Meho s majkom po has-bašči hoda
Meho s majkom po has-bašči hoda,
milu majku za ručicu voda,
dovodi je bilu đulbeharu:
"Vidi, majko, bila đulbehara!
'vako mi je lice u divojke, 5
u divojke, a u moje, majko!"
Njemu veli ostarila majka:
"Muči, Meho, obisila ti se!"
"Mila, majko, o mom bilu vratu!"
"Vidi, majko, rumene ružice! 10
Vaki su mi đuli u divojke,
u divojke, a u moje, majko."
"Muči, Meho, zmija je ujela!"
"Mila majko, moji sitni zubi!"
Dovodi je do kara-kalema: 15
"Vidi, majko, i kara-kalema!
Vake su joj oči i obrve,
u divojke, a u moje, majko!"
"Muči, Meho, voda je odnila!"
"Mila majko, na me je nanila!" 20
Govori mu ostarila majka:
"Ču li mene, Čelebija Meho,
tebi majka isprosila zlato,
i viša je i lipša od Fate,
bogatija, ruhom ruhatija, 25
i boljeg je roda i plemena,
nego li je Nazul-bega Fata."
Kad to čuo Čelebija Meho,
on odšeta Fati pod pendžere,
da on vidi znade li mu Fata. 30
Njemu veli plemenita Fata:
"Hajde, Meho, bilu dvoru svome,
skidaj zlato s konja golemoga!"
Njemu ino biti ne mogaše,
ne mogaše, jer ne smidijaše, 35
baš od svoje ostarile majke,
i on ode bilu dvoru svome.
On pred dvore, a svati pred dvore,
snimi s konja lijepu divojku.
Kad je bilo s večer po akšamu, 40
po akšamu i čak po jaciji,
nji mladiće u đerdek svedoše.
Al' da vidiš Čelebiju Mehu!
On ne ide u budžak divojci,
već on jamlja sadefli tamburu, 45
side Meho u morsku šćemliju,
sitno kuca, tanko popijeva,
a u svaku Fatu prepijeva:
"Mnideš, Fato, mnideš, dušo draga,
da divojci pulli duvak snimam! 50
Nisam, Fato, tebe ne želio,
već se junak tobom oženio,
U džennetu, na onome svitu!"
Meho baci sadefli tamburu,
pa govori lijepoj divojci: 55
"O divojko, tako ti Allaha,
digni duvak sa bijela lica,
da ja vidim tvoje bilo lice!"
Divojka je za Boga hajala:
diže duvak sa bijela lica, 60
sinu lice, kao žarko sunce,
ispod grla sjajna misečina.
Njojzi veli Čelebija Meho:
"O divojko, tako mi Allaha,
i lipša si i viša od Fate, 65
ali nisi mome srcu draga,
kao što je Nazul-bega Fata.
O divojko, tako ti imana,
uzmi abdest iz novog ibrika,
jami Kur'an iz novog dolafa, 70
uči meni hatmu do sabaha!
Selam ćeš mi mojoj miloj majci,
nek me kuplje od ruže đulsijom,
nek mi pušće perčin niz nosila,
što mi ga je Fata odgojila: 75
tri je zlatna češlja oblomila,
dok je meni perčin odgojila.
Nek me nose hodže i hadžije,
nek me nose kroz tisne sokake,
isprid dvora Nazul-bega Fate, 80
ne bi li me ugledala Fata,
ne bi l' bila srca žalovita,
ne bi li me malo požalila!"
Pa on jamlja nože i handžare,
handžarom se u srce udrio, 85
kako se je lahko udario,
na handžaru srce izvadio,
umri Meho, žalosna mu majka!
Kad ujutru jutro osvanulo,
uranila Mehemmeda majka, 90
ona muti od meda šerbeta,
ona šeće, a iz grla viče:
"Rabbum Allah, na svemu ti fala,
kako Mehe iz đerdeka nema,
kako mu je omililo zlato!" 95
Više joj se jadnoj dodijalo,
pa je nogom u vrata udrila,
od odaje vrata otvorila,
do kolina u krv ugazila,
pa govori lijepoj divojci: 100
"O divojko, vele jadna bila,
šta uradi od moga jedinka?"
Njojzi veli lijepa divojka:
"Bog t' ubio, Mehemmeda majko,
da si Mehu Fatom oženila, 105
ti ga ne bi jutros poželila!
Selam ti je učinio Meho,
da ga kuplješ od ruže đulsijom,
da mu pušćeš perčin niz nosila,
što mu ga je Fata odgojila: 110
tri je zlatna češlja oblomila,
dok je njemu perčin odgojila;
da ga nose hodže i hadžije,
da ga nose kroz tisne sokake,
isprid dvora Nazul-bega Fate, 115
ne bi li ga ugledala Fata,
ne bi l' bila srca žalovita,
ne bi li ga malo poželila."
Sve mu majka na misto donila,
što je Meho majci poručio: 120
nosiše ga hodže i hadžije,
nosiše ga kroz tisne sokake,
isprid dvora Nazul-bega Fate.
Vezak vezla Nazul-bega Fata,
a uz vezak pisnu zapivala: 125
"Rabbum Allah, na svemu ti fala,
vihor niše, đulsija miriše,
beli Meho iz đerdeka ide,
kako ga je najagalo zlato!"
Nešto joj se dade pogledati, 130
pogledati kuli sa pendžera,
kad ugleda hodže i hadžije,
oni nose Čelebiju Mehu.
Onda viknu Nazul-bega Fata:
"Ummihano, moja seko draga, 135
hajde siđi pred oborna vrata,
pa upitaj hodže i hadžije,
oklen mejit, od koje mahale,
kako li se po imenu viče?"
Siđe Hana pred oborna vrata, 140
ona pita hodže i hadžije:
"A Boga vam, hodže i hadžije,
oklen mejit, od koje mahale,
kako li se po imenu viče?"
Njoj govore hodže i hadžije: 145
"Ovo mejit od naše mahale,
po imenu Čelebija Meho,
sinoć ga je oženila majka,
a jutros ga poželila mlada!"
Kad to čula mlada Ummihana, 150
ona trči na visoku kulu,
pa kazuje plemenitoj Fati.
Kad to čula plemenita Fata,
odmah crče, žalosna joj majka!
Izlazila mlada Ummihana, 155
pa govori hodžam i hadžijam:
"A Boga vam, hodže i hadžije,
pričekajte i ovog mejita!"
Hodže bjehu, za Boga hajahu,
pričekaše dok je opremiše, 160
zajedno ih mlade ponesoše,
upored im mezar iskopaše:
kroz mezar im ruke sastaviše,
a u ruke rumene jabuke,
kad se prenu, nek se poigraju. 165
Više Mehe lozu usadiše,
više Fate rumenu ružicu,
nek se loza oko ruže vija,
kao Meho oko svoje Fate.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
