[Majka Maru za Ivana dala]
Majka Maru za Ivana dala,
Sinoć dala, jutros se kajala:
„Da sam znala ja je ne bi dala,
Jerbo Ivo vrlo pije vino;
Do po noći rujno vino pije, 5
Od po noći bermet i rakiju!”
Divno Mara Ivu naučila:
Svaku veče s lučem čekajući,
Jednu veče ne dočeka Mara;
Kad je Ivo sa mejana pošo, 10
Na oboru preskočio vrata,
Na čardaku istavio vrata,
Pa uzima perna buzdovana:
Bije Maru po košulji tankoj,
Kud bič bije, onud krvca lije, 15
S buzdovana pera odlijeću,
U Marina pleća ulijeću.
Kad ujutru bijeli dan osvano,
On govori svojoj ljepoj Mari:
„Bi l mi mogla preboljeti rane, 20
Da ja idem u goru zelenu,
Da ja sestrim po gorici vile,
Da ti beru svakojako bilje,
Da ti param srmene rukave?”
Al govori prelijepa Mara: 25
„Ne ber bilja, ne paraj rukava,
Ne čin kvara, ostavi rukave,
Ne mogu ti preboljeti rana,
Već mi zovi na blagoslov majku.”
Ode Ivo lipe Mare majci: 30
„Ajde bako, lipe Mare majko!
Tebe Mara na blagoslov zove.”
„Kakva Mara, žalosna joj majka,
Ta sinoć je na vodici bila,
I meni je vode zagrabila!” 35
Ona ide svojoj ćeri dragoj!
„Kakva je to kod tebe boleza,
Il od Ive, il od Boga dragog?”
Al govori prilijepa Mara:
„Nij od Ive, već od Boga dragog; 40
Bud mi Ivi ko što si i bila,
Kroj mi Ivi ko što si krojila”,
To izusti i dušicu pusti.
