Mileta Leventa
Bože mili čuda velikoga!
Ili grmi, il se zemlja trese?
Niti grmi, nit se zemlja trese,
Jetrve se u dvor sazivaju,
Kojoj redak na vodicu ladnu? 5
Dođe redak prošenoj devojci;
Što je skoro mlada isprošena.
Ona uze vedro i tendžere,
P’ ona ide za goru na vodu,
Al za gorom Mileta Leventa, 10
Oko njega gologlave sluge.
Al besedi Mileta Leventa:
„Boga vama gologlave sluge.
„Zajtite joj lađane vodice,
„Da se ona mlada ne ukalja; 15
„Pratite je do gorice čarne
„Da se ona mlada ne postravi",
Zajtiše joj gologlave sluge,
Zajtiše joj lađane vodice,
Pratiše je do gorice čarne, 20
Kad su bili mladi na rastanku,
Al se maša prošena devojka,
A maša se sebi u nedarca.
Na izvadi zlaćanu jabuku:
„Nate ovu, gologlave sluge, 25
„Nate ovu zlaćenu jabuku,
„Pa podajte Mileti Leventi,
„I pozdrav’te Miletu Leventu:
„Što me nije junak, zapitao,
„Kog sam roda kog li sam plemena; 30
„Ja sam roda Zmaja Planinskoga,
„Od plemena Jagnja Bogatoga.
„On me jeste prosio od majke,
„Od malena opet do golema."
Odnesoše gologlave sluge, 35
Odnesoše zlaćenu jabuku
Pa je daju Mileti Leventi:
„Na ti ovu, Mileta Leventa,
„Na ti ovu zlaćenu jabuku.
„Dala ti je prošena devojka, 40
„Štono si je prosio od majke;
„A nisi je teo zapitati,
„Kog je roda, kog li je llemena?
„Ta roda je Zmaja Planinskoga,
„A plemena Jagnja Bogatoga". 45
Kad to začu Mileta Leventa.
Udari se rukom po kolenu,
Skerlet čoja puče na kolenu,
Zlatna kopča na desnom rukavu,
„Ala sam ti ticu uvatio, 50
„Al‘ je nisam um’o da poljubim."
