Mileta i Milica
Dan osvanu i ogranu sunce,
I danica na istok iziđe,
Preodnica vedro nebo pređe,
Nadvodi se nad Ercegovinu,
Pak doziva Ercega Stefana: 5
„Iziđ' pred dvor, Erceže Stefane!
„Evo tebi tri knjige stigoše:
„Jedna lane, druga onomlane,
„A treća je ove godinice,
„Da sakupiš tvoju silnu vojsku: 10
„Gdi je jedan, tu da ne uzimaš;
„Gdi su po dva, tu da ne rastavljaš,
„Gdino li su po tri, po četiri,
„Jednog uzmi, a druge ostavljaj."
On ne sluša, što mu knjiga kaže, 15
Već on čini, što je njemu drago:
Gdi je jedan, tu je uzimao;
Gdi su po dva, tu je rastavljao;
Gdino li su po tri, po četiri,
Tri uzima, a jednog ostavlja. 20
On je silnu sakupio vojsku,
Al' je silnu ucvelio majku;
Kod svakoga stara majka plače,
Kod Milete sestrica Milica.
Kad dođoše na to more sinje, 25
I sedoše na lagane lađe,
Ostadoše majke kukajući,
A Milica s Miletom otide;
Suzama je sestrica Milica,
Suzama je more zamutila, 30
A jadima ustavila lađu,
Niko ne mož' da otisne lađe.
Al' besede tri vozara mlada:
„Da pustimo Miletu s Milicom,
„Eda b' kako otisnuli lađu." 35
Kad pustiše Miletu s Milicom,
Ode lađa morem plivajući,
A Milica s bracem pevajući.
