Mila materina
Hrani majka svog sina Stevana,
hranila ga dvadeset godina.
Kad je bio od dvadeset godina,
lepo ga je oženila majka:
„Uzmi, rano, Milu materinu!" 5
Kad uvečer digli se svatovi,
leže Steva u meku postelju,
pa on zove Milu materinu:
„Hodi meni u meku postelju!"
Al’ besedi Mila materina: 10
„Ne mogu ti tvoja ljuba biti
dokle tvoju ne pogubiš majku!"
Kad osvanu i sunce ogranu,
al’ je Steva konja opravio;
uze majku za desnicu ruku: 15
„Sedi, majko, na zelenu travu
da ti legnem na tvoje krioce
da ti kažem šta Mila besedi.“
Sede majka na zelenu travu,
leže Steva majci na krioce; 20
trže noža od svilna pojasa,
pa udari majku u srdašce.
Kako no je lako udario,
na nožu joj srce izvadio!
Ode Steva kući plakajući. 25
Kad je doš’o na velika vrata,
kleče konjic na oba kolena —
pade Steva s konja golemoga.
Al’ besedi srce materino:
„Lele mene, ubi mi se dete!" 30
Kada dođe u prebele dvore,
pušta konja po mramor-avliji;
igra konjic po mramor-avliji
kano janje po zelenoj travi.
Ode Steva u prebele dvore, 35
pa on skida srce materino,
pa ga meće na časnu trpezu:
„Evo tebi, Milo materina,
evo tebi srce svekrvino!
Kad mi nema moje mile majke, 40
neka nema ni mene junaka!
Evo, Milo, tebi moji dvori
i za tobom ostali mi pusti!"
Zakukala Mila materina:
„Lele mene i do boga moga 45
gde ostadoh mlada udovica!"
Ali Steva i ne gleda Mile —
skide noža s' srca materina,
pa udara sebe u srdašce.
Kako no se lako udario, 50
sa crnom se zemljom sastavio!
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg