Mezijske legije do god. 68. po Hr.

U Bugarskoj, nedaleko od Plevne, nađen je ovaj natpis^[1]: L. Plinius Sex(ti) f(ilius) | Fab(ia) domo | Trumplia, | mil(es) | leg(ionis) XX, | annorum XLV, | stipendiorum XVII, hic situs est, | testamento fieri | fussit, | Secundus | L. Plin(ii) et P. Mestri | libertus fecit.

Iz ovog natpisa zaključio je v. Premerstein^[2] da je legio XX (docnije nazvata Valeria Victrix) bila jedno vreme, 6-7. god. po Hr., u Meziji. S njim se slaže B. Filow,^[3] no on pomišlja da je možda samo jedan deo njen bio tu.

Moglo bi se pomisliti da taj natpis ne dokazuje to. U Kostocu je nađen jedan natpis koji je podigao jedan oficir legije III galske u 3. veku po Hr., a onda ta legija nije bila u Meziji (natpis glasi: Valeriae Hilarae | M. Aurel(ius) Timon (centurio) | leg(ionis) III Gall(icae) S(everianae) A(lexandrianae) contiugi pissimila je posuit).^[4] Ali mi ćemo videti niže da za natpis iz Plevne ne vredi ono što vredi za ovaj naš.

Isto tako moglo bi se pomisliti da je on iz docnijeg doba. To u toliko pre, što je legija XX osnovana (gl. niže), verovatno, od prilike 6. god. po Hr., a Plinije ima 6 — 9. god. čitavih sedamnaest godina vojne službe. Ali natpis je bez ikakve sumnje iz vrlo ranog vremena, kao što nam kazuje to što Plinije nema kognomena. Njegovih sedamnaest godina vojne službe ne moraju nas buniti: on je mogao služiti, pre nego što će biti uvršćen u XX legiju, u kojoj drugoj legiji.

U to da je legija XX bila jedno vreme u Meziji, kao što će se docnije videti, ne treba sumnjati. Ali ona nije činila nikada stalnu posadu te provincije. Maroboduo, kralj markomanski, kaže u Tas. Ann. II 46 da je on, kad ga je Tiberije napao s dvanaest legija, očuvao slavu Germanaca neokrnjenu i da je uspeo da završi rat pod pogodbama jednakim za Rimljane i Germance (At se duodecim legionibus petitum duce Tiberio inlibatam Germanorum gloriam servavisse, mox condicionibus aequis discessum). To nesumnjivo znači da je Tiberije imao 6. god. po Hr., kad je hteo da poće na Marobodua, dvanaest legija. Znajući to, mi možemo izračunati, koliko je legija bilo tada u Meziji.^[5] Velleius II 109,3 kaže da je Tiberijeva vojska bila sastavljena iz germanskih i ilirskih legija (Hunc virum — Marobodua — et hanc regionem proximo anno deversis e partibus Ti. Caesar adgredi statuit. Sentio Saturnino mandatum, ut per Satos ... legiones ..., irse a Sagnumbo ... exercitum, qui in Illyrico merebat, ducere in Marcomamnos orsus est). Od tih dvanaest legija svakojako pet su bile germanske, jer docnije u Germaniji ima ih toliko. Ostalo su dakle legije koje ge nalaze u Iliriku i njih prema tome ima sedam. Kako su raspoređene te legije po oblastima ilirskim? Posle ustanka panonskog mi imamo u Panoniji tri, a u Dalmaciji dve. Nemamo razloga sumnjati da je tako bilo i 6. god. po Hr. Tako dolazimo do zaključka da je u to doba i Mezija imala posadu od dve legije.

Ali koje su te dve legije? Sigurno je da su 33/34 god. po Hr. posadu mezijsku činile legija IV skitska i legija V makedonska. Na jednoj steni na srpskoj obali Dunava kod Boljetina ima jedan natpis iz koga to saznajemo (Tib(erio) Caesare Aug(usti filo) | Augusto imperator(e) | pont(ifice) max(imo) tr(ibuinicia) pot(estate) HHHV (god. 33/34). Leg(io) IIII Scut(hica) et leg(io) V Macedonica)^[6]. Tacit nam kaže da je Mezija i 23. god. imala dve legije: Ann. IV 5 ripamque Danubii legionum ... duae in Moesia attinebant. Ali da li su to bile također legio IV Scythisa i legio V Macedonica? To je vrlo verovatno. Legio HH Valeria Victrix zacelo nije bila tada u Meziji, jer ona je od 9. god. po Hr. u Germaniji.

Što se tiče 6. god., tada legija HH po svoj prilici nije spadala u stalnu posadu Mezije. Ta legija je, kako su dokazivali Momzen, Res gestae divi Aug.² 70 sq. i Hiršfeld, Hermes XXV (1890), verovatno Formirana usled panonsko-ilirskog ustanka 6. god. po Hr. Kako su onda ustale bile Panonija i Dalmacija, to je ona nesumnjivo bila ne u Meziji nego u pobunjenoj zemlji. Velej kaže (II 112,2) da je s njome Valerije Mesalin, koji je po Dijonu Kasiju (LV 29,1) bio τησ Δελματιας και της Παννονιας αρχων, odneo prve godine ustanka jednu (jamačno prvu) znatnu pobedu: Qui vir..., praepositus Illyrico, sudita rebellione cum semiplena legione vicesima circumdatus hostili exercitu, amplius viginti milia hostium fudit...

Što Filov kaže da je ona »dok se bavima u Iliriku, bila u Dalmaciji« i da se »celo vreme borila protiv ustanika,« to nije tačno. Filov se poziva na Tacita i neke natpise nađene u Dalmaciji. Ali iz Tas. Ann. I 42: primane et vicesima legiones, illa signis a Tiberio acceptis, tu tot praeliorum socia, tot praemiis aucta, tam egregiam duci vestro gratiam refertis? to ne izlazi. Tu nam se samo kaže da se ona u ilirskom ustanku u mnogim bojevima hrabro borila. Ali legija HH mogla je uzeti učešća u mnogobrojnim bitkama, i ako je išla protiv Dačana, kad su oni, na glas o panonskom ustanku upali u Meziju (gl. niže); jer pobedilac Dačana, Cecina, definitivno je svršio s njima 6/7 god. u zimu i 7. god. vraća se na panonsko-ilirske ustanike, a ovi se bore s Rimljanima još sve do 9. god. Još manje nam to kažu natpisi na koje se poziva Filov. CIL III 2030. 2911 su nadgrobni spomenici veterana HH legije i zato što govore o isluženim, ne aktivnim, vojnicima, nemaju, kako priznaje i sam Filov, osobitu vrednost. Samo n. 2836 pominje jednog hastatus prior iste legije (možda jednog aktivnog vojnika i CIL III 11746). Ali, razume se, na osnovu toga tvrditi da je XX legija bila stalno za sve vreme panonsko-ilirskog ustanka u Dalmaciji, to nije slobodno. Uzgred možemo primetiti da Filov malo posle sam sebi protivureči u ovoj tački, jer on dopušta da je ipak legija XX, ili jedan deo njen, bila u Meziji.

Kao što smo malo čas napomenuli, legija XX poslata je u Meziju jamačno povodom jednog upada dačko-sarmatskog u tu provinciju god. 6. po Hr. Kratko vreme pošto je planuo panonsko-ilirski ustanak, ali još iste godine, upadnu u Meziju Dačani i Sarmati. Da to nije bilo odmah u početku tog ustanka, izlazi iz toga što Aula Cecinu Severa, tadašnjeg mezijskog naŽesnika, vidimo gde u početku ustanka dovodi iz preko mora, iz Azije, neke legije (Vellei 112,4: At ea pars, quae obviam se effuderat exercitui, quem A. Caecina et Silvanus Plautius consulares ex transmarinis adducebant provinciis). Da je tada izvršen upad dačko-sarmatski, Cecina bi bio u Meziji, kuda je na glas o upadu odmah i poslat (Dio Cass. LV 30,4 Σευηρου ες την Μυσιαν, δια τε τους Δακους και τους Σαυροματας πορθουντας αυτην απαραντος). Premerštajn pomišlja da je legija XX tom prilikom došla u Meziju. Da je tada u tu provinciju poslata njena stalna posada i uz nju legija XX, to se, izgleda, može dokazati u nekoliko. Videli smo malo čas da je Tiberije, kad je, mahnuvši se Maroboda, pošao na pobunjene Panonce i Ilirce, dobio još pet legija iz preko mora. Kako je on imao — također smo videli, — kod Karnuntuma sedam legija, to bi trebalo sad da ima dvanaest legija. Uz to je onda došla i HH legija, jer ona ne spada u onih pet ilirskih (to su, po Momzenu, VI Slaudia, VIII Augusta, IX Hispana, HI Claudia, HV Apollinaris).^[7] Međutim Velej kaže da je Tiberije sad imao svega deset legija (1 13,1 Iunctis exercitibus quique sub Caesare fuerant, quique ad eum venerant, contractisque in una castra decem legionibus itd.). Gde su one ostale tri legije? Drugog objašnjenja nema, nego da su one otišle u Meziju protiv Dačana i Sarmata. Da su među njima bile one dve stalne mezijske legije, nije potrebno ni pominjati, jer je najprirodnije bilo da se pošlju, kad je već trebalo odvojiti dve legije, one koje su bile iz Mezije i koje su poznavale oblast u koju ih šalju.^[8] Na treću nas upućuje natpis iz Plevne.

II.

Videli smo napred da je legio IV Scythisa bila u Meziji 33/34. god. Ona je bila tu i posle 44. god. To nam kaže natpis SPL HI n. 1835 (iz Arretium): L.) Martio L. fillio) Pomptina) ||Macro tribunoj militumi legionis) II, III virtoj viarumjcurlandarum), quaestori), aedili) curjuli), pr(aetori), leg(ato) Tiberii) Claudi Caesaris (Augusti proj praetore) provinciae) Moesiae legionisi IV Scythiciae) et legionis|| V Macedonicae), proconsuli) provinciae) Achailae (citrija sortjem, eh djecurionum) decreto) publice).

S druge strane legio IV Scythisa otišla je iz Mezije zacelo pre 62. god. Pod tom godinom kaže Tacit (Ann. HV 6): Iamque aderat, copis ita divisis, ut quarta et duodecima legiones addita quinta, quae recens e Moešis ehcita erat; očevidno je dakle da je legio IV Scythica već pre 62. god. bila došla u Siriju. Pitanje je sad, kad je ona ostavila Meziju.

Filov misli" da može to vreme odrediti bliže s pomoću natpisa koje je ona ostavila u Dalmaciji. Stoga što se ona u malo čas pomenutom ustanku, god. 42., vratila k dužnosti, ona je dobila od cara Klaudija nadimak Slaudia pia fidelis. Prema tome natpisi na kojima se ona zove samo Pegio VII stariji su od god. 42, a oni na kojima nosi ime Perio VII Slaudia pia fidelis mlađi su. Broj ovih poslednjih natpisa, kaže Filov, iznosi dvadeset i dva i on je tako veliki, da ti natpisi ne mogu biti svi iz vremena od 42. do 46., niti od 42. do 50. god., nego su podignuti između 42. i 62. god. " Ali sve ovo

God 68. po Hr. u Meziji ima zacelo tri legije. Kad je rimska vojska potukla Roksolane koji su bili upali u Meziju, njih devet hiljada konjanika, u zimu 68/69, onda car Oton, i ako je tu pobedu odnela sama legio III Gallica sa svojim auxilia, odlikuje tri legijska legata: M. Aponius Moesiam optinens triumphali statua, Fulvus Aurelius et Iulianus Tettius ac Nimisius Lupus, legati legionum, consularibus ornamentis donantur.^[9] To znači da je Mezija onda imala tri legije. Mi znamo tačno i koje su one; to su legio III Gallica, legio VII Claudia i legio VIII Augusta (upor. Tac. Hist. II 85: Adcelerata interim Vespasiani coepta Illyrici exercitus studio transgressi in partes: tertia legio exemplum ceteris Moesiae legionibus praebuit; octava erat ac septima Claudiana, inbutae favore Othonis).

Za legio III. Galica tvrdi Filov^[10] da je došla u Meziju god. 67, pozivajući se na Suet. Vesr. 6 (legione tertia, quae sub exitu Neronis translata eh Syria in Moesiam fuerat) i Tas. Hist. I 74 (tertiam legionem, quod e Suria in Moesiam transisset, suam numerabat, to jest Mucijan). Zatim on istražuje uzrok ovome premeštaju i nalazi da legio III Galica zacelo nije poslata u Meziju zato što je tu bila potrebna, i tako dolazi do zaključka, da se njenim premeštajem htelo upravo samo da vaspostavi normalan broj mezijskih legija, koji je ranije, odlaskom legio V Macedonisa, bio smanjen od tri na dva. Kakve potrebe za pojačanje mezijske vojske, po Filovu, 67. god. nikako nema, tadašnje prilike čak se direktno protive mišljenju da je legio III Salisa došla u Meziju zato što je bila tu potrebna. Jer o kakvim nemirima u Meziji u to doba ništa se ne pominje, naprotiv u Judeji baš tada besni ustanak, a Neron je sam zauzet svojim pohodom na Alane, te je pre očekivati da se na Istok pošlju evropske legije, nego li obrnuto. Lako je dosetiti se da i ovo treba da bude jedan dokaz da je Mezija imala od 46. god. stalno tri legije.

Ova argumentacija je već u svojoj polaznoj tački netačna, i možda je to uzrok što je ona i dalje neosnovana. Iz navedenog mesta Vespazijanove biografije od Svetonija i Tacitovih „Historija“ nipošto ne izlazi da je legio III. Galica došla u Meziju god. 67. Svetonije nam na tom mestu kaže da je ona došla tu „pred Neronovu smrt,“ a poznato je da je Nepon umro tek 68. ... 73: nam etsi vagis adhuc et incertis auctoribus erat tamen in ore famaque Vespasianus ac plerumque ad nomen eius Vitelius excitabatur). Kao što se vidi, sasvim se može uzeti da je taj premeštaj bio god. 68. U tom slučaju pak lako bi se našao uzrok njegov. Pre svega u zimu 67/68 god. desio se već pomenuti, onaj prvi, sarmatski upad u Meziju.^[11] Iz toga se vidi da tadašnja mezijska vojska nije bila u stanju da zaštiti Meziju.^[12] To nam kazuju i docniji sarmatski upadi, onaj što se desio zimi 68/69 god., kad su posadu mezijskučinile tri legije i kad je cela posada bila u svojoj provinciji, dalje onaj pri kom je poginuo Fontej Agripa. Zašto, dakle, da nije zbog toga legio III Gallica premeštena u Meziju, dakle usled jedne potrebe, na koju je mogao skrenuti pažnju prvi sarmatski upad?^[13] A mogla je biti ona dovedena i zbog nemira koji su nastali pred Neronovu smrt i koji su izazvali promenu na prestolu. Judeju pak i pohod na Alane koji je spremao Neron doista ne treba ni pominjati u ovom razgovoru, jer zacelo da je toj provinciji ili za taj pohod trebala legio III. Galica, ona ne bi bila premeštena u Meziju — samo da bi posada mezijska bila dovedena na svoj normalni broj.

1. CIL III 7452. »Gefunden in Dorfe Reseletz, am linken Uter des Isker, zwischen Vratza und Pleven, von jenseitigen rechten Ufer aus einer Monastir genannten Ruine herbeigeschaft.«
2. Osterr. Jahreshefte I (1898) 167,1.
3. Die Legionen der Provinz Moesia etc. 1906. Str. 7.
4. Spom. Srp. Kralj. Akad. Nauka 42 n. 18 a.
5. Upor. Premerstein n. n. m. str. 164–5.
6. CIL III n. 1698.
7. CIL III r. 280.
8. Momzen Rom. Gesch. V 37, 1 misli da tih deset legija čine sedam ilirskih, dve mezijske i jedna koja je dovedena iz Italije. Koje su to sedam ilirskih bez mezijskih, to on ne kaže. Treba još primetiti da su po Momzenu onih pet prekomorskih legija došle tek docnije.
9. Tac. Hist. I 79
10. Str. 11.
11. Tac. Hist. I 79.
12. Upor. Filow 24.
13. Šta više, moglo bi se uzeti čak da je zbog toga dovedena u Meziju legio III Gallica, baš i kad bi bilo pouzdano da je to bilo 67 (ne 68) godine.