Mećikućići s Brđanima

0001 Zacmilješe dva Mećikućića
0002 Na Livade više Podgorice
0003 Uz koljeno paše Krujanina:
0004 „A pomagaj, pašo gospodaru!
0005 „Od zuluma živjet’ ne možemo:
0006 „Uložiše n’ Brda svakolika,
0007 „E ne biju s tri, četiri strane:
0008 „S jedne strane lomna gora Crna,
0009 „Ona bije hage i begove;
0010 „S druge strane pleme Bjelopavlić’
0011 „Robi roblje, a siječe glave;
0012 „S treće biju krvavi Piperi,
0013 „Ćeraju ni golema plijena,
0014 „Od vode ni zatvoriše vrata.
0015 „No ni podaj vojsku i topove,
0016 „Da ud’rimo na Bjelopavliće,
0017 „Na najdonje selo Martiniće,
0018 „Đe imade sedam, osam kulah,
0019 „Mi ćemo to selo poharati,
0020 „Vlaškijeh se nakidati glavah,
0021 „Porobiti vlahinje đevojke,
0022 „A oženit’ mloge pašajlije.”
0023 No im paša riječ govorio:
0024 „Haj’te jadni, dva Mećikućića!
0025 „Ja ne imam vojske za Brđane,
0026 „Tu je Mahmut vezir udario,
0027 „Dočeka ga Crnogorski kralju,
0028 „Pos’ječe ga vojske pet stotinah,
0029 „Otolen se grdan povratio.”
0030 No mu reče Ture Mehmed-aga:
0031 „Tu možemo lasno udariti
0032 „I to ćemo selo opaliti
0033 „Bez mrtvoga i bez ranjenoga.”
0034 Tade telar u livade vika:
0035 „Ko je konjik, konja siguraje!
0036 „Ko je pješac, siguraj opanke!”
0037 Pa se bješe vojska opremila,
0038 I radosno boju uzigrala.
0039 Ondolen se sila pokrenula,
0040 Dokle dođe Spužu krvavome,
0041 Tu ih srete Mehmed-kapetane,
0042 Pa je vojsci stimu učinio:
0043 Sve mehane Spuške otvorio,
0044 Te svu vojsku napoji rakijom,
0045 Nevaljali s’ junak učinio;
0046 Onjen su mu Turci počinuli,
0047 Doklen p’jevci u krila ud’riše,
0048 I pitome tice zapojaše,
0049 Ondolen se sila podignula,
0050 Stoji tutanj konjah i junakah.
0051 Ma je straža vojsku opazila,
0052 Od Crnacah Purović-Jakove,
0053 Puškom meće, „ko je junak!” vika.
0054 Njega začu Martinićka straža,
0055 Pušo Minin su dvanaest drugah,
0056 Martinić’ma haber učinio.
0057 Ono začu sablja pope Rade,
0058 Skoči pope iz bijele kule,
0059 I on braću Martiniće vika,
0060 Za njim skoči četiridest drugah,
0061 A da Tursku silu dočekaju;
0062 Potrčaše preko Gorevićah
0063 Više kule Ćuranović-Sava;
0064 Ali ide po dno sela vojska,
0065 Šnjom se biju oba Bojanića.
0066 Mili Bože, čuda golemoga!
0067 Ka’ je Turska sila presilila,
0068 Od gradine do polja Bjeliša
0069 Sve je Turska sila presilila,
0070 I sve donje selo opališe;
0071 No je muka i nevolja ljuta:
0072 Kuće pale, iz njih nose blago,
0073 Robe roblje, a sijeku glave;
0074 I bijele kule popališe,
0075 Do ne mogu Stojkovića kulu,
0076 U kulu je Stojkoviću Lako,
0077 No ga Turska sila opkolila,
0078 A jedno mu Ture besjedilo,
0079 Ja od Spuža Colević-Omere:
0080 „Bjež’ iz kule, Stojkoviću Lako!
0081 „Bjež’ iz kule, da te ne gorimo.”
0082 No govori Mitar-Stojkoviću:
0083 „Ha naprijed, kurvino kopile!
0084 „Mi smo vama sigurali ručak:
0085 „Iz pušakah vrućijeh krušakah,
0086 „Od noževah crvenoga vina;
0087 „Sad te doći Brda i krajine,
0088 „Priskočite malo i veliko,
0089 „Da se bije boja svekoliko.”
0090 Ono reče, tanku pušku pali,
0091 Te pogodi Spužanin’-Osmana,
0092 I od kule odagoni Turke.
0093 Obeznani s’ Malesija ljuta,
0094 Te obrnu uz lomnu Rudinu,
0095 No se kolju đeca Martinići,
0096 A sili se održat’ ne mogu,
0097 Martinići pleći obrnuli,
0098 Pretekoše sablju popa Rada,
0099 Šnjim je junak Milanović Mušo;
0100 Junak pope, i od kuće mu je,
0101 Od obraza pali džeferdara,
0102 I od vojske odvoji vojnika,
0103 Pos’ječe mu glavu od ramenah,
0104 Pa je Mušu riječ govorio:
0105 „U njih Mušo, ako Boga ljubiš!
0106 „Ko pogine danas od Turakah,
0107 „Taj se hoće vječno spomenivat’.”
0108 Oba tanke puške napuniše,
0109 Po trojicu ubiše puškama;
0110 A od vojske puške popucale,
0111 Sa zemljom ih mrtve sastaviše,
0112 Uzeše im glave i oružje.
0113 No iz vojske junak iskočio,
0114 Šaban Đeka Grudski vojevoda,
0115 Ćaše Ture roba da ufati,
0116 No ne dadu đeca Martinići,
0117 No branjahu roblje od Turakah.
0118 I tanke su puške popucale,
0119 Te vojvodi srce opališe,
0120 Uzeše mu glavu i oružje.
0121 Tade puče puška od Turakah,
0122 Te pogodi Marka Milovoga,
0123 Pade junak na zelenu travu,
0124 Pa doziva Raška Bojanina:
0125 „Nu hod’, Raško, žalosna ti majka!
0126 „Na muku se gledaju junaci,
0127 „Uzmi moga kamena šićara,
0128 „Pa ako te ne ubiju Turci,
0129 „Te bi mene ko živ ostanuo,
0130 „Predaj mu ga, Božij ti amanet!”
0131 A što ću ti veće jade kazat’?
0132 Martiniće Turci opkoliše,
0133 Tu na jedno sedam posjekoše,
0134 A raniše dvadest i četiri.
0135 Oni bježe k selu Martinić’ma,
0136 Boja biju, brane ranjenike,
0137 Dok dođoše k selu Martinić’ma,
0138 Martinići kuće ostaviše,
0139 Do Ćelošev ne hće Milutine,
0140 Od obraza tanku pušku pali,
0141 I od vojske obali vojnika.
0142 Nogo puče druga od Turakah,
0143 Milutinu srce opalila.
0144 Da da ti je, pobro, pogledati,
0145 Kako pišti roblje Martinićko!
0146 Boj se bije, krv se prolijeva,
0147 Krajina se brani od Turakah,
0148 Vojska kuće Martinićke pali.
0149 Turčinu bi do istoka ruka,
0150 Od istoka obrnu neruka:
0151 Malo bilo, ništa ne stanulo,
0152 Ali dođe stotina Crnacah,
0153 Pred njima je Puljev Radovane,
0154 Halaknuše, Boga spomenuše,
0155 I Turčina brzo polomiše;
0156 Stade cika tankijeh pušakah,
0157 Stade viska mladijeh momakah,
0158 E su momčad na Turčina gibna
0159 I na Turske glave i oružje;
0160 Prah sijeva, krv se prolijeva;
0161 Tek Piperske puške zapucale,
0162 A Turske su bule zakukale:
0163 „Kuku nama jutros i do vijek’!
0164 „Eno Piper udari Turčinu,
0165 „Ništa puštit’, do kamena, ne te.”
0166 Bježi vojska preko Martinićah,
0167 A za njome Brda i krajine,
0168 Ugnaše ih polju zelenome.
0169 No se zagna Puljev Radovane
0170 Su njegovu stotinu Crnacah,
0171 A na Pulić niže Martinićah
0172 Na barjake bega zadrimskoga;
0173 Pušku pali Puleviću-Milo,
0174 Te pogodi bega zadrimskoga,
0175 Pa priskoči, ugrabi mu glavu,
0176 Milo glavu, Radovan oružje,
0177 Pet Turskijeh posjekoše glavah,
0178 A ćeraju niz Koprivu Turke.
0179 U to indat od Pipera dođe,
0180 A stotina i pedeset drugah
0181 Isprijeka, ne dadu lijeka,
0182 I ubiše pedeset Turakah.
0183 Brđani ih grdne zavrnuše,
0184 Dvadest i pet glavah ugrabiše,
0185 A mrtvijeh, ni broja im ne ma.