Mina i Marko
0001 Vino pije Kraljeviću Marko
0002 u njegovu dvoru bijelome,
0003 majka Marku služi vino hladno.
0004 Kad je bio u najviše piće
0005 tri ga knjige tanke dopanuše:
0006 jedna ga je dopanula knjiga
0007 baš od cara svoga poočima
0008 da mu Marko u Stambola ide,
0009 a druga je knjiga dopanula
0010 iz Budima grada bijeloga
0011 od silnoga kralja Matijaša,
0012 da mu ide u Budimu Marko,
0013 da vjenčava kralja i kraljicu;
0014 treća ga je knjiga dopanula
0015 od junaka Mine Džidovine,
0016 ovako mu Nina govorio:
0017 "Ako, Marko, na vojsku otideš,
0018 ja ću tvoje dvore poharati,
0019 i tvoju ću ljubu zarobiti,
0020 staricu ti majku potisnuti,
0021 sve ću tvoje blago iznijeti."
0022 Kad je Marko knjige razgledao
0023 pa starici majci govorio:
0024 "Što ću sada, moja mila majko!
0025 Bi li mene sjetovala mudro,
0026 đe bi Kraljić poš’o prije Marko?"
0027 Ali majka Marku odgovara:
0028 "Dragi sinko, Kraljeviću Marko!
0029 Ajde, sinko, caru čestitome,
0030 da mi tebe ne pokara care."
0031 Govorio Kraljeviću Marko:
0032 "Muči, majko, luda ženska glavo!
0033 Starija je božja neg’ careva."
0034 Pak se Marko na noge skočio,
0035 usjednu Šarcu na ramena,
0036 pođe Marko put Budima grada
0037 te bi kralju za kuma vjenčana,
0038 pije vino za neđelju danah.
0039 Kad je bilo napuna neđelja
0040 tada Marko na noge skočio
0041 pak se svoga Šarca privatio
0042 ide Marko stojnu Carigradu,
0043 a kad dođe caru na divana,
0044 tanka ga je knjiga dopanula
0045 da mu Mina dvore poharao.
0046 A kad viđe Kraljeviću Marko
0047 pa Marko se mlogo ijeđaše,
0048 al’ učinjet ništa ne mogaše
0049 neg’ izvraća ćurak naopako,
0050 neveselo po divanu šeta.
0051 Govori mu care poočime:
0052 "Što je tebe, moj posinak Marko!
0053 Ali nejma u Stambolu vina,
0054 al’ debela mesa ovnovine,
0055 al’ simita ljeba bijeloga?"
0056 Govori mu Kraljeviću Marko:
0057 "Gospodine, care poočime!
0058 Ja te molim kako gospodara,
0059 podaj mene trideset Turakah,
0060 a pred njima agu pobratima,
0061 pobratima agu Belil-agu,
0062 e ću, Marko, do Kostura poći
0063 da ja moju osvetim sramotu
0064 od junaka mine Džidovine."
0065 Tadaj care Marku besjedio:
0066 "Prođ’ s’ od toga, Kraljeviću Marko!
0067 Sa svom mojom silom i ordijom
0068 bio sam ga za sedam godinah -
0069 ne mogah mu ni vrata viđeti,
0070 a kamoli da primujem grada.
0071 Ako ti je dvore porobio,
0072 ljepšom ću ti, care, ograditi,
0073 ako ti je ljubu zarobio,
0074 ljepšom ću te oženiti, Marko,
0075 daću blaga koliko ti drago."
0076 Njemu Kraljić odgovara Marko:
0077 "Jadni meni, care, razgovori,
0078 a đe će mi junačka sramota?"
0079 Kad je Marka care razumio
0080 on mu dade tridest Turakah,
0081 a pred njima agu Belil-agu.
0082 Kad se Marko Turak’ dobavio
0083 svukuje š njih zelene dolame,
0084 na njih meće gogačke haljine,
0085 a na noge gogačke opanke,
0086 na ramena kuke i motike
0087 sablja-Marko u crkvu otide
0088 pa svukuje zelenu dolamu,
0089 kaluđersku oblači mantiju,
0090 a na glavi kapu kaluđersku,
0091 pod mantiju meće sablju britku
0092 pak otide put Kostura grada,
0093 s Markom ide trideset Turaka,
0094 pa kog Marko na drumu sretaše
0095 svakojega zapituje Marko:
0096 "A za boga, brate rišćanine!
0097 Hoću l’ naći stanja u Kosturu
0098 da nastanim ovu sirotinju?"
0099 Svaki Marku divno kaživaše:
0100 "Oćeš naći, oče kaluđere,
0101 u silnoga Mine Džidovine,
0102 sad će gradit jendek oko grada
0103 jer se boji od Kraljića Marka."
0104 A kad Marko pred Kosturom dođe,
0105 pobratimu svome govoraše:
0106 "Pobratime, aga Belil-aga!
0107 Stani, pobre, Kosturu na vrata,
0108 e će Marko u Kosturu poći
0109 pa će Marko kavgu zametnuti,
0110 kd ti čuješ, dragi pobratime,
0111 skoči s družbom od zemlje na noge,
0112 nikom’ nedaj živu izlaziti,
0113 ti otuda, ja ću odovuda
0114 dok s’ obadva pobre sastanemo."
0115 Kraljić Marko u Kosturu pođe,
0116 a kad Mini dođe pred dvorove,
0117 tu nahodi tanehnu robinju
0118 đe svijetli mramornu avliju (mete)
0119 govori joj Kraljeviću Marko:
0120 "Božja pomoć, tanehna robinja!
0121 Je li doma Mina Džidovina?"
0122 Ona njemu mlada odgovara:
0123 "Dobro doša, oče kaluđere,
0124 u dvore je, bog da ga ubije,
0125 no tako ti, oče kaluđere
0126 okle ti je Šarac konjic Markov,
0127 okle ti je sablja Kraljić Marka?"
0128 Ovako joj Marko odgovara:
0129 "Jadna bila, tanahna robinjo!"
0130 Evo ima i neđelja danah
0131 da je Kraljić Marko preminuo
0132 pod Bagdatom gradom bijelijem,
0133 mojom sam ga rukom ukopao;
0134 ne imaše pare ni dinara,
0135 dao mi je konja za podušje,
0136 Šarca konja i sabljicu britku."
0137 A kad ga je mlada razumjela
0138 od obraza suze oborila,
0139 pak se vije konju oko grla,
0140 kako zmija oko suha drva,
0141 u to doba Mina Džidovina,
0142 udari je šakom uz obraza,
0143 koliko je Mina udario -
0144 dva joj zdrava salomio zuba.
0145 Stoji piska mlade robinjice,
0146 kako ljute zmije pod kamenom,
0147 a govori Kraljeviću Marko:
0148 "Nemoj tako, Mina gospodine!
0149 Grehota je grditi robinje."
0150 Ali Mina Marku odgovara:
0151 "Prođ’ s’ od mene, oče kaluđere!
0152 Evo ima i neđelja danah
0153 kako mi je došla u dvorove
0154 nijesam joj lice obljubio,
0155 ma doveče mislim ako bog da,
0156 hajde, oče, u dvore bijele
0157 da se hladna vina napijemo,
0158 e je meni danas krsno ime."
0159 A Marko se skala sa Šarina
0160 pa uljeze u bijeloj kuli.
0161 Sjede Marko čelu od trpeze,
0162 staše ladno ispijati vino,
0163 pije Marko kako s’ naučio,
0164 govori mu Mina Džidovina:
0165 "Jadan bio, oče kaluđere!
0166 Kako dobro piješ hladno vino
0167 kako da si roda Markovoga."
0168 Kraljić Marko njemu odgovara:
0169 "Bog t’ ubio, Mina gospodine!
0170 Što mrtvoga Marka spomenjuješ,
0171 evo danas neđeljica danah
0172 mojom sam ga rukom ukopao.
0173 Kad razumje Mina Džidovina
0174 okovanu sablju dovatio,
0175 koja vlaja po careva grada,
0176 pak je dade Kraljeviću Marku,
0177 pak je Mina Marku govorio:
0178 "Na dar tebe, oče kaluđere!
0179 Za muštuluk što si mi kazao
0180 i pij vina koliko ti drago."
0181 Kad se ladna vina ponapili
0182 neki igra, neki popijeva,
0183 a kaluđer Mini govorio:
0184 "Je li testir, Mina gospodine,
0185 da poigram krotko kaluđerski?"
0186 Govori mu Mina Džidovina:
0187 "Igraj oče, koliko ti drago,
0188 teke nemoj kavgu zametnuti."
0189 Skoči Marko od zemlje na noge,
0190 igra Marko po kuli bijeloj,
0191 sva se kula iz temelja trese,
0192 a Mina je Marku govorio:
0193 "Ostav’ igru, oče kaluđere!
0194 Sad će panut iz temelja kula."
0195 Za to Marko ni habera nema
0196 nego britku sablju izvadio
0197 pak je Mini glavu posjekao,
0198 tadaj Marko juriš učinio:
0199 što je mušop ali žensko bilo
0200 sve je Marko pod sablju metnuo;
0201 pa ufati Mininu ljubovcu
0202 i metnu je u terkiju Šarcu,
0203 svoju Marko ljubu ufatio
0204 pak je uze pod rukom desnicom,
0205 britku sablju u ruci lijevoj,
0206 preko grada juriš učino,
0207 ali muško, ali žensko stiže,
0208 svakom glavu od ramena diže
0209 dok primio od Kostura ključe;
0210 a kad dođe na vrata od grada,
0211 pobratimu svome govoraše:
0212 "Na ti, pobre, Mininu ljubovcu,
0213 poturči je pak je uzmi za se."
0214 Otle Marko u Carigrad pođe,
0215 a kad caru na divanu dođe,
0216 divno mu se Marko poklonio,
0217 a veli mu Otmanović care:
0218 "Dobro doš’o, moj posinak Marko!
0219 Jes’ li mi se, Marko, umorio?"
0220 Govori mu Kraljeviću Marko:
0221 "Kako s’ ne bih umori, care,
0222 primajući od Kostura ključe?"
0223 Pa mu ključe turi na koljena,
0224 tadar veli Otmanović care:
0225 "Ot’li, Marko, na Bosnu vezirstvo,
0226 al’ gospostvo koje tebi drago?"
0227 Odgovara Kraljeviću Marko:
0228 "Neću, care, gospostvo nikakvo
0229 nego samo da ja pijem vino."
0230 Kad je care Marka razumio,
0231 on uzima stotinu dukatah
0232 ter ih dade Kraljeviću Marku:
0233 "Naj ti, Marko, pođ’ se napij vina!"
0234 Ma tako mu Marko govorio:
0235 "Hrđa bila i cara takoga,
0236 da sam tebe doveo robinje,
0237 al’ donio od kaura glavu,
0238 dao bi mi i trista dukatah,
0239 a što će mi stotinu dukatah,
0240 ne bih, Marko, ni brka skvasio."
0241 A kad ga je care razumio,
0242 pa puštao niz vojsku telale,
0243 viču oni tri bijela dana:
0244 "Đe se nađe od vina mahana
0245 kada dođe Kraljeviću Marko,
0246 neka pije da ne plaća vino!"
0247 Staja Marko za godinu danah -
0248 u Carigrad vina nestanulo.