Mili Bože, čuda velikoga
Mili Bože, čuda velikoga,
U selo se kuga uselila
Te umori devet đevojaka,
I desetog jedinog u majke.
Žalila ga ostarila majka 5
Žalila ga za' devet godina,
Svako jutro na grob — dobro jutro,
Svako veče na grob — dobar veče!
Progovara ostarila majka:
„O moj sine, jedini u majke, 10
Je li tebi crna zemlja teška,
Jesu li ti daske dodijale?“
Progovara jedini u majke:
„O Boga mi, moja stara majko,
Nije meni crna zemlja teška, 15
Nit’ su meni daske dodijale,
Već’ su meni suze tvoje, majko!
Pozdravi mi dvan’est jaranica —
Pozdravi mi Maru i Mariju,
Pozdravi mi Stanu i Sganojku, 20
Pozdravi mi Smilju i Smiljanu,
Ponajbolje Maru jaranicu.
Mara mi je na pendžer do’dila,
Donosila slatkijeh ponuda —
Žute gunje na medu kuvane, 25
Ševtelije prije sunca brane.
Đe sam tebi bolesg bolovao
Onđe mi je mekana postelja,
Na posgelji visoko uzglavlje,
Pod uzglavljem svilena marama, 30
U marami sjajno ogledalo,
I u njemu zrno karavilja.
Podaj mi ga Mari jaranici,
Nek s’ ogleda, nek me ne pogleda,
Nek miriše, neka ne uzdiše.“ 35
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
