Mister Dolar (komedija u četiri čina)/30
VIII
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: 'Odite, 'odite mala malo bliže meni. Vi ste tako uzbuđeni?
ELA: Ja? Ah, ne, izgleda vam to.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: No pa, imali bi i razloga, samo ne vidim nešto. Što se vi interesujete tim čovekom?
ELA (Htela bi da se brani)
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Pomislite: ni malo lep, običan, bezizrazan tip; neinteligentan, jedan običan beka, dojučerašnji kelner u klubu gde je vaš otac predsednik; a vi: mlada, lepa, ugledna pa čak donekle vrlo dobro i situirana. Možete uvek naći muža prema sebi; muža koga bi voleli i on vas. Ne vidim šta će vam ovaj?
ELA: Hoćete li da vam iskreno kažem?
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Volela bih.
ELA: Ja sam vidite velika idealistkinja.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Tako.
ELA: Moj ideal, moji snovi bili bi na primer: ogromni, beli mermerni stubovi, između njih se viju široki stepeni zastrveni debelim sagovima, izmeđ stubova još i lusteri koji nose velike bronzane figure. Ti stepeni vode u moje apartmane. Moji apartmani... Oh, Bože, moj, dozvolite mi da zamžurim, onda ih vidim...
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Molim!
ELA: Moji apartmani... bela soba, zelena soba, plava soba... i uopšte sobe svih duginih boja..: Ja izlazim iz svoga toaletnoga kabineta, ispraća me moja lična sobarica ogrćući me velurskim mantilom; silazim niz stepenice a prati me livrejisani lakej; portir skida kapu i, klanjajući se duboko, otvara teška staklena vrata optočena mesingom. Izlazim a pred vratima moj sav niklom obasut limuzino; šofer se duboko klanja i ja ulazim dobacujući: „Džokej klub”. Odlazim tamo...
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Znam već dalje: bridž, flert...
ELA: Pa, da, zatim i sve drugo što ide uz takav san: veliki prijemi; putovanja na avionu, rivijera i obale severnog mora i sve drugo, i sve drugo...
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Mora vam se priznati da ste velika ideagliskinja.
ELA: I kad sam jednom prilikom mome tati ispovedila sve svoje ideale, on mi je rekao: „Nema toga čoveka u našoj sredini koji bi ti mogao ostvariti takav san!” Ja sam počela da očajavam a jednoga dana, to je bilo pre nekoliko dana, moj mi tata reče: „Ela, drago dete moje, jedini čovek koji bi mogao ostvariti tvoje ideale, to je gospodin To- dorović.” I, eto, sad razumete...
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: A vama ništa ne smeta što je taj, koji bi vam mogao ostvariti ideale, bio do juče kelner kod vašega oca?
ELA: Al’ šta me se to tiče!
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Pa da, to je istina, Ali, drago moje dete, koliko ja znam stvari, vi ćete se kanda i po drugi put morati odreći svojih snova.
ELA: Pa da... ako su istiniti glasovi o toj veridbi.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Ne mislim na to, ali dok vi tako lepo ideališete gospodin Todorović, na protiv, nije ni malo idealista. Za njegov je ukus na primer mnogo lepša i otmenija kakva sobarica no vi.
ELA: Da li je to moguće?
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Hoćete li da vas uverim?
ELA: Htela bih.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Lepo. Ja ću se ukloniti, a vi ostanite ovde i pozovite vašu sobaricu i saopštite joj na neki način, da će se večeras gospodin Todorović veriti.
ELA: Njoj da saopštim?
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Da njoj!
ELA: Ali zašto njoj?
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Učinite samo kako vam kažem pa ćete dobiti odgovor na pitanje: zašto njoj? (Ode)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|