Marko se naljutio na kneza Lazara
Šetaše se tri srpske vojvode,
Po Kruševcu gradu bijelome,
Ispod dvora slavnoga Lazara,
Tri vojvode do tri pobratima.
Jedno ti je Kraljeviću Marko, 5
A drugo je vojvoda Milošu,
A treće je Relja od Pazara.
Na vojvode divno odijelo,
Na njih bješe škerlet od kadive,
Na glavi im zlatne perjanice 10
I oko njih pera pozlaćena.
A gleda ih Carica Milica,
Sa prozora iz bijele kule,
Pa sa sobom zbori i govori:
„Hvala Bogu, divnijeh vojvoda! 15
I ako je kruna na Lazaru,
Sva tri jesu ljepši od Lazara
I junaci bolji od Lazara.
Ona mnjaše niko ne čujzše,
A čuo je slavni knez Lazare, 20
Pa doziva slugu Milovana:
„Milovane, vjerna moja slugo,
Da otruješ Marka i Miloša
I sa njima Relju Bošnjanina;
Ti ako ih ne bi otrovao, 25
Ja ću tvoju izgubiti glavu.“
A Milovan na noge ustade
I natoči jednu kupu vina,
U nju turi zeri i otrove,
Pa otide među vojvodama 30
U meanu đe pijahu vina,
A među njih kupu ostavio
I ovako njima govorio:
„To je Lazar vama opravio,
Da pijete crvenoga vina.“ 35
Pa izide sluga iz meane.
U to doba sitna knjiga dođe,
Knjiga dođe slavnome Lazaru,
Od nekakva Arapina crna,
On Lazara zove na megdana, 40
Al’ da za se zamjenika nađe.
Kad je Lazar knjigu razumio,
Pa na slugu viku učinio:
„Čuješ, slugo, men Milovane.
„Ak’ otrova tri srpske vojvode, 45
Ja ću glavu tvoju izgubiti."
A Milovan trči u meanu,
Đe sjeđahu tri vojvode mlade.
Pri Marku je dobra sreća bila,
Kad pijaše vino, al’ rakiju, 50
Moljaše se Bogu po zakonu;
Još ne bješe vino počinjao,
Počinjao vino Lazarevo.
Sluga uze onu kupu vina,
Pa iskoči iz pjane meane, 55
Prosu vino po zelenoj travi.
Koliko je vino otrovano,
Od njega se zapalila trava.
A to Marko viđe s vojvodama.
Onda kneže pozvao vojvode, 60
Pa im kaže knjigu Arapovu,
Da ga zove Arap na megdana:
„Oćete li poći na megdana,
Za Lazara vašeg Gosodara?"
Onda reče Kraljeviću Marko: 65
„Sad ću poći za te na megdana,
Sad ću loći, ali više neću.“
Pa opremi sebe i šarina,
Pa otide na megdan Arapu
I Arapa dobi na megdanu. 70
Pa on dođe opet kod Lazara,
A Lazaru progovori Marko:
„Gospodare, kad sam ti nevjeran,
Ja te više nikad služit’ neću,
No ja odoh kod cara turskoga 75
I njemu se hoću pridvoriti."
Što je reko to je učinio,
Ode Marko kod cara turskoga
I turskom se caru pridvorio.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
