,
0061 Pa prihvati divit i kalema
0062 I hartije karte nešarate,
0063 Pa on piše list knjigu bijelu
0064 Desnom rukom na livom kolinu.
0065 Ne piše je, čim se knjige pišu,
0066 Veće svojom krvlju od obraza
0067 A na ruke Tomiću Mijatu:
0068 »Evo knjiga, pobratime dragi,
0069 Pobratime, Tomiću Mijate!
0070 Sada meni u potribi budi.
0071 Guja mi se oko kule svila
0072 A na slime glavu naslonila
0073 Plaho zvižđe da u nju uniđe,
0074 Ljuta guja — paša od Zvornika.
0075 ’vaku paša knjigu nakitio:
0076 Da mu spremam trideset odaja
0077 Za njegovih trideset delija,
0078 I trideset mladih divojaka,
0079 I trideset ovac’ jalovica,
0080 Njemu baška ovca devetaka,
0081 Što će biti gospodska večera,
0082 I mog babe kćercu jedinicu.
0083 Ako tako učinit ne ćemo,
0084 Da će doći do kule bijele,
0085 Našu bilu porobiti kulu,
0086 Porobiti, vatrom zapaliti,
0087 Moga babu živa uhvatiti,
0088 Uhvatiti, pa ga obisiti,
0089 A meneka na kolac nabiti.«
0090 Knjiga dode Tomiću Mijatu.
0091 Kad on vidi, što mu knjiga kaže,
0092 Knjigu štije, a suzam’ polije.
0093 Još je nije ni pola proštio,
0094 A svu ju je suzami oblio.
0095 Viš’ njeg stoji sestrić Marijane,
0096 »Ej, moj dajo, Tomiću Mijate,
0097 Otklen knjiga, vatrom izgorila,
0098 Još je, dajo, knjiga dolazilo,
0099 Ama taka žalovita nije!«
0100 Odgovara Tomiću Mijate:
0101 »Ovo knjiga, sestrić Marijane,
0102 Ovo knjiga našeg pobratima,
0103 Pobratima od Selice kneza:
0104 Velika mu muka dodijala
0105 Od onoga paše od Zvornika
0106 ’vaku paša knjigu nakitio.«
0107 Pa mu kaže, što je i kako je.
0108 Kad Marijan razumio riči,
0109 On se skače na noge lagane,
0110 Pa uprti uprtnjaču torbu
0111 I spopade dugu granajliju
0112 Pa otišće od daidže svoga:
0113 »Zbogom, dajo, Tomiću Mijate,
0114 A ja, idem pobratimu svomu,
0115 Ja ću s njime pašu dočekati,
0116 Pa što meni Bog i sreća dade!«
0117 Njemu Miho tiho progovara:
0118 »Ne budali, sestrić Marijane!
0119 Da ti vidiš pašu od Zvornika,
0120 Od stra bi te zabolila glava,
0121 Jer koliko u godini dana,
0122 Tol’ko paša odnio mejdana.
0123 Već se vrati, sestrić Marijane,
0124 Da se rujna napijemo vina!«
0125 Povrati se sestrić Marijane,
0126 Te se rujna napojiše vina,
0127 Pa se skače Tomiću Mijate,
0128 S njime skače sestrić Marijane
0129 I s njim skače trideset drugova.
0130 Uprtiše torbe uprtnjače,
0131 Spopadoše duge granajlije,
0132 Otiskoše niz goru zelenu;
0133 Svu su goru zdravo prihodili,
0134 I u polje zdravo sahodili.
0135 Kad su bili u to polje ravno,
0136 A u polje lugu zelenome,
0137 Tu se smrče i uhvati noćca,
0138 Tu su oni noćcu prinoćili.
0139 Kad se svanu i ogranu sunce,
0140 Otiskoše iz zelena luga,
0141 Otiskoše niz to polje ravno.
0142 A da vidiš od Selice kneza:
0143 Od pendžera čakmu otvorio
0144 Na demire glavu naslonio,
0145 Pa on gleda niz to polje ravno.
0146 Kad ugleda jato golubova,
0147 Onda svomu besidio sinu:
0148 »Ajme meni, moj Nikola sine!
0149 Eno iđe paša od Zvornika
0150 I njegovih trideset delija.
0151 Što ću sada do Boga miloga?
0152 Nit imadem trideset odaja,
0153 Ni trideset mladih divojaka,
0154 Ni trideset ovac’ jalovica,
0155 Nit imadem ovna devetaka,
0156 Što će paši gospodska večera!«
0157 Niko svome babi besidio:
0158 »Ej, moj babo, od Selice kneže!
0159 Ono nije paša od Zvornika,
0160 Ni njegovih trideset delija:
0161 Već je ono Tomiću Mijate,
0162 I s njime je trideset drugova
0163 I s njime je sestrić Marijane!«
0164 Al govori od Selice kneže:
0165 »Ne budali, drago dite moje!
0166 Tko će kazat Tomiću Mijatu,
0167 Da se nama u nevolji nađe
0168 I pomogne pašu dočekati?«
0169 Tada Niko babi besidio:
0170 »Ja sam piso list knjige bijele
0171 A na ruke pobratimu svome,
0172 Pobratimu Tomiću Mijatu.«
0173 Tad se skače od Selice kneže,
0174 Ljubi dite u čelo junačko:
0175 »Bre aferim, drago dite moje!«
0176 To ti oni u riječi bili,
0177 U ta doba Tomiću Mijate,
0178 Prid njeg pobro daleko išeta,
0179 Ruke šire, u lice se ljube,
0180 Za junačko pitaju se zdravlje,
0181 Pa eto ih na tanku odaju,
0182 Za gotovo zasidoše pivo.
0183 Kad im vino ugrijalo tilo,
0184 A rakija okom uzvrtila,
0185 Onda priče Tomiću Mihate:
0186 »Pobro dragi, od Selice kneže,
0187 Gledaj meni trideset berbera
0188 A za mojih trideset drugova
0189 I trideset ruha divojačkih
0190 Što nosaju crkvi manastiru.«
0191 Tad se skače od Selice kneže,
0192 Nađe njemu trideset berbera,
0193 Pa obrija trideset drugova,
0194 Obuče ih u cursko odilo.
0195 Kad su cursko obukli odilo,
0196 Onda priče Tomiću Mihate:
0197 »Boru vama, trideset drugova,
0198 Vas trideset u trijest odaja!
0199 Svakomu će po jedna delija
0200 A meni će paša od Zvornika,
0201 Pa što nama Bog i sreća dade!
0202 Boru vama, trideset drugova,
0203 Kunem vam se, pa vam viru dajem,
0204 Koj’ ujutro ne donese glave
0205 Da ć’ njegova otić za njegovu!«
0206 A da vidiš od Selice kneza!
0207 On prihvati divit i kalema
0208 I hartije karte nešarate
0209 Pa on piše listak knjigu bilu
0210 A na ruke paše od Zvornika:
0211 »Boru tebi, pašo od Zvornika,
0212 Hajde, pašo, mojoj kuli biloj!
0213 Što si meni, pašo, naložio,
0214 Sve sam tebi teslim učinio.«
0215 Kada paši listak knjige dođe,
0216 Opremi se paša od Zvornika
0217 I njegovih trideset delija,
0218 Pa na dobre konje uzjašiše,
0219 Otiskoše niz to polje ravno.
0220 Kneže sidi, hladno pije vino
0221 I s njime je Tomiću Mijate
0222 I s njima je sestrić Marijane,
0223 Kad s’ pomoli paša od Zvornika
0224 I njegovih trideset delija:
0225 Stoji crne gore gudljavina,
0226 Stoji crne zemlje tutnjavina,
0227 Stoji vriska pod delijam’ hata
0228 Stoji zveka na konjma ratova,
0229 Stoji kriska trideset delija.
0230 U te mire do kule bijele
0231 A do kuće od Selice kneza.
0232 Lipo ih je kneže dočekao
0233 I pod svakim konja prihvatio.
0234 Tada priče paša besiditi:
0235 »Boru tebi od Selice kneže!
0236 Kamo meni trideset odaja
0237 A za mojih trideset delija,
0238 I trideset mladih divojaka,
0239 I trideset ovac’ jalovica?
0240 Kamo meni ovna devetaka,
0241 Što će biti gospodska večera,
0242 A i tvoja kćerka jedinica?«
0243 Odgovara od Selice kneže:
0244 »Gospodare, paša od Zvornika!
0245 Što si reko, to sam učinio.«
0246 Tu se smrče i uhvali noćca
0247 Ode paša u ašik-odaju,
0248 Gdino spava kćerka jedinica,
0249 Jedinica kneza od Selice.
0250 Paša viče što mu grlo nosi:
0251 »Boru tebi, od Selice kneže,
0252 Nosi meni gospodsku večeru!«
0253 U te mire od Selice kneže
0254 Nosi paši gospodsku večeru.
0255 Side paša večer večerati
0256 Pa govori od Selice knezu:
0257 »Boru tebi od Selice kneže!
0258 Zovi svoju kćercu jedinicu,
0259 Neka sa mnom večeru večera!«
0260 Zove kneže kćercu jedinicu;
0261 Cvili, plače kćerca jedinica:
0262 »Nemoj, babo, ako Boga znadeš!
0263 Kud me vodiš dušmaninu mome,
0264 Dušmaninu, paši od Zvornika?«
0265 Ali knezu drugo bit ne mere,
0266 Već on vuče kćerku jedinicu.
0267 Kad je bila odaji na vrata,
0268 Ona zapr obima nogama,
0269 Pa se ne da cura da uvuče ─
0270 Uvuče je od Selice kneže.
0271 Kad dovuče kićenu divojku,
0272 Na nju paša okom nabacio.
0273 Ja, kakva je kićena divojka,
0274 Smamila bi po nebu oblake,
0275 Kamo l’ ne bi po zemlji junake!
0276 Da se hvati bora zelenoga,
0277 I boru bi grane savehnule,
0278 Kamo l’ ne bi ruke u junaka.
0279 Na njoj jesu tri harli đerdana:
0280 Jedan joj je od krzlih merdžana,
0281 Ovaj curu po vratu udara
0282 I ko krvca snigu odgovara.
0283 A drugi je od sitna bisera,
0284 Ovaj cura poniže spustila,
0285 Pa on curu po dojkama tuče.
0286 A treći je od žutih dukata,
0287 Koji curu po učkuru tuče,
0288 Curi kaže, kuda učkur veže.
0289 A da vidiš paše od Zvornika!
0290 U njemu je srce uzdrhtalo,
0291 Na prsima toke pozvekuju;
0292 U ruci mu biše čaša piva,
0293 Od naglosti sva mu se prolila.
0294 Pa besidi gizdavoj divojci:
0295 »Đel divojko, da pijemo vino!«
0296 Odgovara gizdava djevojka:
0297 »Nisam vina ni u majke pila
0298 A rakije ni okom vidila!«
0299 Onda reče paša od Zvornika:
0300 »Boru tebi, od Selice kneže,
0301 Hajde nosi gospodsku večeru,
0302 Pa pritvori od odaje vrata!«
0303 Sama osta kićena divojka,
0304 A s njom osta paša od Zvornika.
0305 A da vidiš paše od Zvornika!
0306 On se skače na noge lagane,
0307 Pa otpasa krivu demiskinju,
0308 Pa je viša lako o čiviju;
0309 Pa izvadi do dvi breše male,
0310 Pa ih viša lako o čiviju;
0311 Pa on svlači sa sebe odilo,
0312 Tek ostavi gaće i košulju,
0313 Pa on leže po meku dušeku.
0314 Pruži paša svoju bilu ruku
0315 »Đel, divojko, na bijelu ruku!«
0316 Odgovara kićena divojka:
0317 »Hvala tebi, paša od Zvornika,
0318 Što će tebi vlahinja divojka
0319 Kad imade tananih gospoja?«
0320 Opet priče paša od Zvornika:
0321 »Đel, divojko, na bijelu ruku!«
0322 Odgovara kićena divojka:
0323 »Što će tebi vlahinja divojka,
0324 Kad imade tananih gospoja?«
0325 Kada vidi kićena divojka,
0326 Da ne može biti drugačije,
0327 Ona svlači sa sebe odilo,
0328 Tek ostavi tananu košulju.
0329 I ostavi na sebi dimlije,
0330 Leže paši na bijelu ruku.
0331 Hule se je paša dogodio:
0332 Hoće paša da zavuče ruku
0333 Da zavuče u nidarca ruku,
0334 Al je sitno sapela putašca,
0335 Pa ne mere da zavuče ruku,
0336 Pa zavuče u dimlije ruku,
0337 Al na svoju udario muku ...
0338 Izmiče se paša od Zvornika,
0339 A primiče Tomiću Mijate,
0340 Dok dotira pašu do duvara.
0341 Pa se skače Tomiću Mijate
0342 Udara ga nogom u zadnjicu,
0343 Pa popade krivu demiškinju,
0344 Pa mu siče sa ramena glavu,
0345 Pa odvali pašu od Zvornika,
0346 Odvali ga sa meka dušeka:
0347 Leže Tomić po meku dušeku,
0348 Leže Tomić sanak boraviti.
0349 Kad se svanu i ogranu sunce,
0350 Al se skače Tomiću Mijate,
0351 Pa popade onu rusu glavu,
0352 Rusu glavu paše od Zvornika,
0353 Pa je nosi pobratimu svome,
0354 Pobratimu od Selice knezu:
0355 »Evo tebi zelena jabuka,
0356 Poslo ti je paša od Zvornika!«
0357 Pa uzima do dvi breše male,
0358 Obadvima živu vatru daje.
0359 U te mire trideset drugova,
0360 Svaki nosi jednu rusu glavu
0361 Od pašinih trideset delija,
0362 Pa ih daju Tomiću Mijatu,
0363 A Mijate od Selice knezu:
0364 »Evo tebi zelene jabuke
0365 Od pašinih trideset delija!«
0366 Al govori od Selice kneže:
0367 »Pobratime, Tomiću Mijate,
0368 Išći blago, koje ti je drago!«
0369 Al mu veli Tomiću Mijate:
0370 »Ja ti ne ću blaga nikakvoga,
0371 Svakom drugu po trijest dukata:
0372 A Tomiću do trista dukata!«
0373 Al govori od Selice kneže:
0374 »Boru tebi, Tomiću Mijate,
0375 Evo tebi kćerca jedinica
0376 A za tvoga sestrić Marijana.«
0377 A Marijan knezu odgovara:
0378 »Hvala tebi od Selice kneže,
0379 Hvala tebi na tvojoj divojci,
0380 Pošten bio, tko ju je rodio,
0381 Poštena mu kapa nad očima
0382 I dva prsta nad okom obraza!
0383 Ja se jesam Bogu zaticao,
0384 Da se drugom oženiti ne ću,
0385 Dok je kćeri budimskog vezira,
0386 Ja se hoću njome oženiti,
0387 Jal tamnicu kuću naseliti.«
0388 To rekoše, na konje skočiše:
0389 »Zbogom, pobro, od Selice kneže!
0390 Sad se ne boj paše od Zvornika,
0391 Ni njegovih trideset delija;
0392 Mi odosmo četu četovati.«
0393 Otiskoše od oblice kule
0394 Pravo, zdravo niz to polje ravno;
0395 Sve su polje zdravo prihodili,
0396 Pa uđoše u goru zelenu.
0397 Dotlen sam ih okom ispratio,
0398 Pa ih posl’je ni vidio nisam.
