Majka krvnica
0001 Majka kara svog Jovana sina:
0002 “O Jovane, moje milovanje!
0003 “Evo ima pet godina dana
0004 “Od kako te oženila majka,
0005 “Nema, sine, od srca poroda 5
0006 “Ni muškoga ni đevojaškoga.
0007 “Il’te neko čarom očar?
0008 “Il’pakosne naudile duše?
0009 “Il te neko prokle na vjenčanje?
0010 “Al’ ti nije po ćudi đevojka? 10
0011 “Il’ti sine po ćudi đevojci?
0012 “Bez nekoje to ne može biti.
0013 “Nego, sine, majčine ti rane!
0014 “Ti pogubi vjerenu ljubovcu,
0015 “Boljom ću te curom oženiti, 15
0016 “Boljom curom od soja boljega,
0017 “Koja će ti porod izroditi,
0018 “Da se tvoje srce ne ugasi.”
0019 Kada Jovan sasluša riječi,
0020 Progovori ovake besjede:
0021 “Čuješ mene, ostarala majko!
0022 “Ja se uzdam u Boga miloga
0023 “Da me nije niko očarao,
0024 “Ni zle duše mene naudile,
0025 “Nit’me niko kleo na vjenčanje;
0026 “Ja sam mojoj ljubi u srdašcu,
0027 “Ja nju ljubim kao svoju glavu,
0028 “No je tako od Boga suđeno
0029 “Da ne imam od srca poroda.
0030 “Kad Bog neća ni svi sveti neće.
0031 “Kako li ću pogubiti ljubu,
0032 “I kod Boga i ovog svijeta
0033 “Pravu krvcu tovarit’ na dušu?
0034 “Neću, majko, ljubu pogubiti,
0035 “No čekajmo još pet godin’ dana,
0036 “Pričekajmo, Bogu se molimo,
0037 “Bog će dati, koji mu se moli.”
0038 Kad sasluša majka lakrdiju,
0039 Raspučila na prsi kavada,
0040 A razmače vezenu košulju,
0041 Izvadila obadvije dojke,
0042 Pa Jovanu sinu govorila:
0043 “O Jovane, neposlušni sine!
0044 “Ako staru ne poslušaš majku,
0045 “Gubalo te materino ml’ jeko,
0046 “Razgubalo, pa te ošogalo,
0047 “Što s’iz ovih dojak’ posisao,
0048 No pogubi tvoju vjernu ljubu,
0049 “Boljom ću te, sine, oženiti.”
0050 Prepade se dijete Jovane
0051 Od majčine strahovite kletve,
0052 Ali ne zna što će i kako će,
0053 On se boji duše i obraza,
0054 Žao mu je pogubiti ljubu;
0055 Sve mislio, dok zlu izmislio:
0056 “Volim moju oštetiti dušu,
0057 “Pak se kajat’ od mojih gr’jehova,
0058 “Nego majci hatar oštetiti,
0059 “I majčinu kletvune slušati.”
0060 Opet misli što će i kako će
0061 Pogubiti svoju mladu ljubu;
0062 Pa doziva svog brata Bogdana:
0063 “O Bogdane, brate od matere!
0064 “Što ti rečem, nemoj reći neću,
0065 “E drukčije biti ti ne može.
0066 “Kada šjutra bio dan osvane,
0067 “Pođi, brate, u đelu i odaju,
0068 “Uzmi snahu za bijelu ruku,
0069 “Tvoju snahu moju milu ljubu,
0070 “Sobom uzmi noža plamenoga,
0071 “Povedi je drumom i ćenarom,
0072 “Zavedi je u goru zelenu,
0073 “Pa đe nađeš mjesta i prilike
0074 “Zaklonito i jošt sakrovito,
0075 “Tu pogubi moju jadnu ljubu,
0076 “Pogubi je pak se natrag vrati,
0077 “Donesi mi noža krvavoga,
0078 “Da ja znadem da je posječena.
0079 “Ako li me poslušati nećeš,
0080 “Kunem ti se, pa ti vjeru davam,
0081 “Mojom ću ti sabljom osjeć’ glavu.”
0082 To zboraše, a suze ronjaše.
0083 Gleda Bogdan i sluša riječi,
0084 Pa Jovanu bratu besjedio:
0085 “Šta, Jovane, da od Boga nađrš!
0086 “Ili si lud, il’ si poludio?
0087 “Đe ću zgubit’ milosnu snašicu!
0088 “Bogme neću nikad ni dovijek,
0089 “Pa sijeci kad je tebi drago,
0090 “Eto sablje, evo moje glave.”
0091 Razljuti se Jovan na Bogdana,
0092 Te povadi sablju iz korica;
0093 Odista ga pogubit’ hoćaše
0094 Al’ se Bogdan trže natražačke,
0095 Pokloni se svom bratu Jovanu:
0096 “Hoću, brate, al’ mi samo kaži
0097 “Što je tebi učinila ljuba?”
0098 Jovanu se ino ne mogaše,
0099 Sve Bogdanu po istini kaže.
0100 Tad obadva brata proplakaše,
0101 Al’ u mlađeg pogovora nema.
0102 Danak prođe, mrkla noćca dođe,
0103 Ode Jovan s ljubom u odaju,
0104 Bogdan ide ostareloj majci,
0105 Ljubi majku u bijele ruke,
0106 Pa je moli i Bogom zaklinja,
0107 Da odčinja kletve sa Jovana,
0108 Da ne gubi svoju milu ljubu:
0109 “Od Boga je velika grehota,
0110 “A od ljudi zazor i sramota,
0111 “Da gradimo ova bezakonja.”
0112 Sve molio, zalud je molio.
0113 Kad je šjutra jutro osvanulo,
0114 Uze Bogdan u potaju nože,
0115 Pa otide snaji u odaju.
0116 Ali snaja soja gospockoga,
0117 Tri puta se njemu poklonila,
0118 Dok Bogdanu poljubila ruku;
0119 Stisnu srce dijete Bogdane,
0120 Uvati je za bijelu ruku,
0121 Pa povedi kuli niz skaline,
0122 Šnjome ode poljem širokijem,
0123 A kad doše gorom stranputice,
0124 Prepade se plemenita Jela,
0125 Ter se svome jadu dosjetila,
0126 Pa govori đeveru Bogdanu:
0127 “O đevere, moj zlaćen prstene!
0128 “Stidno mi je i gledati u te,
0129 “Ali vidim što si naumio.
0130 “Od kako me dovede od majke
0131 “Nijesi me za ruku vodio,
0132 “Ni ovijem drumom i planinom;
0133 “Molim ti se, a Bogom te kumim,
0134 “Ako si me zgubit’ namislio,
0135 “Pokloni mi života i dušu
0136 “Ne za više nego za tri dana,
0137 “Zatvori me u bijelu crkvu
0138 “Dok se mlada iskajem gr’jehova,
0139 “Pa kad prođu tri punana dana
0140 “Pogubi me, i prosto ti bilo!”
0141 Mlado momče Boga vjerovalo,
0142 Zatvori je u bijelu crkvu,
0143 Pa otide dvoru na tragove.
0144 Misli Bogdan šta će kako li će,
0145 Čim će svoje nože krvaviti,
0146 Dok opazi mladu čobanicu
0147 Đeno čuva bijele jagance;
0148 Božju joj je pomoć nazivao:
0149 “Božja pomoć mlada čobanice!
0150 “Prodaj mene janca za pečenje,
0151 “Platiću ga, pa i preplatiti.”
0152 Veli njemu mlada čobanica:
0153 “Id’ odatle, Božji otpadniče!
0154 Ti si svoju snahu pogubio,
0155 “Itvoju si oskbrnio dušu.
0156 “Pogubio onaku snašicu,
0157 “Tvoju snahu, a našu gospođu,
0158 “Onake je u svoj zemlji nema.”
0159 Zastiđe se, dijete Bogdane,
0160 Plamovi mu obraz zapališe,
0161 Pa pobježe putem jadujući.
0162 Kada dođe na vodu Čatrnju,
0163 Tu nahodi deset đevojaka
0164 Đe bijele oko vode platno.
0165 BOžju im je pomoć nazivao,
0166 One mu je privatit’ ne hćeše,
0167 No sve deset grlom zavikaše:
0168 “Id’ otale, jedan prokletniče!
0169 “Ti si svoju snaju pogubio,
0170 “Tvoju snaju, a našu gospođu,
0171 “Za njom plače malo i veliko.”
0172 Zastiđe se Despotović Bogdo,
0173 Pa pobježe gorom stamputice,
0174 U goru mu Bog i sreća dade,
0175 Upazio zvjerku i košutu,
0176 Pali Bogdan svoga dževerdara,
0177 Ne pogodi zvjerku no košutu,
0178 Pa je kolje nožem i andžarom,
0179 Dok oboje krvlju napoio,
0180 Pa otide dvoru bijelome.
0181 Daleko ga Jovo ugledao,
0182 Pa on plače kao malo d’jete;
0183 Kuja majka pred njim išetala,
0184 Trči kuja, a pita Bogdana:
0185 “Jes’ li , sine, snaju pogubio?”
0186 Bogdan vadi noža i handžara:
0187 “Jesam, majko, evo obilježja.”
0188 Majka Bogda među oči ljubi:
0189 “Be aferim, moj Bogdane sine!”
0190 Uvede ga u dvor pjevajući,
0191 Pa kažuje i bratu Jovanu.
0192 Jovan plače i aferimiše.
0193 Kad su prošla tri bijela dana,
0194 Jovo ide snahi na tragove.
0195 Momče laže, a pravo ne kaže:
0196 “Idem, brate, u lov u planinu.”
0197 Kada dođe prebijeloj crkvi
0198 Romanaci (svijem nam pomogla)
0199 Crkvena je otvorio vrata.
0200 Misli Bogdan preminula Jela
0201 Jal’ od gladi, jal od Božjeg straha;
0202 Kad li Jela plače pred oltarom,
0203 Kleknula je na gola koljena,
0204 Pred ikonom pred Bogorodičinom,
0205 Boga moli i njegovu majku,
0206 Da joj proste njezine gr’jehove.
0207 Taman Jovo da pristupi k Jeli,
0208 Kad joj viđe čedo na rukama,
0209 Ludo čedo kažu mušku glavu.
0210 Kada Jela upazi Bogdana,
0211 Od ploče je na noge skočila,
0212 Pruža njemu na rukama sina,
0213 Pa se svija Bogdu oko noga,
0214 Kao zmija oko drva suva,
0215 Te đevera po nogama ljubi,
0216 Sve mu čizme suzama oblila.
0217 Kada Bogdan upazio snaje,
0218 A na ruke mlađana bratića,
0219 On zavika što mu grlo dava:
0220 ”Blago mene jutros i do vijek’!”
0221 Skida sebe svilenoga pasa,
0222 Opasuje Jelicu snašicu;
0223 Skide sebe zelenu dolamu,
0224 Sebe skida, na snahu je meće,
0225 Ogrnu je od čohe binjišom,
0226 Pa odoše dvoru bijelome.
0227 Bogdan nosi u naručju d’jete,
0228 Zavio ga srmali maramom,
0229 I svilenim iz džepa jaglukom.
0230 Kad su bili sprama b’jela dvora,
0231 Viče Bogdan svog brata Jovana:
0232 ”O Jovane, brate od matere,”
0233 ”Evo tebe i ljube i sina.”
0234 Zove sestre, zove i rodice:
0235 ”Evo vama snašice Jelice,
0236 ”I evo vi od snahe bratića.”
0237 Pa doziva svoju staru majku:
0238 ”Majko mila, i po triput majko!
0239 ”Evo tebi snahe i unuka.”
0240 Trči Jovo niz tančicu kulu,
0241 Ljubi brata među oči crne.
0242 Pa u obraz i čelo nejako:
0243 ”Blago mene jutros na do vijek!”
0244 Dotrčaše zave i jetrve,
0245 Ljube Bogda u skut i u ruku,
0246 A Jelicu u oba obraza:
0247 ”Blago nama, naša mila sejo!”
0248 Koliko im Jela mila bila,
0249 Uzeše je na bijele ruke,
0250 Iznesoše kuli na čardaku.
0251 Kad to viđe kuja stara majka,
0252 Izvadila potajna andžara
0253 Sama sebe u srce udrila;
0254 Stara pade više ne ustade,
0255 A demoni ugrabiše dušu,
0256 Odnesoše đe se duše muče
0257 Da se druge pameti nauče.
0258 Kuku tome ko izgubi dušu!
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
