Mejrima/22
| ◄ ПОЈАВА VII | POJAVA VIII | ПОЈАВА IX ► |
POJAVA VIII
Mejrima u hrišćanskoj haljini hitno ulazi i zatvara za sobom vrata
MEJRIMA:
Oh! Evo me, naposljedak uđoh.
Jedan samo svat me opazio,
Al’ će biti mislio po ruhu
Da sam koja od domaćih žena.
Divno li me sreća dosad služi!
Oj! Do kraja pomozi mi, sveče,
Još pomozi noćas, pa već nikad. —
Jest, ovo je soba mladenaca;
Šerifa mi reče da se s vrata
Odmah u nju ulazi; ovo je.
Običaj je da najprije žene
Svedu mladu i ostave samu,
A tek kašnje mladoženja dođe.
Tu za mene vremena će biti
I suviše. —
Gle! Postelja cv’jećem okićena!
Ona čeka srećne vjenčanike!
O Ljubice, mislila si da ćeš
Na njoj sladak san usnuti noćas.
Nećeš. Ho! Ti uza nj da počivaš,
A međutim da s’ ja smrtno mučim,
Da noktima sebi derem lice,
Da udaram o zidove glavom?
Čekaj malo, neće tako biti;
Usnuti ćeš, ali kobnim sankom
Od koga se niko već ne budi. —
A kad bi mi umaknula srećno!
Nu kako bi? Ne uzmogu l’ tajno,
Ubiću je svatima na oči,
U naručju samoga joj muža,
Ubiću je, zatim šta mi bude. —
Stade kolo... Mladencima svati
Napijaju zdravicu posl'jednju.
Napijajte, napijajte redom,
Vi otrovom zdravite im gorkim
A ne vinom. — Čujem da je svode.
Sakriću se zazavjesu ovu.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Matija Ban, umro 1903, pre 121 godina.
|