Mister Dolar (komedija u četiri čina)/11
VI
POSLOVNA ŽENA, MATKOVIĆ
POSLOVNA ŽENA: Dobar dan želim!
(Sredovečna žena, žustra, pomalo muškobanja, naočari na nosu a pod pazuhom koža za akta. Liči na trgovačkog agenta)
MATKOVIĆ: Dobar dan. Gospođa bi želela do gospodina Todorovića?
POSLOVNA ŽENA: Ne, već pravo k vama.
MATKOVIĆ (Iznenađen): K meni?
POSLOVNA ŽENA: Ja mislim da nije potrebno da vam se pretstavim?
MATKOVIĆ: Ne, ja već imam čast.
POSLOVNA ŽENA: Dakle, možemo odmah preći na stvar zbog koje dolazim?
MATKOVIĆ: Molim! (Ponudi joj da sedne).
POSLOVNA ŽENA (Sedajući): Tiče se jednoga vrlo ozbiljnoga preduzeća. ja mislim mogu sa vama sasvim otvoreno govoriti.
MATKOVIĆ: Ja mislim.
POSLOVNA ŽENA: Preduzeću o kome bi htela da vam govorim vi bi mogli biti jedina smetnja, dakle mora se sa vama početi.
MATKOVIĆ: Molim.
POSLOVNA ŽENA: Obratite pažnju, ja sam rekla „preduzeću”. MATKOVIĆ: U koje gospodin Todorović treba da uloži kapital?
POSLOVNA ŽENA: Znala sam da ćete to misliti. Ali nije to. Nije reč o kapitalu, reč je o ženidbi.
MATKOVIĆ: Njegovoj?
POSLOVNA ŽENA: Da, njegovoj.
MATKOVIĆ: I vi to zovete preduzeće?
POSLOVNA ŽENA: Kao i svako drugo preduzeće. Objasniću vam. Vidite, u ovom slučaju na primer, gospodin Todorović je bogat čovek, vrlo bogat čovek, ima silan novac, je l‘ te?
MATKOVIĆ: Da!
POSLOVNA ŽENA: Ali njemu uz novac treba i ugled u društvu.
MATKOVIĆ: Ugled u društvu? Pa taj je u novcu. Novac je ugled.
POSLOVNA ŽENA: Varate se. Novac je samo za to tu da se njime kupi kuća, auto, ugled, poljsko imanje, čast i uopšte sve što je za prodaju.
MATKOVIĆ: Znači vi imate jedan ugled na prodaju?
POSLOVNA ŽENA: Recimo.
MATKOVIĆ: Bavite l‘ se vi uopšte tim poslovima?
POSLOVNA ŽENA: Da, i to sa uspehom.
MATKOVIĆ: To je neka nova profesija, meni do sad nepoznata.
POSLOVNA ŽENA: Šta ćete! Profesije ne izmišlja čovek, njih stvara život. Današnje prilike stvorile su profesiju poslovne žene.
MATKOVIĆ: Zašto žene?
POSLOVNA ŽENA: Zato što su u životu nastale potrebe koje se samo ženi mogu poveriti. Mislite li vi da su računi koje žene podnose muževima o svojim toaletama tačni. Za toaletu koja košta šest hiljada dinara, mužu se podnosi račun od tri hiljade. One druge tri hiljade treba na neki način platiti. Ako to ne plati muževljev prijatelj, onda se otvori posao poslovnoj ženi. Zalaže se biserni kolje da se plati račun; zalaže se zatim srebrni serviz da se iskupi kolje, a zatim brilijantski prsten da se izvadi serviz. I to tako redom ide. Sve te poslove ne može da svrši sama gospođa, za sve je to potrebna jedna poverljiva žena. Pa onda, prošla su vremena ljubavi iz lira i pesmarica; najveći deo mladih ljudi ne živi danas za ljubav već od ljubavi. A to su gdekad veliki izdaci pa treba i njih podmirivati. Gospođama treba novac, a kako će ga nabaviti do preko poslovne žene. Toga radi treba prodati brilijanske minđuše koje su ostale od majke, a gospođa ih ne nosi jer nisu moderne; treba prodati tepeluk koji je ostao od stara majke; treba najzad prodati ugled, čast, ponos i sve što je za prodaju. Eto, razumete li sad tu novu profesiju poslovne žene?
MATKOVIĆ: I vi za to imate?
POSLOVNA ŽENA: Kako od koga posla. jedan i po, dva, tri, pet od sto. Zavisi od posla.
MATKOVIĆ: A od jednog provodadžiranja, kao što je ovo na primer, radi kojega ste došli k meni?
POSLOVNA ŽENA: Treba li da budem iskrena?
MATKOVIĆ: Nećete se ni malo kajati.
POSLOVNA ŽENA: Pa da, u toliko pre što ja mislim da zajednički taj posao obavimo. — Tu imam paušalnu nagradu od dvadeset hiljada dinara.
MATKOVIĆ: To je malo.
POSLOVNA ŽENA: To je sa strane mladinih roditelja. Ja računam da ću moći i sa ove druge strane štogod štrpnuti.
MATKOVIĆ: A pa, izvesno! Ali vi mi još niste izložili vaš predlog.
POSLOVNA ŽENA: Rekla sam, gospodin Todorović ima para. Tim parama treba on da kupi sve ono što mu nedostaje. Na prvom mestu njemu nedostaje ugled. On je kelner....
MATKOVIĆ: Bio.
POSLOVNA ŽENA: Još uvek je to, samo je sad bogat kelner. On mora dakle ući u kakvu uglednu porodicu.
MATKOVIĆ: A koja je to?
POSLOVNA ŽENA: Vi ćete praviti smetnje?
MATKOVIĆ: Ne vidim zašto bi ih pravio?
POSLOVNA ŽENA: Jer bi moj predlog mogao možda da povredi vaš ličan osećaj.
MATKOVIĆ: Uveravam vas da ja nemam ličnih osećaja.
POSLOVNA ŽENA: Stvar se dakle tiče gospođice Nine!
MATKOVIĆ: A, stoga vi mislite da bih ja mogao biti smetnja? Bože sačuvaj! Bilo je izvesnih simpatija među nama, ali — to su obične pojave koje se u najčešće slučajeva svršavaju razlazom. Na protiv, ja ne bih imao ništa protiv toga da pomognem sve što bi obezbedilo sreću te gospođice.
POSLOVNA ŽENA: To je lepo, to je kavaljerski od vas.
MATKOVIĆ: Samo, ja sam u poslednje vreme čuo o onome gospodinu sa bogatim nasledstvom kao o kandidatu?
POSLOVNA ŽENA: Da. govorilo se o tome. Ali kad je reč o bogatom nasledniku. dozvolićete da je g-n Todorović mnogo bogatiji naslednik.
MATKOVIĆ: Nesumnjivo. A nalazite da je to tako ugledna porodica?
POSLOVNA ŽENA: Jedna od najuglednijih.
MATKOVIĆ: Govori se da oni rđavo stoje u poslednje vreme?
POSLOVNA ŽENA: Ne kažem da stoje dobro, ali im to ništa ne smeta da važe kao vrlo ugledna porodica. Jer najzad, priznaćete i sami — sve te naše vrlo ugledne porodice pate od iste bolesti. Dužni su i prezaduženi, ali — čuvaju ugled svoj i renome ugleda porodice.
MATKOVIĆ: A u slučaju potrebe oni i taj ugled eskontuju?
POSLOVNA ŽENA: Zašto ne, ako je u izgledu srećan brak, kao što je to ovde slučaj.
MATKOVIĆ: Razumem vas, potpuno vas razumem.
POSLOVNA ŽENA: I prema svemu kakvo je vaše mišljenje o mojoj ponudi?
MATKOVIĆ: Dakle... mogu vam reći da se uglavnom slažem.
POSLOVNA ŽENA: Unapred sam sebi rekla: ja i gospodin Matković smo poslovni ljudi; najbolje će biti da mi otvoreno razgovaramo. I vidite da se nisam prevarila.
MATKOVIĆ: Pobedili ste me svojom iskrenošću.
POSLOVNA ŽENA: Vama je poznato da je sutra čaj kod gospodina lredsednika Kluba?
MATKOVIĆ: Ne, nije mi to poznato!
POSLOVNA ŽENA: Pa taj se čaj u stvari zbog gospodina Todorovića i priređuje, jer — u četiri oka govoreći — i gospodin predsednik je jedan od uglednih, i on ima potrebu da steče bogatog zeta. Zato sam upravo ja i požurila sa ovom ponudom. Na čaju će biti i gospođica Nina.
MATKOVIĆ: Mislite?
POSLOVNA ŽENA: Znam, dobili su već i poziv.
MATKOVIĆ: Onda, znači stvar je dosta hitna?
POSLOVNA ŽENA: Da. Treba obratiti pažnju gospodinu Todoroviću na gospođicu Ninu, kao na lepu i otmenu gospođicu iz najuglednije porodice. Ne znam zna li on nju?
MATKOVIĆ: Ja mislim. Na poslednjoj zabavi u klubu, zbog jedne njegove nesmotrenosti, ona ga je javno nazvala magarcem.
POSLOVNA ŽENA: E, pa onda se znaju. U toliko lakše. Dakle, mislite li pristupiti poslu?
MATKOVIĆ: Još ovoga trenutka, čim me napustite.
POSLOVNA ŽENA (Ustaje i pruža mu ruku): Pa da, najveća opasnost za uspeh je otezanje. Nadam se u dobre sam ruke poverila stvar. Mi bi se mogli videti, recimo, kroz dva dana.
MATKOVIĆ: Kad je taj čaj?
POSLOVNA ŽENA: Sutra.
MATKOVIĆ: Onda se možemo videti prekosutra.
POSLOVNA ŽENA: Tako sam i ja računala. Do viđenja dakle!.
MATKOVIĆ Do viđenja!
POSLOVNA ŽENA (Odlazi).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|