◄   XII XIII XIV   ►

XIII

MATKOVIĆ, SAVETNIK

GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE (Na vratima): Izvinite, ovde nema nikoga ko bi me mogao prijaviti.
MATKOVIĆ: O, molim!
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Ja ne znam jesam li došao u zgodan čas?
MATKOVIĆ: A vi ste želeli kod gospodina Todorovića?
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Da!
MATKOVIĆ: Onda vam mogu reći da niste u najzgodniji čas došli. Gospodin Todorović je jako zauzet i sve do podne neće biti slobodan. Radi se znate o jednoj vrlo važnoj stvari.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Pa šta mislite, kad bih mogao doći? Samo, moram napomenuti to bi moralo biti u toku današnjeg dana.
MATKOVIĆ (Gleda u sat): Dakle, izvolite po podne u četiri sata.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Po podne u četiri? Dobro, doći ću po podne u četiri. A vi ćete biti ljubazni...? (Polazeći)
MATKOVIĆ: Molim!
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE (Vraća se): Uostalom, mislim da neću ni malo pogrešiti ako stvar vama poverim. Vi ste čovek koji ćete
najbolje pojmite stvar i vi ćete je, možda, moći bolje izložiti gospodinu Todoroviću. —(Seda)
MATKOVIĆ (U zabuni): Ali...
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Zašto, kad ja imam poverenja prema vama. Otkako vas znam imam o vama odlično mišljenje.
MATKOVIĆ: Ne baš od uvek.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Kako ne, od uvek, verujte!
MATKOVIĆ: Zoboravili ste jedan mali detalj. Vi ste kao načelnik ministarstva predložili u svoje vreme da se ja otpustim iz službe,
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Ta nije moguće? Vidite, ja se te sitnice ne sećam.
MATKOVIĆ: Uostalom, ja sam vam blagodaran za to, jer izvesno ne bi načinio nikakvu karijeru.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Pa razume se. Nije to ni bilo za vas. Uostalom, verujte, državna služba je najbednija stvar. Eto, molim vas, pogledajte moj položaj KOJI spolja izgleda tako sjajan. A vidite, ovoga trenutka na primer, moja domaća sreća, moj kućevni mir, čast i ugled mojega imena, sve to zavisi od jednoga ženskog krznenog mantila.
MATKOVIĆ: Kako to, zaboga?
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Moja žena hoće pošto poto da joj kupim jednu žensku krznenu bundu koja košta 26.000 dinara,
MATKOVIĆ: 26.000?
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Da!
MATKOVIĆ: Znate tačno da je 26.000?
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTADIJE: Toliko. A gde ja mogu toliku sumu da nađem? Zavaravao sam je koliko sam mogao; gledaću, staraću se, ali ona pre tri dana stade odlučno pred mene sa zahtevom. I znate li šta mi je tom prilikom rekla? — (Okreće se da ga ko ne čuje) — Samo, molim vas, to neka ostane među nama.
MATKOVIĆ: Ali molim vas.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Rekla mi je: ako ti nisi kadar da mi kupiš tu bundu, ja ću već naći koga koji će biti kadar.
MATKOVIĆ: A mislite da bi gospođa bila u stanju to učiniti?
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: O, da! Ona je vrlo energična. Kad što kaže... i sinoć, znate rekla mi je odlučno: ti dakle nisi u stanju da mi kupiš tu bundu?
MATKOVIĆ: A vi?
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Ćutao sam, šta sam mogao odgovoriti, ali, eto vi sami sad uviđate moju tešku situaciju. 'Giče se časti i ugleda kuće i moga porodičnog mira i, eto, toga radi sam hteo do gospodina Todorovića, on bi jedini bio kadar učiniti mi tu pomoć i on bi jedini mogao u ovom trenutku spasti moju čast... (Iz sobe se čuje opet ženski smeh) — Tamo izgleda dosta veselo — neka dama, a?... Pa zašto ne, on je mlad čovek, a Bog mu je dao novac pa neka živi. Treba živeti, zar ne?
MATKOVIĆ (U zabuni): Ta da...
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: I ta se dama doista dugo bavi tamo. Pa da, zaboga... još ako je mlada i lepa... Na posletku, ne treba voditi računa o drugima, svako neka vodi računa samo o sebi...
MATKOVIĆ (Opazi da se ona vrata otvaraju): Ja bih vas molio da se uklonite gdegod samo dok dama prođe. Izgleda mi da je završila posao i mora ovuda proći.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Molim, molim, ja to razumem. Ali gde bi se mogao skloniti? Evo, ja ću ovde, iza zavese. Verujte, uzdržavaću se da vidim... (Ode i skloni se iza zavese).


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.