Mili Bože, čuda velikoga (Danica)

* * *


Mili Bože, čuda velikoga

Mili Bože, čuda velikoga,
U selo se kuga uselila
Te umori devet đevojaka,
I desetog jedinog u majke.
Žalila ga ostarila majka 5
Žalila ga za' devet godina,
Svako jutro na grob — dobro jutro,
Svako veče na grob — dobar veče!
Progovara ostarila majka:
„O moj sine, jedini u majke, 10
Je li tebi crna zemlja teška,
Jesu li ti daske dodijale?“
Progovara jedini u majke:
„O Boga mi, moja stara majko,
Nije meni crna zemlja teška, 15
Nit’ su meni daske dodijale,
Već’ su meni suze tvoje, majko!
Pozdravi mi dvan’est jaranica —
Pozdravi mi Maru i Mariju,
Pozdravi mi Stanu i Sganojku, 20
Pozdravi mi Smilju i Smiljanu,
Ponajbolje Maru jaranicu.
Mara mi je na pendžer do’dila,
Donosila slatkijeh ponuda —
Žute gunje na medu kuvane, 25
Ševtelije prije sunca brane.
Đe sam tebi bolesg bolovao
Onđe mi je mekana postelja,
Na posgelji visoko uzglavlje,
Pod uzglavljem svilena marama, 30
U marami sjajno ogledalo,
I u njemu zrno karavilja.
Podaj mi ga Mari jaranici,
Nek s’ ogleda, nek me ne pogleda,
Nek miriše, neka ne uzdiše.“ 35

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Napomena

  • Danica, HIII, 31. V 1872, 1, 8.
  • Srpske narodne pesme, II, skupio Milovan Đ. Glišić (ispod Maljena).
  • Isto: Glišić, II.
  • Varijante ove teme, stihovane i prozne: Milošević-Đorđević, 295-301.

Reference

Izvor

  • Karanović, Zoja, Narodne pesme u Danici, Novi Sad: Matica srpska; Beograd: Institut za književnost i umetnost, 1990., str. 164-165.