Marko i car

0001 Još zorica ne zabijelila,
0002 ni Danica pomolila lica,
0003 zatrupaše careve borije,
0004 na carevu štetu i nesreću:
0005 careva je hazna oduzeta,
0006 posječena u nju tri vezira.
0007 Tu se kupe hodže i kadije
0008 i velike careve delije,
0009 svako reče: "Kraljević je Marko,"
0010 i sam care reče da je Marko.
0011 Tad je care Turcim’ besjedio:
0012 "Da li nejma u mene junaka
0013 da otide do Prilipa grada
0014 da dovede Kraljevića Marka,
0015 al’ od njega da donese glavu?"
0016 Sva gospoda mukom umukoše,
0017 a delije zemlji pogledaše,
0018 no ne gleda Sokolović-paša
0019 nego caru tijo odgovara:
0020 "Gospodare, care Sulejmane!
0021 Ja ću poći do Prilipa grada,
0022 hoću poći, ako neću doći."
0023 Otole se paša podignuo,
0024 paša pođe gore po ćenaru
0025 dokle dođe u Prilipu gradu,
0026 pre’ dvorove Marka Kraljevića,
0027 tu mi paša ne nahodi Marka
0028 no Markovu ostaralu majku,
0029 njojzi pašo božju pomoć zvaše:
0030 "Boža pomoć, ostarala bako!"
0031 Njemu baka istu odgovara:
0032 "Bog daj i teb’, neznana delijo!"
0033 Opet njojzi paša besjeido:
0034 "O bogati, ostarala bako!
0035 Kamo tebe sine Kraljeviću?"
0036 Njemu baka pravo kazivaše:
0037 "Eto Marka đe spava u bakču,
0038 baš u bagču pod žutu nerandžu."
0039 Ode pašo pod žutu nerandžu,
0040 pod nerandžu u zelenu bašču,
0041 tu nahodi Marka Kraljevića
0042 đe on malo sanka boravjaše,
0043 na nj’ se pašo usudit ne smjede
0044 no kod Marka lahke tamburice,
0045 u tambure paša udario,
0046 al’ proza san Marko besjedio:
0047 "Koj’ udaraš u moje tambure,
0048 mogle bi se o’ glavu t’ slomiti?!"
0049 No govori paša Sokolović:
0050 ”Bog mi s tobom, Marko pobratime!”
0051 Marko skoči ka da se pomami,
0052 pak je Marko paši besjedio:
0053 "Koje su te vile donijele?!
0054 Sve mu pašo po istini kaže:
0055 "Careva je hazna ponešena,
0056 tri vezira na nju pogubljena,
0057 pa svak reče. "To učini Marko,"
0058 i sam care reče da je Marko,
0059 pa me care posla sa divana,
0060 da se nađeš i u divan dođeš."
0061 Njemu reče Marko Kraljeviću:
0062 "Ja bih iša caru na divana,
0063 no je mene salomljena ćorda
0064 sijekući noćas tri vezira,
0065 a u tmuši, u neviđelici,
0066 neđ’ po njima, neđe po kamenu."
0067 Reče pašo Marku Kraljeviću:
0068 "Pobratime, Marko Kraljeviću!
0069 Ja imadem dvije nagle ćorde,
0070 jednu javnu, a drugu potajnu,
0071 biraj, pobre, koju ti je drago."
0072 Tade reče Marko Kraljeviću:
0073 "Neću, pobro, nič’ju do sam svoju.
0074 Pak osedla Šarca debeloga,
0075 a Šarcu se na ramena baci,
0076 otidoše gorom i planinom
0077 dok dođoše caru na divanu,
0078 tada care Marku besjedio:
0079 "Kopilane, Marko Kraljeviću!
0080 Ti si moju haznu pokupio
0081 i posjeka u nju tri vezira!"
0082 Marko caru tade odgovara:
0083 "Nisam, care, dragi gospodare,
0084 no me neko, care, opadao,
0085 živo meso š njega odpadalo."
0086 Tade Marku care besjedio:
0087 "Izvad’, Marko, tvoju oštru ćordu,
0088 da ja viđu je li ti krvava!"
0089 Odgovara Marko Kraljeviću:
0090 "Gospodare, care Sulejmane!
0091 Jes’ me stara proklinjala majka,
0092 da naprazno ne izvadim ćordu."
0093 Reče care Marku Kraljeviću:
0094 "Kad ne moreš učinit inako,
0095 osim mene udri svakog, Makro!"
0096 To je Marko jedva dočekao,
0097 Marko ostru ćordu izvadio,
0098 jednom mahnu, hodžu posjekao,
0099 drugom mahnu, hodžu i kadiju,
0100 trećom mahnu te je sunedžiju,
0101 halaknuo, boga spomenuo,
0102 a u divan juriš učinio,
0103 od divana jade pogrdio,
0104 najposlije caru primahnuo;
0105 car izmiči, Marko se primiči,
0106 dokle caru stola nestanulo,
0107 tade reče care Sulejmane:
0108 "Ne za boga, moj posinko Marko!
0109 Nijesi mi haznu pokupio,
0110 ni posjeka u nju tri vezira!"
0111 Pa car tište u špagove ruke,
0112 izvadio hiljadu cekinah,
0113 sve ih dade Marku Kraljeviću:
0114 "Naj to tebe, moj posinče Marko!
0115 Dok ti dođeš na Prilipu gradu,
0116 da mi piješ crveniku vino."
0117 Otole se Marko podignuo,
0118 zdravo dođe u Prilipa svoga.
0119 Hoće Marko, vesela mu majka,
0120 za kalpak mu perje i čelenka.