Mitar đeneral i travnički Vezir kod Zvornika (Sarajevo)
0001 Vino pilo trideset Brđana
0002 U Mljetoku, gradu bijelome,
0003 Među njima od Mljetoka kralje,
0004 A svi bili šenli i veseli.
0005 No mljetovski neveseo kralje,
0006 Već niz njedra objesio glavu,
0007 Pa on gleda u zelenu travu,
0008 Od očiju vrele suze truni.
0009 A pita ga trideset Brđana:
0010 »Šta je tebi, naš ljetovski kralje,
0011 Te nas trides’t šenli i veseli,
0012 A ti si nam neveseo, kralje?« –
0013 »Oh sinovi, moji sokolovi,
0014 Kad mi dertu ne znate dermana,
0015 Kad mi ništa pomo’ ne morete!
0016 Jeste l’ oni vakat upamtili,
0017 O sinovi, u prvo vrijeme,
0018 Kad ratovah s carem od Stambola?
0019 Uzeh caru dvanaest gradova,
0020 Za punijeh dvanaest godina.
0021 I rekosmo, sula uhvatismo,
0022 Bijah jemin Bogu učinio,
0023 A da dignem na Biograd vojsku.
0024 Al mi ne bi od Boga suđeno,
0025 Već me evo starost osvojila! –
0026 Brata nemam, a bratića nemam,
0027 A ne imam od srca evlada,
0028 Da mu dadem stotinu topova,
0029 Da mu dadem sto hiljada vojske,
0030 Uz tu vojsku hranu i idaru.«
0031 Svih trideset pogleda preda se,
0032 Al ne gleda Mitar đenerale,
0033 Veće kralju među oči vrane:
0034 »Ču l’ me kralju, kruno pozlaćena,
0035 Daj ti meni sto hiljada vojske,
0036 I svojijeh stotinu topova,
0037 I tri topa od golema zora:
0038 Da mi Krnja i Zelenka dadeš,
0039 I Petraša, čim gradove primaš,
0040 Ja ću ti se prihvatiti vojske.
0041 Ja ću krenut na Biograd vojsku,
0042 Prihvatitit stojna Biograda,
0043 I careva uhvatit’ vezira,
0044 Istjerati biogradske Turke
0045 A iz grada turskog đenerala,
0046 Na tom mjestu knjigu nakititi.
0047 Što ti budem potrošio vojske,
0048 Sve ću tebi, kralje, povratiti
0049 Carevom je rajom domiriti.
0050 Otale ću pokrenuti vojsku,
0051 A carevom džadom nastupiti
0052 Pa careve primat’ karaule,
0053 I careve hvatat’ buljuk-baše.
0054 Dok ti siđem do Drinjače puste,
0055 Na Drinjači tumbas preturiti,
0056 Pa ću našu vojsku premetnuti,
0057 Na Drinjači knjigu nakititi,
0058 Pa je spremit na Papratnju knezu,
0059 Nek se meni na Papratnji nađe.
0060 Ja ću onda okrenuti vojsku
0061 Krajem Drine, uza Posavinu,
0062 A careve prihvaćat gradove,
0063 Uzet Janju, uzet Bijeljinu,
0064 Uzet Tuzlu i donju i gornju.
0065 Dok iziđem na Papratnju knezu,
0066 Kod kneza ću konak učiniti,
0067 A u jutru vojsku pokrenuti.
0068 A dok siđem bijelu Zvorniku,
0069 Na Zvornik ću okrenut topove,
0070 A raskrhat grada topovima,
0071 Uhvatiti Hatić Mehmed-agu,
0072 I uhvatit’ carevu kadiju,
0073 Dobaviti sa Papratnje kneza;
0074 Sva ću tri ih objesit’ o gradu,
0075 Pa ću tebi knjigu povrnuti,
0076 Gdje sam uzo careve gradove,
0077 Ja ću gradu sjesti u Zvornika.«
0078 Koliko mu vrlo milo bilo,
0079 Zagrli ga, pa ga poljubio,
0080 Samurli mu ćurak ogrnuo,
0081 Uze pero, sitne knjige piše,
0082 Pokupi mu sto hiljada vojske.
0083 Kralj mu dade stotinu topova,
0084 I tri topa od golema zora;
0085 On mu Krnja dade i Zelenka,
0086 I Petraša, čim gradove prima.
0087 Kraljeve se prihvatio vojske
0088 A kraljevu povede ordiju,
0089 Tiho hodi, predanjuje često.
0090 A dok stojnu Biogradu siđe,
0091 A u polje iskupio vojsku,
0092 Sjede grada biti topovima.
0093 Koliko ga plemenito gađa,
0094 Vas Biograd iz temelja ljulja;
0095 Terzi-kulu po ćenaru gađa.
0096 -Nek se kreće, oborit se neće,
0097 Tvrd Biograd da ga udre munje,
0098 Ne more mu ništa da uradi.
0099 Bi Biograd za nedjelju dana,
0100 A proklet je, - da ga Bog ubije!
0101 Deveto ga jutro prihvatio,
0102 I careva uhvati vezira,
0103 Pa istjera biogradske Turke.
0104 Na tom mjestu knjigu nakitio;
0105 Što kraljeve vojske potrošio,
0106 Sve carevom rajom domirio.
0107 Kralju tefter do Mljetoka vrati.
0108 A on otlen pokrenu ordiju,
0109 Na carevu nastupio džadu,
0110 Pa careve karaule prima,
0111 I careve hvata buljuk-baše.
0112 A kad Mitar do Drinjače side,
0113 Na Drinjači tumbas preturio,
0114 Na tom mjestu knjigu nakitio,
0115 Pa je šalje na Papratnju knezu:
0116 »Čuješ dobro, sa Papratnje kneže,
0117 U tebe ću na konak panuti,
0118 Zastiri mi dvore i konake,
0119 U Papratnji nova namastira,
0120 Da dočekaš sto hiljada vojske.«
0121 A šta ide, vazda brzo dođe,
0122 Taka knjiga na Popratnju siđe,
0123 A na ruke od Papratnje knezu.
0124 Kad vido na sinove viče:
0125 »O sinovi, moji sokolovi,
0126 De na sedam uzjašite konja,
0127 Nagonit tajin i idaru,
0128 Da dočekam sto hiljada vojske,
0129 Jez se zenđil dodesio kralje.«
0130 A sinovi konje uzjahaše,
0131 I na sedam udariše strana.
0132 Dogone mu tajin i idaru,
0133 U arabam’ drvo i sijeno;
0134 Dogone mu krave i volove,
0135 Dojavljuju ovce i ovnove;
0136 On zastrije namastira crkvu.
0137 Nek se skuplja, i kako mu drago,
0138 A Mitar je podignuo vojsku
0139 Krajem Drine uza Posavinu,
0140 Uze Janju, uze Bijeljinu,
0141 Uze Tuzlu i donju i gornju,
0142 Dok iziđe na Papratnju knezu.
0143 Prije podne iskupio vojsku,
0144 S ićindije sofre postavio,
0145 S ićindije tamam do jacije,
0146 Dževap dade sto hiljada vojske.
0147 Kad je tamo po jaciji bilo,
0148 A on fisna kapetana spremi:
0149 »Zovite mi sa Papratnje kneza!«
0150 A kad kneže u crkvu uniđe,
0151 Poklanja se, a ljubi mu ruku,
0152 Izmače se kroka nekolika,
0153 Previ ruke, dvori đenerala,
0154 A Mitar ga đenerale pita:
0155 »Kopilane, sa Papratnje kneže,
0156 Sila ti si napraivo jada,
0157 A fukari zala i belaja,
0158 Mloga ti se sela raselio,
0159 Mlogu ti si kuću raskućio,
0160 Dok si kneže svoju zakućio,
0161 Dževap dao sto hiljada vojske
0162 Sa svojijem Hatić Mehmed-agom.
0163 Ja ću sjutra pokrenuti vojsku,
0164 Na Zvornik ću navalit topove,
0165 A careva raskrhat Zvornika,
0166 Uhvatitit Hatić Mehmed-agu,
0167 Uhvatiti careva kadiju,
0168 A tebe ću dobaviti, kneže,
0169 Sva ti ću vas objesit o gradu,
0170 Vas se svije to vas ogledati.«
0171 A kad čuo sa Papratnje kneže,
0172 Boga mi mu milo nije bilo,
0173 Al mu biti druga ne mogaše.
0174 Izmače se polako kneže,
0175 Dok bijela otvorio vrata,
0176 Pa pobježe na bijelu kulu,
0177 On ne ide u svoju odaju,
0178 Već gdje sedam sokolova spava,
0179 Pa sinovma »dovar večer dava,
0180 Sinovi mu veče prihvatiše.
0181 »O sinovi, moji sokolovi,
0182 Vas sve sedam ja rodio, kneže,
0183 Al ni jednog n’jesam odgojio,
0184 Već sve sedam u Zvorniku adžo,
0185 U Zvorniku Hatić Mehmed-aga;
0186 A od Boga velika grjehota,
0187 Od ljudi je golema sramota,
0188 Adžu hilu učiniti svome,.
0189 Da l’ je majka rodila junaka,
0190 Da mu knjigu našaranu dadem,
0191 Da kosnata uzjaše malina,
0192 Da mi prođe sto hiljada Vlaha,
0193 Da mi knjigu snese do Zvornika,
0194 Da je adžu Mehmed-agi dade?«
0195 A sve sedam pogleda preda se,
0196 Al ne gleda Nikolica mladi:
0197 »Ti si mene, moj rodio, babo,
0198 Al me n’jesi odgojio babo,
0199 Veće mene u Zvorniku adžo.
0200 Piši knjigu, dok malina spremim.«
0201 Pa Nikola u podrume siđe.
0202 Dok Nikola opremi malina,
0203 Dotle babo sitnu knjigu spisa,
0204 Pa je snese na mermer-avliju,
0205 A dade je svom Nikoli sinu,
0206 Da je nosi bijelu Zvorniku:
0207 »Selam ćeš mi adžu Mehmed-agi,
0208 Neka kola hvata i volove,
0209 Neka sibjan prtlja iz Zvornika,
0210 Jer će na njeg udariti vojska.«
0211 On obadva otkida rukava,
0212 Dobru konju čavle podavija,
0213 Uze vranca za oba dizgina,
0214 Izvede ga iz mermer-avlije,
0215 I on prođe sto hiljada Vlaha.
0216 Od Papratnje do Zvornika ravna,
0217 Kažu ljudi tri puna sahata,
0218 On za podrug sahat uhvatio
0219 Na babovu pretilu malinu.
0220 A kad siđe bijelu Zvroniku,
0221 Ispod kule adža Mehmed-age,
0222 Kad mu gore lule i svijeće,
0223 Nija adžo udun’o čiraka;
0224 Ispod kule Mehmed-agu viče:
0225 Po čem čuje, po tom ga poznade,
0226 Pa skočio na noge od tala,
0227 Eto adža, otvori mu vrata.
0228 Nikola mu »dobar veče« dava,
0229 A adžo mu večer prihvatio:
0230 »Nikolice, kako ti je babo,
0231 Kako tvoja braća sokolovi?« –
0232 »Dobro, zdravo, al nijesmo mirno,
0233 Steća nas je pritisnula vojska,
0234 Adžo mio, Mitar đenerale,
0235 S njime vojske stotinu hiljada,
0236 I kraljevo stotinu topova.
0237 Tri su topa od golema zora,
0238 Mio adžo, Krnjo i Zelenko,
0239 A i Petraš, čim gradove prima.
0240 Babo ti je selam opravio,
0241 Hvataj, adžo, kola i volove,
0242 Prtljaj noćas sibjan u Zvornika,
0243 Jet će na te udariti vojska.«
0244 Birdem Hatić na noge skočio,
0245 A pohvata kola i volove,
0246 Pa natjera sibjan u Zvornika
0247 Od jacije, do rana sabaha.
0248 Kad svanulo pritvorio vrata,
0249 A kad tamo ispred podne bilo,
0250 Dok kraljeva nadušila vojska.
0251 Pod Zvornik se iskupi ordija,
0252 Zakopaše bojali topove,
0253 Sjede grada biti topovima,
0254 A Hatić se i kadija branit.
0255 Bi Zvornika tri bijela dana,
0256 I četiri noći strahovite.
0257 Kad četvrto jutro osvanulo,
0258 Urani Hatić i kadija,
0259 Mitrova im vatra pritužila,
0260 On puštao u Zvornik telala,
0261 Telal vika tri bijela dana,
0262 I četiri noći strahovite:
0263 »Ko će uzet krvave mahzare,
0264 Pa ih pronest’ kroz sto hiljad’ vojske,
0265 Snijeti ih do šeher-Saraj’va,
0266 Pa ih dati Lepirević-Mehu.«
0267 U Zvorniku nejmade junaka.
0268 Kad četvrto jutro osvanulo,
0269 Urani Hatić i kadija,
0270 Pa obadva po bedemu šeću:
0271 »Sad što ćemo od života svoga!
0272 Mitrova nam vatra pritužila,
0273 Nema niko odnesti mahzare.
0274 Vidiš carsko stotinu topova,
0275 A tri topa od golema zora.
0276 Kad okrenu Krnja i Zelenka,
0277 I Petraša – da ga Bog ubije!
0278 Koliko mu plahovito puclju,
0279 Teške žene djecu pobacuju,
0280 Iz kobila ždrebad ispadaju.«
0281 A kadiji Hatić besjedio:
0282 »Volj’ ti uzet krvave mahrame,
0283 Volj’ ti ići, volj’ ti ostanuti,
0284 Pa braniti grada topovima,
0285 Volj’ ti nosit krvave mahzare,
0286 Pa ih snijet’ u šeher-Saraj’vo,
0287 A dati ih Lepirević-Mehu,
0288 Ne bi l’ indat stigo od Saraj’va,
0289 Ne bi li nam Zvornik održali.
0290 Ne bude li indat od Saraj’va,
0291 Men’ i tebe razminula glava;
0292 Sibjan će nam Mitar ispuštati.«
0293 A to sluša Nikolica kneza:
0294 »Ah moj adžo, Hatić Mehmed-aga,
0295 Ta vidiš li, očim’ ne vidio,
0296 Gdje kadija gotov’ pomahnito,
0297 Pameti se gotov ajiri’so!
0298 Već, moj adžo, Hatić Mehmed-aga,
0299 Daj ti meni krvave mahzare,
0300 Pron’jeću ih, da ću poginuti,
0301 Ja ti hile učiniti ne ću.«
0302 Koliko je agi milo bilo,
0303 Zagrlio pa ga poljubio,
0304 A dade mu dvije puške male:
0305 »Ako, sine, vlaški logor prođeš,
0306 Podaj vatre dvije puške male,
0307 Da ih čujem, da se obradujem.«
0308 Uze puške, prihvati mahzare,
0309 Pa malinu na avliju siđe,
0310 A kosnata uzjaha vranina,
0311 Istište ga gradu na kapiju.
0312 Bir u polje, vatra dočeka ga, -
0313 Bog ga čuva, olovo ga ne će;
0314 Nit pogibe, nit dopade rana.
0315 Sinu sablja, natjera hajvana,
0316 Do po vojske sabljom sijekući,
0317 S polovine sablju poturio,
0318 A iz čizme poteže kandžiju,
0319 I vas butun logor prolazio,
0320 Dvije male puške isturio.
0321 On pronese krvave mahzare,
0322 Odnese ih do šeher-Saraj’va,
0323 Od Zvornika do Saraj’va ravna,
0324 Kažu ljudi, tri bijela dana; -
0325 Za dan i noć uhvati Nikola.
0326 Kad mu vranac u Saraj’vo siđe,
0327 A pred kafu Lepirević-Meha,
0328 Prodrije se, Mehmed-agu viče.
0329 Odzivlje se Peprirević Meho,
0330 Jer je aga rano uranio,
0331 I na kafi vrata otvorio,
0332 A u kafi ćumur naložio,
0333 A uz ćumur džezve pristavio,
0334 Mehmed-aga kafu načinio.
0335 Bir ga čuo na noge skočio,
0336 Bijela mu otvorio vrata,
0337 Pa eto ga na sokak pred vrata,
0338 A kad leži vranac od mejdana,
0339 A na njemu Nikolica kneza.
0340 Tom se jadu osjetio Meho,
0341 Uze momka na bijele ruke,
0342 U kafu ga unosio Meho,
0343 Pa ga turi na jatak u kafi,
0344 Pa ispade na sokak pred vrata.
0345 On poteže handžar iza pasa,
0346 Sva četiri osječe kolana,
0347 Pa ispravi vranca od mejdana.
0348 Donese mu čule s ugurima,
0349 Pa poteže pretila malina,
0350 I doda ga, da se izuvada.
0351 On u kafu, gdje Niko ležaše,
0352 Zavuče mu po njedrima ruke,
0353 Dok napipa krvave mahzare.
0354 Bir ih vidje, vrele suze truni.
0355 Umiva ga vodom iz ibrika,
0356 Dok razabra Nikolicu kneza:
0357 »O Nikola, kako ti je babo,
0358 Kako tvoja braća sokolovi,
0359 Kako adžo, Hatić Mehmed-aga,
0360 Kako vam je zvronički kadija?« –
0361 »Dobro, zdravo, al nijesmo mirno,
0362 Steća nas je pritisnula vojska,
0363 Ima vojske stotinu hiljada!«
0364 Taj se danak petak dogodio,
0365 A Meho je puštao telala:
0366 »Svak nek ide carevoj džamiji,
0367 Od cara nam sitan ferman dođe,
0368 Danas će se učiti fermani,
0369 Da se agam’ spahiluci daju;
0370 Na spahije berat-spahiluci.
0371 A bašama esanije zlatne,
0372 A na djecu jetim-sabiluci«;
0373 Pa najpravi u džamiju siđe.
0374 Navališe age Sarajlije,
0375 Nose djecu od godinu dana.
0376 Kad klanjaše i džumu i podne,
0377 Meho prvi pođe iz džamije;
0378 Kad iziđe haremu na vrata,
0379 A on lake diže merdevine,
0380 A na njihke namjesti imama,
0381 Pa mu daje krvave mahzare:
0382 »Uči hodža, ama avazile!«
0383 A Turčin se hodža dogodio,
0384 Pa on sjede učiti mahzare.
0385 Koliko ih uči plemenito,
0386 Svu je bradu suzam’ pokapao,
0387 Pa zavika grlom bijelijem:
0388 »Čujete l’ me, moje Sarajlije,
0389 Da hoćete, da se poslušamo,
0390 Da vam itlak-bujruntiju pišem.
0391 Hoćete l’ mi prste pritisnuti,
0392 Da spemimo bijelu Travniku,
0393 Nek ustaje travnički vezire,
0394 Nek ne ide niza Sarajevo,
0395 Već nek ide na Posavlje džadom.
0396 Ako l’ tako, pašo, ne uzradiš,
0397 Rusa će te razminuti glava.«
0398 A vele mu age Sarajlije:
0399 »Piši hodža, itlak-bujruntiju,
0400 A mi ćemo prste pritisnuti.«
0401 On napisa itlak-bujruntiju,
0402 Sarajlije prste pritiskoše.
0403 Kad je taku knjigu načinio,
0404 On je daje mladom knjigonoši,
0405 Pa je šalje bijelu Travniku.
0406 A šta ide, vazda brzo dođe.
0407 Kada knjiga do Travnika siđe,
0408 A veziru u bijele ruke;
0409 Knjigu uči, suze oborio,
0410 Pa od zemlje na noge skočio.
0411 Uze itlak-bujruntije pisat,
0412 Na careve dobre kapetane;
0413 On careve diže kapetane.
0414 A trideset i tri kapetana
0415 Pod Travnikom iskupiše vojsku,
0416 Bojne vojske četr’est hiljada,
0417 Pa otale pokrenuo vojsku,
0418 On ne ide na Saraj’vo džadom,
0419 Već okrenu na Posavlje ravno.
0420 Kud god ide na Papratnju siđe
0421 U onoga sa Papratnje kneza.
0422 On u kneza na konak panuo,
0423 Dočeka ga sa Papratnje kneže
0424 Dževap dade petnaest hiljad vojske.
0425 Kad je tamo po jaciji bilo,
0426 Ondar paša Simeuna viče:
0427 Kad pred njega pod čador uniđe,
0428 On pašinu poljubio ruku,
0429 A vezir ga od Travnika pita:
0430 »Simeune, sa Papratnje kneže,
0431 Vidje l’ vojsku, vidje l’ komandara?« –
0432 »Vidjeh vojsku, vidjeh komandara.« –
0433 »Je l’ mu kaka ubojica vojska?« –
0434 »Ah, nije mu ubojica vojska.
0435 Što god radi vojsci komandare,
0436 Što god radi, Boga ne spominje,
0437 Boga mi mu ni pomoći ne će!« –
0438 »Haj aferim! Carev podajniče,
0439 Ja ću svoju pokrenuti vojsku,
0440 Razbijem li Mitra, ako Bog da,
0441 Ja ću caru bujruntiju pisat,
0442 Od našeg je cara dobaviti,
0443 Ama za te, Simeuna kneza,
0444 Nek ti dade svu Papratnju listom,
0445 Da te niko uptitati nema.« –
0446 On pašinu poljubio ruku;
0447 Paša noći, pa dobro urani,
0448 Kad svanulo, avdest turski prima,
0449 I na vakat sabah ujagmio.
0450 Kad klanjao, dovu učinio,
0451 Pa on pušta u vojsku telala:
0452 »Kome god je žao umrijeti,
0453 Nekom valja ostanuti ovdje,
0454 Nekom valja čuvati komore,
0455 A nekome bijele čadore!«
0456 Sve se obraz od obraza stidi,
0457 Niko ne će da ostaje tude.
0458 Ondar paša ata uzjahuje,
0459 Otište ga kraj Drinjače hladne.
0460 Na Zvorniku pukoše topovi,
0461 Udariše age Sarajlije,
0462 Otvori se Hatić i kadija.
0463 S toga mjesta Mitra pomakoše
0464 Kraj Drinjače, krajem vode hladne,
0465 A ozdo ga paša dočekao,
0466 Na bistru ga vodu okrenuo.
0467 Tuj rekoše i osvjedočiše,
0468 Da je bistra voda presušila.
0469 Da po suhu stražnji prelaziše.
0470 Oteše mu stotinu topova,
0471 I dva topa od golema zora,
0472 Oteše mu Krnja i Petraša.
0473 Mitar viknu na toplije viče,
0474 Te Zelenka u vodu navuče,
0475 U bistru ga vodu utopio,
0476 Na kolima i na katurama,
0477 Pa na njemu kletav ostavio:
0478 »Koji god se care mijenio,
0479 Iz bistre ga vode ne vadio!«
0480 Kako j’ tada u vodi ostao,
0481 U Drinjači, vodi plahovitoj,
0482 I danas je u Drinjači, kažu.
0483 Mitar ne šće Turčinu u ruke.
0484 Već natjera konja na Drinjaču,
0485 Pa s’ utopi, žalosna mu majka!
0486 Vratiše mu bijele gradove,
0487 Održaše Hatiću Zvornika.
0488 Već da vidiš tavničkog vezira,
0489 Uze divit, bujruntiju piše,
0490 Pa je caru do devleta spremi,
0491 Da od cara sitan ferman dođe,
0492 Da Papratnju Simeunu dade,
0493 Jer vezire dočekuje carske.
0494 A šta ide, vazda brzo dođe,
0495 Bujruntija do Stambola siđe,
0496 A kad caru zapade u ruke,
0497 Kad vidio, ferman nakitio:
0498 »Čuješ dobro, ravnički vezire,
0499 Podaj mi ga Simeunu knezu,
0500 Nek je njemu sva Popratnja ravna.«
0501 A kad taki ferman opremio,
0502 Ferman dođe bijelu Zvroniku,
0503 A na ruke travničkom veziru.
0504 Kad vidio, Simeuna viče,
0505 Pa mu dade ferman od sultana:
0506 »Svu ti care poklanja Popratnju,
0507 Po Popratnji kule i avlije.«
0508 I dok bio, baš je kneže bio.
0509 Otale se vezir podignuo,
0510 I on ode bijelu Travniku,
0511 Lepirević u šeher Saraj’vo.
0512 Opet osta Hatić u Zvorniku.
0513 Dok su bili, baš su age bili. –
0514 Kako tada osta Biograde,
0515 Kako tada osta u Srbije,
0516 Kako tada, tako i danaske,
0517 Već ga niko nije povratio.
