Mijat

0001 Vino pije Mijate hajduče
0002 u Rominu zelenu planinu,
0003 služi mu ga sestrić Marijanko,
0004 no ujaku sestrić govorio:
0005 "Ovo što bi izjedosmo blaga,
0006 da li đegođ ljubavnika nejmaš
0007 mi đe bismo prezimili zimu?"
0008 No mu hajduk besjedi Mijate:
0009 "Ja imadem dobra pobratima
0010 u prostrano mjesto Sarajevo,
0011 tu možemo zimu prezimiti."
0012 Otole se hajduk podignuo
0013 dokle šeher Sarajevu dođe
0014 u svog pobre Evendi-kadije,
0015 a kad dođe pobratimu svome,
0016 pobratim ga dočekuje divno,
0017 daje dosta piva i jestiva,
0018 sve hajduke dobro namjestio
0019 i dosta im položio vina
0020 a otol’ se kadija podig’o
0021 da on kupi maslo po kesimu.
0022 Kad hajduci nadrobili vina
0023 neda šteta njima sjeđet s mirom
0024 no odoše lako popijevat.
0025 To začuše Sarajlije Turci
0026 šušur ode niza Sarajevo
0027 a otole Bosni zemlji ravnoj
0028 dok začuo Bošnjak Alajbego
0029 te je Bosnu zemlju okupio,
0030 te je njima riječ besjedio:
0031 "A tako vi, bosanlije Turci!
0032 Da l’ ne’jmade u mene junaka
0033 ko će poći Sarajevu gradu,
0034 e sam čuo, kažuju mi ljudi,
0035 u njemu je Tomiću Mijate
0036 su svojijeh trideset ajdukah.
0037 Da l’ ne’jmade u mene junaka
0038 ko će poći Sarajevu gradu
0039 od Mijata da donese glavu,
0040 ja l’ Mijata da živa dovede?"
0041 A to začu delibaša Huso,
0042 a jes’ čuo te je besjedio:
0043 "Alajbego,dragi gospodare!
0044 Nu daj mene šezdeset delijah
0045 da ih Bosni kalovitoj biram,
0046 dje je junak i puška dugačka,
0047 ja ću hodit Sarajevu gradu,
0048 tebi živa dovešću Mijata,
0049 al’ od njega donijeti glavu."
0050 Kad to začu Bošnjak Alajbego,
0051 on mu dade šezdeset delijah.
0052 Otole se Huso podignuo,
0053 a za njime šezdeset delijah,
0054 dokle gradu Sarajevu dođe
0055 na dvorove Evendi-kadije,
0056 al’ kadije na dvorove nejma
0057 no njegove dvije bule mlade,
0058 pa ih viče delibaša Huso,
0059 kadij’ na se bula odzivala:
0060 "Što dozivaš, neznana delijo?"
0061 No joj veli delibaša Huso:
0062 "Je l’ u dvore Tomiću Mijate?"
0063 Nu ti muke i nevolje drage
0064 kad se bula bogom kune krivo
0065 e u dvore tog Mijata nema.
0066 Za to Huso ne obrće glavu
0067 no je bulu dovatio mladu
0068 a bije je bičem pletenijem.
0069 Ciči bula ka i zmija ljuta
0070 ma Mijata kazat ne oćaše
0071 No to čuo Tomiću Mijate,
0072 u Mijatu živo srce puče,
0073 a iz grla bijeloga vika:
0074 "Kopiljane, delibaša Huso"
0075 Što mi jada po Saraj’vu tražiš?"
0076 Kad to začu delibaša Huso,
0077 tade Huso riječ besjedio:
0078 "A tu li si, Tomiću Mijate!
0079 Odi, Mijat’, otvori mi vrata,
0080 kunem ti se, a vjeru ti dajem,
0081 da ti hile pomisliti neću!"
0082 Nuti muke i nevolje drage
0083 kad’ se Ibro bogom kune krivo,
0084 e mu hilu i pomislit neće.
0085 A to začu hajduk Marijanko,
0086 skoči hajduk otvori mu vrata,
0087 no uljeze delibaša Huso,
0088 a za njime šezdeset delijah,
0089 za gotovom sovrom zasjedoše,
0090 dosta bule naložile vina,
0091 dok se Turci nakitili divno,
0092 otidoše napijati Turci,
0093 sve mi zbore Turci o junaštvu,
0094 a hajduci o debelu miru.
0095 To gledaju dvije bule mlade,
0096 od odaje otključaše vrata,
0097 dovatiše trideset dževerdanah
0098 svakom svoga prisloniše mlade
0099 hajducima uz pleći junačke,
0100 pa odoše njima služit vino
0101 čašu daju delibaši Husu,
0102 a da veli Huso delibaša:
0103 "Zdrav da si mi, Tomiću Mijate"
0104 Ni u zdravlje moje a ni tvoje
0105 no našega na Bosnu vezira,
0106 i u zdravlje našeg Alibega
0107 kojino je mene opravio
0108 i tebi se milo pozdravio
0109 da ti pođeš Bosni kalovitoj
0110 na njegove dvore i odžake."
0111 Ode čaša od druga do druga,
0112 dokle ajduk Marijanku dođe,
0113 no da veli hajduk Marijanko:
0114 "Zdrav da si mi, delibaša Huso"
0115 Ni u zdravlje tvoje ni njegovo,
0116 no u moje dvije puške male
0117 koje će mi zamijenit glavu,
0118 moju glavu i ujaka moga."
0119 Čašu bači, a kuburu traže
0120 te on Husu pod groce pali,
0121 puče jedna, puče ih i trideset,
0122 obališe trideset delijah.
0123 Kad ajdučke puške izdušiše
0124 tada turske navališe puste
0125 no im vjera ne da pogađati.
0126 Tade skoče trideset hajduka,
0127 ono Turak’ povatiše žive,
0128 bijele im savezaše ruke
0129 i u podrum ostaviše Turke,
0130 ma svo tursko uzeše od’jelo,
0131 pr’obukoše trideset ajdukah,
0132 pojahaše do trideset hatah,
0133 od avlije otvoriše vrata,
0134 na hajduke s’ naredili Turci,
0135 od šehera vrata zatvorili,
0136 no im veli Tomiću Mijate
0137 koji turski jezik razumljaše:
0138 "A što ste se naredili, Turci?
0139 Ja sam sluga od Bosne vezira,
0140 a mene je vezir opravio
0141 da izgubim Tomića Mijata."
0142 Još im jadan hajduk besiđaše:
0143 "A tako mi dina i amana,
0144 opanuće vas sve u vezira,
0145 velju ću vi globu naturiti!"
0146 A tada se prepadoše Turci
0147 pa Mijatu vrata otvoriše,
0148 otvoriše vrata od šehera,
0149 no im Mijat turski besjeđaše:
0150 "A tako vi, Sarajlije Turci!
0151 Nađite se do trideset agah,
0152 da idemo na Bosni veziru,
0153 da nosimo glavu od Mijata
0154 i njegovo trideset ajdukah."
0155 Opremi se do trideset agah
0156 na trideset atah debelijeh,
0157 iz šehera kada poizmakli,
0158 kad daleko zam’kli u planinu,
0159 trže Mijat sablju od pojasa
0160 a sestrića poklikuje svoga,
0161 pa u Turke juriš učinio
0162 i to trideset izgubio agah.
0163 Otole se Mijat podignuo
0164 zdravo s društvom u Rominu poša,
0165 a posjeka stotinu Turakah,
0166 od stotine manje đavoljega,
0167 u sred divna šever Sarajeva,
0168 zafalio Efendi-kadiji,
0169 a najviše tim Sarajlijama.