Mećava (Jesenjin)

Mećava
Pisac: Sergej Jesenjin

Predite, dani, pređu negdašnjice,
Ne menja dušu preplet istih niti.
Ne!
Ne sjedinih razdvojeno lice,
Voljenom sebi
Uvek tuđ ću biti.

Hoću da čitam, al' mi klone ruka,
Nad knjigom zevam,
Tonući u san...
Pod oknom vetar
Otegnuto kuka,
Kao da nekom
Sluti sudnji dan.

Promukli klen,
Bez pramena na glavi,
Crn, u nebesa
Mrmlja o prošlosti.
Ma kakav klen?
To sramni stub je pravi,
Na kom se veša,
Il' se lome kosti.

I prvog mene
Obesiti treba,
Prekrstivši mi ruke naopako,
Zato što pesmom
Prozuklom do neba
Ne dadoh kraju
Da spi skriven mrakom.

Ne volim
Kada pevac peva
I velim:
Da mi daju moć,
Svakom bih pevcu
Iščupao creva,
Da petlov glas
Ne muti tihu noć.

Al' smetnuh s uma
Da sam poput petla
Iz petnih žila
Dozivao plavet,
Gazeći sveti pradedovski zavet
Srcem i stihom burnim,
Željan svetla.

Mećava ciči
K'o pred klanje brav.
Ledena magla rasprostrla krila.
Zastrt je snegom
Vidik sav,
Blizina se
S daljinom
Slila.

Mesec, zacelo,
Pojedoše kuje -
Ne videh davno
Da se nebo zlati.
Kudelju prede, nit beskrajnu snuje,
S vretenom stara
Besedi mi mati.

A gluvi mačak
Važno klima glavom,
Prateći s banka
Pričanja nemušta.
Ne vele zalud
Susedi sa stravom
Da crne sove
On je slika sušta.

Kroz trepavice,
Dok san oči sklapa,
Ispreda mi se
Basnoslovna bajka:
Pokazuje mi
Šipak mačja šapa,
S Lelejske gore
Veštica mi majka.

Da li sam bolan,
Il' me stigle čini -
Misli mi blude
Kao crna jata,
Odjeke sluktim
Grobarskih lopata
I leleke zvonika
U daljini.

Zjapi mi raka -
Vidim: to ja skapah -
Uz alilujski
Vapaj crkvenjaka
To moja ruka
Mrtve kapke sklapa,
Stavlja za san
Dva bakarna petaka.

Od ovih para
Sa dva mrtva oka
Grobaru će se ogrejati lice -
Kad me pokopa,
Daće ih za čokanj
Rakije majke mučenice.

Držaće slovo:
„Bela vrana!
Ludov'o đilkoš,
'Vat'o zjala...
A nije mog'o ni pet strana
Da utuvi
Iz 'Kapitala'!”

prev. Miroslav Topić