Mister Dolar (komedija u četiri čina)/37
II
(Članovi kluba sa Žanom i Matkovićem. Od dama: gospođica Nina, g-đa savetnikovpca, g-đa koja je letela i g-đa Model Patu). Gospođica Nina dolazi pod ruku sa Žanom. Od gospode: prsdsednik bez ćerke, gospodin koji očekuje nasledstvo, gospodin iz ugledne porodnce. gospodin bez skrupula i posleratni gospodin. — Svi u fraku i po malo razdragani. Žan takođe u fraku ispod kojega jedna proizvoljne boje lenta a na desnoj strani fraka zvezda.
MATKOVIĆ: Mariška, doveo sam vam goste. Sastavite stolove.
JEDAN KELNER (Brzo sastavlja četiri pet stola, Mariška mu pomaže).
ŽAN (Poverljivo Matkoviću): Je l‘ da se pozdravim sa Mariškom?
MATKOVIĆ: Ne, ne, ni za živu glavu!
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE (Još stoji, dok se sto ne spremi, poverljivo savetnikovici): Oho, izgleda da se naš gospodin Matković oseća ovde kao u svojoj kući. — (Gleda Marišku): Ali, čujte, ovo mi je lice kanda poznato?
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Pa razume se! Zar se ne sećate, to je bivša gospodin Predsednikova sobarica. Znači, mi smo ovde naročito dovedeni.
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: Mislite?
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM (Predsedniku): Gospodine predsedniče, je li to vaš predlog da ovde dođemo?
PREDSEDNIK KLUBA: Bože sačuvaj (Prilazi im i vode poverljiv razgovor koji se odnosi na Marišku).
REDAKTOR (Matkoviću): Žalim što ne mogu ostati. Moram u redakciju da zaključim list. Možda pred zoru, kad završim posao, ako se dotle zadržite ovde...
MATKOVIĆ: Ne znam, ali za svaki slučaj svratite; jer kad ste pratili ceo film treba da vidite i svršetak.
REDAKTOR: Dakle svršetak?
MATKOVIĆ: Da, krajnje je vreme, a zgodna je prilika večeras.
REDAKTOR: Svakojako ću gledati da dođem! (On se neopažen pzvlači iz društva).
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Pošto su svi sem Matkovića zauzeli mesta): Gospođe i gospodo. Ja sam pre neki dan proveo ovde jedno prijatno veče i mogu vam reći da je vino odlično.
POSLERATNI GOSPODIN: Gazdarice, ajde, uverite nas da je ovde dobro vino.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Radoznala sam ko je predložio da ovde dođemo posle banketa?
MATKOVIĆ: Ja, gospođo!
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Tako, a ja sam mislila gospodin Todorović.
ŽAN: Ne, nisam, ali je ovde vrlo lepo. Ja ću češće da dolazim ovde.
MARIŠKA (Za njom kelner, nose viio, sifone i čiste čaše i stavljaju na sto. Ona nikako i ne gleda Žana).
ŽAN (Uzme čašu koja je pred gospođicom Ninom i ščepa servijetu od kelnera, koji se kraj njega nalazi i po kelnerskoj navici briše čašu): Molim lepo, dozvolite!
NINA (Nervirana, otima mu čašu): Ali, nije to potrebno.
POSLERATNI GOSPODIN (Okusio je vino): Odlično! Mora se priznati, odlično!
PEVAČICA (Penje se na podijum. Muzikanti štimuju).
POSLERATNI GOSPODIN (Aplaudira): Bravo! Ja znate neobično cenim i poštujem notno pevanje, al‘ nekako, brate, ovo narodno pevanje bez nota više mi imponuje u duši. Čujmo!
PEVAČICA (Peva uz pratnju muzike. Po svršetku veliki aplauz. Ona uzima tanjir i zalazi. Svi joj daju).
I GOST: (Poverljio svome drugu): Ne, ono je državni savetnik. Ne sećam mu se imena, ali znam da je savetnik.
II GOST: A onaj odlikovani?
I GOST: No, pa to je taj čuveni milionar, američki naslednik i veliki dobrotvor.
II GOST: Pa što je noćas natakario dekoraciju?
I GOST: Zar ne vidite da su svi u frakovima; znači bili su na nekom banketu ili zabavi možda.
POSLERATNI GOSPODIN (Pevačici, puštajući novac u tanjir): Odlično! Vrlo sam zadovoljan!
GOSPOĐA MODEL PATU: Al‘ tako žalim, gospodine predsedniče, što je gospođica izostala večeras.
PREDSEDNIK KLUBA: Šta ćete, verujte da je tako boli glava.
ŽAN (Nini): Vidite, ovakva jedna kafanica... eto, to sam uvek sanjao. Mala kirija, mala režija, nije skupo osvetljenje, mala poreza. Ne bi mi trebala ni posluga, sam pripašem kecelju... Eto, to sam uvek sanjao!
NINA: Ali to su valjda vaši stari ideali?
ŽAN: Pa da...
PREDSEDNIK KLUBA (Žanu): Vidite kako je isti ideal imala i moja sobarica?
MARIŠKA (Ovog momenta nije prisutna).
GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Ama zar je to vaša bivša sobarica? Jeste, boga mi, sad se sećam.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Ja mislim to nije tako čudno što je ona imala iste ideje koje i gospodin Todorović.
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE (Gospodinu sa nasledstvom): Vi ste mi usput počeli da pričate neku vrlo zanimljivu pričicu, zašto je ne nastavite?
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: Ja? Ah, to je bio samo razgovor. Ja ne umem lepo da pričam; kada biste nam vi, gospodine Todoroviću, ispričali štogod...
ŽAN: Šta?
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: Pa na primer onu priču o kučetu.
ŽAN (Odmah gotov): A da, to, to je znate bilo onda kad sam ja bio...
NINA (Stavlja mu šaku na usta): To ne, tu priču nemojte pričati.
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: Ali zašto ne? Gospodin Todorović to tako duhovito priča.
NINA (Žanu): Dajte mi reč da to nećete pričati.
ŽAN: Molim lepo, dajem vam reč!
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Znate li šta primećujem, gospodo? Ovo vino goni čoveka da peva. Verujte, evo meni se peva.
POSLERATNI GOSPODIN: I meni!
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Ja nemam dara za pevanje. Ali...
POSLERATNI GOSPODIN: Šta će vam dar, je l‘ vi bez nota pevate?
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Pa da!
POSLERATNI GOSPODIN: Pa to brate!
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Pevajući): Mnogaja ljeta, mnogaja...
POSLERATNI GOSPODIN (Prekida ga): A... mnogaja ljeta ne vredi bez zdravice. Otkud to može biti „mnogaja ljeta” bez zdravice. Je l' tako. gospodin Todoroviću?
POSLERATNI GOSPODIN: A zdravica opet ne biva bez šampanja. Kažu da je neki filosof rekao: šampanj teče iz zdravice ili ne, ne boga mi, nego, zdravica teče iz šumpanja. Razume se to je taj filosof mislio na šampanj marke Mum kordon ruž. Samo iz te marke može da poteče inspiracija.
MATKOVIĆ: Mariška.
MARIŠKA: Molim!
MATKOVIĆ: Imate li šampanja?
MARIŠKA: Da, gospodine!
MATKOVIĆ: Uhlađena?
MARIŠKA: Ja uvek pred ponoć metnem u ladnjaču dve tri boce, a sad sam dodala i neku više.
MATKOVIĆ: Dakle, otvorite one prve tri, rashlađene.
MARIŠKA (Ode u kafanu).
II GOST: Slušajte, meni je cela ova slika nesnosna. Da platimo pa da idemo.
I GOST: A ja opet mislim biće zanimljivije kad se zagreju šampanjom.
II GOST: Na protiv. — (Kuca) — Da platim!
MARIŠKA (Pošto je iznela pun služavnik šampanjskih čaša, predaje ove kelneru koji nh razmešta po stolu a ona odlazi stolu koji je zvao i naplaćuje).
I GOST: Dve po pola litre, dva sifona, jedna crna kafa.
MARIŠKA (Izračunava i naplaćuje).
I i II GOST (Dižu se i polaze): Laku noć!
MARIŠKA: Laku noć želim.
I i II GOST (Odlaze).
JEDAN KELNER (Iznosi šampanj i hoće da nalije).
ŽAN (Skoči sa mesta): Ne tako, ne tako! (Ščepa mu bocu i servijetu i hoće da naliva).
PREDSEDNIK KLUBA: Ta nemojte vi gospodin Todoroviću.
NINA: Ali zaboga, gospodine Todoroviću.
MATKOVIĆ (Da izvuče Žana): Dozvolite, gospodin Todorović je hteo samo da učini počast i da nalije čašu gospođici. Samo njoj!
ŽAN: Da, molim lepo! (Naliva Nini).
MATKOVIĆ (Uzima mu bocu i dodaje je kelneru): Nastavite!
JEDAN KELNER (Naliva čaše).
POSLERATNI GOSPODIN (Kad mu je kelner nalio, ščepa mu bocu i zagleda marku): Bravo, mum! Zamislite, gopođe i gospodo, Kordon ruž ovde na periferiji, tri kilometra daleko od centra — mum na periferiji, Ko bi to rekao? — (Uzima čašu) — Gospodo, zar ova pojava ne traži da se čovek nad njom duboko razmisli, jer, gospodo, iz ove se pojave može izvući ova pouka: O, čoveče, često puta u životu naći ćeš na periferiji ono što tražiš u centru. (Opšti smeh).
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: Izgleda da vam filozofija ne ide od ruke.
POSLERATNI GOSPODIN: Pa nisam ni završio misao.
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: Ali okanite se zaboga filozofije. To vam tako ne liči.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: I uopšte te poponoćne filozofije, prvo su nesnosne a drugo one se u zoru već rasplinu.
POSLERATNI GOSPODIN (Ustaje): Pa ipak, gospodo, šampanj se ne može piti bez zdravice. Kad se reč mum kordon ruž prevede na naš jezik, onda to znači inspiracija.
PREDSEDNIK KLUBA: Ali vi ste već govorili na banketu!
POSLERATNI GOSPODIN: Ono je drugo: drugi lokal, druga marka šampanja, druga atmosfera. Ali ovde, u ovoj atmosferi, ja nisam još govorio. Dozvoljavate li mi, gospođe i gospodo, da ovom čašom šampanjca, u ime svih vas, nazdravim gospodinu Todorzviću.
VIŠE GLASOVA: Živeo! Živeo!
POSLERATNI GOSPODIN: Kao što vam je poznato, gospođe i gospodo, mi smo večeras održali banket u čast gospodin Todorovićevog odlikovanja. G. Todorovićeve plemenite grudi krasi, kao što vidite, veliki red prvoga stepena sa lentom, Svetoga Tautlanda kojim ga je odlikovala republika Laura.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Ta ob'rnite stvar, Orden je Sv. Laure, a republika je Tautland.
GOSPOĐA MODEL PATU: Zbilja da li ko zna gde se nalazi ta republika?
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Sve u geografiji nepoznate države nalage se u Tihom okeanu.
POSLERATNI GOSPODIN: Gospodo, nije ovde reč o državi, reč je o odlikovanju koje je naš dragi sugrađanin i prijatelj gospodin Todorović zaslužio i kao veliki građanin i kao plemenit dobrotvor i kao nacionalni radnik. I zato, gospođe i gospodo, u ime Tautlanda...
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Ta ostavite jedanput taj Tautland!
POSLERATNI GOSPODIN: Dobro, recimo ne govorimo u ime Tautlanda ali, u ime vaše, gospođe i gospodo, u ime vaše ja pozdravljam gospodin Todorovića i kličem mu: Živeo! Živeo!
SVI (Prihvataju uzvnk, kucaju se sa Žanom i muzika svira nešto burno)
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: Čujmo, gospodin Todorović želi da se zahvali.
SVI: Čujmo! Čujmo!
ŽAN (Ustaje): Molim lepo, gospodo, ovo je za mene jedna svečanost; ja se nisam nadao. Ja ne znam za-što su oni meni dali ovaj orden, može biti zato igto su čuli da ću zidati crkvu u Putincima, a meni je čast, i ja molim... mogu reći... upravo ne mogu ništa više reći. (Seda)
SVI: Bravo! Živeo!
POSLERATNI GOSPODIN: Dragi gospodiie Todoroviću, ispunite mi još jednu želju.
ŽAN: Molim lepo!
POSLERATNI GOSPODIN: Da pijemo pobratimstvo.
ŽAN: Zašto ne, molim lepo!
POSLERATNI GOSPODIN: Kelner! Napuni čaše gospodinu i meni. — (Uzimajući čašu) Od danas ako Bog da, dragi Jovane, mi postajemo nerazdvojna braća. Nema te sile koja će nas raadvojiti. Živeo! (Ispijaju kroz ukrštene ruke, zatim se triput poljube. Muzika pozdravlja čin).
SVI (Pevaju): Živeli, živeli... mnoga ljeta živeli!
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Ali, zar vama, gospodo, ne pada u oči da je g. Matković večeras tako malo raspoložen, tako ćutljiv.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Ja sam to još na banketu primetila, ali nisam htela da kažem, jer g. Matković uvek moje primedbe smatra kao izraz pakosti.
POSLERATNI GOSPODIN: Gospodin Matković čak nije ispio čašu posle moje zdravice,
MATKOVIĆ: Bože moj, zar moje neraspoloženje toliko pada u oči. Imam jednu malu brigu ali, pravo kaže pesnik: brige valja utopiti u vino — (Uzima čašu)
POSLERATNI GOSPODIN: Bravo! Živeo! Tako je! — (Kuca se sa Žanož) — Pobratime, u tvoje zdravlje!
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Da čujemo i vašu zdravicu!
POSLERATNI GOSPODIN: Jeste, jeste, da čujemo i vašu zdravicu.
SVI: Da čujemo! Da čujemo!
MATKOVIĆ: Mislite da bi i ja trebao da govorim?
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Svakojako!
PREDSEDNIK KLUBA: Mi smo već govorili zvanično na banketu, vama smo ostavili ovde, u intimnom krugu, jednu intimnu zdravicu.
MATKOVIĆ: Lepo, neka bude, samo, ne zaboravite, vi ste želeli da govorim.
PREDSEDNIK KLUBA: Ali našto vam ta ograda?
MATKOVIĆ: Stoga, što se možda moja zdravica neće toliko dopasti.
SVI: Da čujemo! Da čujemo!
MATKOVIĆ (Ustaje, uzima čašu, digne se od stola i nasloni na jednu stolicu): Gospođe i gospodo! Ma da su ponoćna filozofiranja nesnosna i rasplinjavaju se sa zorom — kao što neko to maločas reče — ipak je čovek gdekad prinuđen stvarnošću da se zabrine pred pojavama sudbine i njenih ćudi.
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: O, pa to suviše ozbiljno!
POSLERATNI GOSPODIN: Kao onaj profesor: civilizacija, rampa, etika.
MATKOVIĆ: Možda je i ozbiljno, zašto ne? Nije to rđavo u dobro raspoloženje kanuti pogdekad i kap zbilje. Samo, dozvolite, pre no što tu zbilju iskažem da se oslobodimo nenadležnih slušalaca. Gospodin predsednik je rekao: moja zdravica ima da bude intimna, znači dakle da ne pripada nikom drugom do našem društvu.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Sasvim umesno.
MATKOVIĆ: Mariška, ja bih vas molio da se povučete sa vašom poslugom u kafanu.
MARIŠKA: Molim. — (Zove kelnera i povlači se).
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: A zar Mariška ne pripada intimnom krugu?
MATKOVIĆ: Ne, gospođo! — (Prilazi podijumu i isplaćuje muzikante) te se ovi spremaju i kupe svoje stvari)
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Do đavola pa vi činite pripreme kao za kakvu pozorišnu predstavu.
PREDSEDNIK KLUBA: Ili u najmanju ruku kao da se ovde radi na nekoj zavern.
MATKOVIĆ: Produžiću odmah! Ništa, gospodo, nepostojanije, ništa ćudljivije od sreće. Sreća je kao ćudljiva žena, privuče vas sebi čarobnim svojim osmehom i, u trenutku najnežnijeg zagrljaja, ona vas u nastupu ćudi davi svojim zagrljajem. Sreća je kao veliki morski val, zavitlan bezumnom burom. Iznese sa dna na površinu sitnu krljušt, a sruči u dubinu oklopljene, džinovske plovne gradove.
POSLERATNI GOSPODIN: Pa to prava crkvena beseda!
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Mene uspavljuje.
MATKOVIĆ: Probudiće vas!
SVIRAČI i PEVAČICA (Pošto su se opremili): Laku noć! (Odlaze).
MATKOVIĆ (Pošto su svi otišli): Takva jedna igra sudbine ćudi dotakla se i naše sredine. Kada vam budem stvar saopštio, vi ćete se uveriti, da je ova, moglo bi se reći tragedija, na prvom mestu mene pogodila, pa ćete onda razumeti i moje večerašnje neraspoloženje, a razumećete i ceo ovaj moj opširan uvod. Jer, najzad, potrebno je da se nebo malo namršti, pre no što pukne grom.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: No, to već postaje zanimljivo.
GOSPOĐA MODEL PATU: Ja sam već nervozna.
PREDSEDNIK KLUBA: Dakle, recite nam najzad u čemu je stvar?
POSLERATNI GOSPODIN: I udrite jedanput s tim gromom!
MATKOVIĆ: Dakle pre četiri dana dobio sam, odnosno dobio je gospodin Todorović iz Nju-Funlanda pismo od opunomoćenog advokata. Ono pismo kojim je pre g. Todorović bio obavešten o nasledstvu, bilo je privatno pismo nekoga njegovoga rođaka. Ovo sad je zvanično. Advokat saopštava gospodinu Todoroviću da će mu, čim testament njegovog rođaka postane izvršan, pošto podnese overena dokumenta o sebi i po naplati taksa, troškova i posredničkog proviziona — poslati njegovo nasleđe od 100 dolara.
SVI (Ustaju, opšta zaprepašćenost, gledaju se tupo i nemo među sobom. Duga pauza)
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE (Prvi se pribere): Sto dolara?
POSLERATNI GOSPODIN: To je 5.600 dinara.
MATKOVIĆ: Toliko!
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: A milioni?
MATKOVIĆ: Miliona nema.
ŽAN (Skočio je usplahiren): Ama, gospodine Matkoviću, je li to istina?
MATKOVIĆ: Na žalost.
ŽAN (Očajno): Pa šta ću sad?!
PRETSEDNIK KLUBA: Zaboga, gospodine Matkoviću, je li to sve tačno?
MATKOVIĆ: Ja nisam hteo ranije gospodinu Todoroviću da saopštavam dok ne proverim stvar; te sam i ono prvo i ovo drugo pismo dao službeno prevesti u Ministarstvu.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: I?
MATKOVIĆ: I... odista, nasleđe ne iznosi više nego pet do šest hiljada dinara. — Ono je prvo pismo neko pogrešno preveo.
SVI (Opšti poražavajući pokret, i prigušeni uzvici:) „A, a a! — Užasno! Strašno!“.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Jednom rečju gospodin nije milionar?
MATKOVIĆ: Bože sačuvaj!
NINA (Koja je dosada očajna lica, stojeći, nervozno se kretala tražeći u svačijem pogledu odgovor, saučešće ili utehu, na jedan mah pada onesvešćena u stolicu. Pritrčavaju joj i pridržavaju)
PRETSEDNIK KLUBA: Znam, gospodo, ali ova cela stvar ima i svojih vrlo ružnih posledica.
ŽAN (Buni se): Ta molim vas, ja...
PRETSEDNIK KLUBA: Ali šta vi, vi ste u celoj ovoj stvari najsporedniji, ali mi! Mi smo, gospodo, donekle i ismejani.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Mi imamo prava da tražimo satisfakciju.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Mi smo... užasno, užasno, ne smem čisto ni da pomislim!
POSLERATNI GOSPODIN: E, to je odista grom!
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: To znači pasti sa sedam hiljada metara visine.
GOSPODIN SA DOBRIM VEZAMA: Verujte mi, ja prosto ne mogu da dođem sebi!
ŽAN: Na posletku, znate šta. Nemojte vi zbog mene da se sekirate. Ja, upravo da vam kažem, gotovo i volim što nisam bogat.
PREDSEDNIK KLUBA: Ama ko vas pita. O vama je najmanje reč ovde. Ali, gospodin Matkoviću, zar vi ne uviđate naš položaj?
MATKOVIĆ: Uviđam, gospodine predsedniče, kako da ne uviđam.
PRETSEDNIK KLUBA: Pa vi bi nam trebali da date objašnjenja, jer najzad vi ste najbliži stvari.
MATKOVIĆ: Sva objašnjenja koja sam mogao ja sam vam dao..
PRETSEDNIK KLUBA: I ništa više?
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Pa ipak, mogao bi gospodin Matković i što više da nam kaže, jer on je prvi stvar objavio.
MATKOVIĆ: Da, ja sam prvi koji sam pao u tu zabludu i to sam skupo platio. Ja sam oštećen sa blizu 300.000 dinara, dok ste vi svi ostali samo neprijatno iznenađeni.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Neprijatno iznenađeni! Neprijatno iznenađeni! Ja priznajem vama da ste materijalno oštećeni, ali nas ima koji smo moralno oštećeni.
MATKOVIĆ: Za to, gospodine, nemate ni razloga ni prava da meni prebacujete. Ja jesam taj koji sam, zaveden jednim pogrešno prevedenim pismom, objavio da je Žan milionar, ali ja nisam taj koji sam vas zvao da mu se klanjate. Nisam vas ja nudio da mu pravite tajanstvene posete; da priređujete u čast njegovu čajeve; da projektujete brakove, da se sa Žanom pobratimite, da ga birate za počasnog člana vaših društava; da nazivate ulice, brodove, šešire, njegovim imenom; da mu pridržavate kaput; da mu držite laskave zdravice; da mu čistite prašinu sa revera; da ga proglašavate velikim dobrotvorom, najvećim građaninom, nacionalnim radnikom i da mu kličete živeo. Nisam ja taj. Ako sam stavio komad šećera na sto, nisam ja taj koji sam pozvao muve da sleću na njega.
PRETSEDNIK KLUBA (Uvređeno): Posle ovoga i ovakvoga objaššenja ja, gospodo, mogu samo da vam kažem laku noć.
GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Dozvolite, gospodine predsedniče, da vas pratim. Laku noć, gospodo!
PRETSEDNIK KLUBA (Polazeći): Laku noć!
SVI: Laku noć!
PRETSEDNIK i G. IZ UGLEDNE PORODICE (Odu).
NINA (Pošto se povratila): Meni je vrlo rđavo: — (Gđi Model Patu) Hoćete li me pratiti do kuće?
GOSPOĐA MODEL PATU: Kako da ne! (Prilazi joj).
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: Dozvoljavate li i meni da vas pratim?
NINA (Već se digla): Molim! Laku noć! — (Ona to laku noć kaže uopšte, ne pogledav Žana).
GOSPOĐA MODEL PATU: Laku noć! — (Odlazn sa Ninom).
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE (Matkoviću): Pa i pored svega što ste nam očitali, ja lično imam razloga...
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM (Savetniku): Molim te, nikakva više objašnjenja. Gospodin nam je rekao sve što je mogao reći. I ja te molim, ako me voliš, nikad više ni reči, ni pomena o svemu ovome što je bilo? A sad, daj i meni mantil, tek nećemo mi valjda ostati ovde?
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Ah, razume se, ne!
GOSPOĐA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: A bićete tako dobri da i mene povedete?
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Da, da, pođite sa nama!
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE (Polazeći): Bože moj, Bože moj kako, slučaj može da igra ružnu ulogu u životu čovečijem.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Rekla sam ti, ni reči više o tome! Laku noć, gospodo! (Odlazi i ne pogledav Žana Za njom Savetnik i g-đa koja je letela)
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Posle dužeg ćutanja posleratnom gospodinu): A zar ćemo mi ostati? Kad lađa tone pravilo je da se svi pacovi razbegnu.
POSLERATNI GOSPODIN: Pravo kažete. Počekajte, zajedno ćemo. — (Prilazi Žanu) — E, moj pobratime, sudbina ti zlo stade na rep! Sad tek možeš da arlukneš ono: au, au, au, au!
ŽAN: Pravo da ti kažem, pobratime....
POSLERATNI GOSPODIN: Pst! Ja što sam tebi kazao, pobratime, to je onako, a ti, izbriši to pobratimstvo. Ja sam se pobratimio sa gospodinom Jovanom Todorovićem, a ne sa Žanom. Šta ćeš, prevarili smo se i ja i ti!
ŽAN: Boga mi vam kažem, ja ne žalim.
POSLERATNI GOSPODIN: Pa nema šta da žališ, nisi imao pare u rukama pa da si ih izgubio. Ovako, proživeo si mesec dana kao milionar, video si kako je to — pa i to je dosta za tebe. Nisi izgubio pare, ali, vide li ti, kako za čas izgubi i čast i počast? Vide li ti kako ti niko ne reče ni laku noć, a malo pre ti vikali živeo. Takav je život, vidiš, od kako je sveta i veka; kad imaš pare živeo, kad nemaš pare nema ni laku noć. Tako je to tebi a tako će, vidiš, da bude sutra i meni. Zato ja vidiš čuvam svoju čast i počast. — (Vadi iz džepa ključeve od kase) — Vidiš li ti ovo, to su vidiš ključevi od moje časti i počasti; umem ja to da čuvam, da i meni koji put ne stane sudbina na rep. E, pa‘ ajd u zdravlje Žan! — (Rukuje se s njim)— Laku noć g-n Matkoviću! (G-nu bez skrupula) — Hajdmo!
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: A vi ćete ostati gospodine Matkoviću?
MATKOVIĆ: Ja ću ostati,
POSLERATNI GOSPODIN: Pa jest, vi drugo... laku noć!
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Laku noć! — (Odlaze)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|