Mileta i Milica
Dan osvanu i ogranu sunce,
I Danica na istok izađe,
Priodnica vedro nebo priđe,
Nadvodi se nad Ercegovinu,
Pak iziva Ercega Stevana: 5
„Iziđ' prid dvor, Erceže Stevane,
„Evo tebi tri knjige stigoše,
„Jedna lane, druga onomlane,
„A treća je ove godinice:
„Da ti vataš seljane junake, 10
„Di po jedan, onde ne uzimaj,
„Di su po dva, onde ne rastavljaj,
„A di po li po tri po četiri,
„Tri ostavljaj, a jednog uzimaj."
On ne kupi kako knjiga kaže, 15
Već on kupi kako mu je drago:
Di po jedan, onde uzimao,
Di su po dva, onde rastavljao,
Di po li su po tri po četiri
Tri uzima a jednog ostavlja. 20
U subotu vojsku sakupio,
U nedlju jedva pribrojao.
Kad osvanu danak ponedeljak,
Kod svakoga mila majka stoji,
Kod Mplete Milica sestrnca, 25
Kad su pošli moru na galiju,
Sve se majke natrag povratile,
Ne vraća se Milica sestrica,
Već ide s bracem do mora crnoga.
Kad su oni u galiju ušli, 30
A Milica na bregu ostala,
Suzama je more zamutila,
A jadima zaustavi lađu,
Pak besedi Milica sestrica:
„Okreni se, moj rođeni brato, 35
„Da ti vidim tvoje belo lice,
„Da ti lice na rukave vezem,
„Tvoje oči u moja nedarca,
„Kud god odim da sve tebe žalim." —
„Ao Milice, mila sestro moja, 40
„Rad bi ti se bio obazreti,
„Al' me Turci po obrazu biju,
„Biju mene trostrukom kandžijom."
Al' besede dva mlada vozara:
„Da pustimo Miletu Milici, 45
„Ne bi l' kako otisnuli lađu."
Kad pustiše Miletu iz lađe,
Lađa ode morem plivajući,
A sestrica s bratom pevajući.
