Marko tavničarko
U planin' se tri snega beliju:
jedan lansći, a druđi polansći,
a treći ti od ovuj godinu.
Medžu nji je malo prokapnelo,
od nji teče reka Ravanica, 5
kraj joj bije u t’vne tavnice.
U tavnice nigde nikog nema
samo jedan Marko tavničarko
i kod Marka dva siva sokola. —
Lice reže te ji lebom rani, 10
slze roni te ji vodom poji.
Sokoli mu potijom govore:
„Oj boga ti, Marko tavničarko,
je l' ni raniš da ni preprodaješ,
je l' ni raniš u vojsku da pratiš?" 15
Jadan Marko tužno odgovara:
„Oj sokoli, moje verno drustvo,
ne ranim vi da vi preprodajem,
niti pojim u vojsku da pratim,
več vi ranim kod dvori da pratim, 20
da vidite moji lepi dvori,
da l' mi dvori nisu opusteli!"
Al govore sokolovi Marku:
„Gospodaru Marko tavničarko,
mi smo sinoč od tvoji dvorovi, 25
tvoji dvori u pelin urasli,
pred dvori su do dve do tri jele
i na jele do tri kukavice:
jedna kuka jutrom i večerom,
druga kuka — nikad ne manjuje, 30
treća kuka kad joj na um padne.
Što no kuka jutrom i večerom,
to je tvoja sestrica Milica,
što no kuka — nikad ne manjuje
to je tvoja rođena majčica, 35
što no kuka kad joj na um padne,
to je tvoja milostivna ljuba
koja te je caru optužila,
u tavnicu tebe opravila."
Tavnovao devet godin Marko. 40
Kad izleze iz puste tavnice,
Marko gradi do dva do tri grada:
prvi gradi od stolistu ružu,
druđi gradi od sitna bosiljka,
treći gradi od belo kamenje. 45
Što no gradi od stolistu ružu
tuj si Marko seju namestio. —
Vetar veje, ruža se leleje,
svu mirizbu na seju nanosi;
što no gradi od sitna bosiljka, 50
tuj si Marko majku namestio. —
Vetar veje, bosiljak leleje,
svu mirizbu na majku nanosi;
što no gradi od belo kamenje,
tuj si Marko ljubu namestio — 55
Vetar duva, kamenje obara,
Pravo ljubu po glavu udara.
