Mihat Tomić i paša od Trebinja
0001 Knjigu piše paša od Trebinja,
0002 Pa je šalje u pleme Drobnjake
0003 A na ime Milutinu knezu:
0004 „More ču li, Milutine kneže!
0005 „Kupi mene dva tovara vina,
0006 „A i treći bijele rakije,
0007 „I ispeci trideset ovnovah,
0008 „I napravi trideset odajah,
0009 „I ti skupi tridest đevojakah,
0010 „Mene paši Ružicu đevojku.”
0011 Kad je kneza knjiga dopanula,
0012 I on viđe, što mu knjiga piše,
0013 Od knjige se ljuti uzmučio;
0014 No ga pita vjerenica ljuba:
0015 „A što ti je, dragi gospodaru?”
0016 Sve oj kneže po istini kaže.
0017 No mu vjerna ljuba besjedila:
0018 „A ne boj se za to, ako Bog da!”
0019 Pa je sitnu knjigu napisala,
0020 Te je posla Tomića Mihatu:
0021 „Mili kume, Tomića Mihate!
0022 „Dovedi mi trideset hajdukah,
0023 „Šnjima hodi na moje dvorove,
0024 „E j’ uljega’ paša od Trebinja,
0025 „Uljega’ je u pleme Drobnjake,
0026 „Te on kupi danke i harača,
0027 „Pa i to mu jošte dosta nije,
0028 „Već đevojke ljubi na sramotu;
0029 „No ti dođi i dovedi društvo,
0030 „Ne bi li mu pogubio glavu.”
0031 Kad Mihata knjiga dopanula,
0032 I kad viđe, što mu knjiga kaže,
0033 S hajducima u drobnjake pođe,
0034 Dokle dođe knezu na dvorove.
0035 No ga divno kuma dočekala,
0036 Sve mu mlada za pašu kažuje,
0037 U to skoči trideset hajdukah,
0038 Napraviše trideset odajah,
0039 A po selu ruho pokupiše,
0040 Obuče se trideset hajdukah,
0041 Svaki pođe u svoju odaju;
0042 Knez ispeče trideset ovnovah.
0043 A kad dnevi oko podne bilo,
0044 Ali paša sa Turcima dođe,
0045 Drobnjaci ga divno dočekali,
0046 Razrediše Turke po odajah;
0047 No uljeze paša kod Mihata.
0048 Divno li se Mihat uvijaše!
0049 A poljepše od svake nevjeste.
0050 Pred pašom je ovca ispečena,
0051 Na nju Ture ne obrće glave,
0052 No sve gleda okom na Mihata,
0053 Pa Mihatu riječ govorio:
0054 „O Ružice Milutina kneza!
0055 „Raspuči mi kovče na čakšire.”
0056 No se divno Mihat uvijaše,
0057 Raspuči mu kovče na čakšire;
0058 No ne može Ture dočekati,
0059 Već mu vrže u njedrima ruke,
0060 Te on traži dojke u đevojke.
0061 No mu Mihat riječ govorio:
0062 „Pruži, pašo, ponaprijed ruke,
0063 „A da vidiš kakve su tu dojke!”
0064 Malo šenu ponaprijed ruke,
0065 Ali nađe dvije puške male;
0066 Tader skoči od zemlje na noge,
0067 I hoćaše izbježat’ na vrata,
0068 No mu ne da Tomiću Mihate,
0069 Već upali dvije puške male,
0070 U pašino srce opalio,
0071 Pos’ječe mu glavu od ramenah.
0072 A da ti je, druže, poslušati,
0073 Ka’ hajdučke puške zapucaše,
0074 Po odajah biju pašajlije!
0075 Svaki svoga pos’ječe Turčina,
0076 I uze mu blago i oružje.
Izbor
uredi- Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 316-318.