Majka Janu u nedelju plela

* * *

[Majka Janu u nedelju plela]

Majka Janu u nedelju plela,
em ju plela, em ju ljuto klela:
„Kero Jano, majka te nemala!
S'g te, kero, u nedelju plela,
u drugu te, kero, ne videla! 5
Toj se Jane jako snažalelo,
pa zamoli boga jedinoga:
„Stvor’ me, bože, na kvo drvo bilo,
makar bilo drvo javorovo."
Bog ju stvori drvo javorovo, 10
posadi ga do careva druma.
Otud idu mladi lavutari,
tuj stanuše, malko 'laduvaše,
ocekoše drvo javorovo,
naprajiše pret'nke lavute, 15
zasviriše t'nko, glasovito,
kano Jana što je popevala.

---

Beleške

Položaj žene u srednjem veku, pa i kasnije - za sve vreme patrijahalnih porodičnih odnosa, bio je isuviše robski i ponižavajući. U ovoj pesmi izražena je težnja narodnog umetnika da traje ono što je lepo, pa makar i putem neobičnih metemorfoza. Pesma je slična s onom koju je zapisao Milan Đ. Milićević i objavio u „Kneževini Srbiji” (Bgd, 1876), a koju je dr Ilija Nikolić objavio u „Razvitku“ br. 1 od 1965, str 59. („Majka Jelu sas košulje klela“). Peva se kao pesma br. 5.

Zabeleženo 1959. god. od Mice Branković iz Koželja, stare 67 godina. Ne peva.

Reference

Izvor

• Ljubiša Rajković Koželjac: Dvori samotvorni (narodne umotvorine iz srednjeg Timoka), Zaječar, 1972., str. 21.

• Što li Timok mutan teče. Pesme zabeležili: Svetislav Božinović, Mirjana Stanković, Ljubiša Rajković, Borislav Prvulović i Vladimir Jeremić. 2/1962, br. 4-5, str. 66.