Majća sina na put ispračuje

* * *


[Majća sina na put ispračuje]

Majća sina na put ispračuje,
ispračuje i žalno pituje:
Teško li je, sine, čuž vilajet?"
Teško, male, kad Bog nuždu dava:
crna zemlja bolniku prostirka, 5
vedro nebo bolniku zavivka,
burmen kamik bolniku pod glavu.
(Ili: A bel kamik bolniku pod glavu).
(Podvučene reči u pevanju ponavljaju).

Od Ljube Kanjine
iz Gnjilana

Mati sina na put ispračuje

Mati sina, mati sina
na put ispračuje,
ispračuje, ispračuje,
i žalno pituje:
„Težak li je, težak li je 5
čuž vilajet, sine?"
„Težak male, težak male,
kad Bog nuždu dava,
crna zemlja, crna zemlja
bolniku prostirka, 10
vedro nebo, vedro nebo
bolniku zavivka,
a bel kamik, a bel kamik,
bolniku pod glavu."


Reference

Izvor

  • Etnološka građa i rasprave: iz Lužnice i Nišave, Vladimir M. Nikolić, [Beograd] : Srpska kraljevska akademija, 1910., str. 341.
  • Novica Živković, Gora bršljanova, narodne pesme pirotskog kraja, Pirot, Muzej Ponišavlja, 1998., str. 83.