Marko Kraljević se kladi u vernost svoje žene

* * *


Marko Kraljević se kladi u vernost svoje žene (ljube)


Fala bogu, fala jedinome,
obloži se Marko Kraljevići,
obloži se s Turčin delibašu,
obloži se u Stambola grada,
pred samoga cara i dvanajes vezira, 5
da govori Turčin delibaša,
da prevari on Markovu ljubu.
Govorija Turčin delibaša:
„Čuješ li me, Marko Kraljevići,
daj mi mene tvoje svetlo ruvo, 10
i daj mene Šarca pelivanca.”
Pa mu dao Marko Kraljevići,
pa mu dao svoje svetlo ruvo,
i mu dava Šarca pelivanca,
obuka se Turčin delibaša, 15
i januja Šarca pelivanca,
pravo ide Turčin delibaša,
pravo ide u Prilepa grada.
Kad je bio u široko polje,
videla ga dilber Anćelija: 20
„Po aljine, kako da je Marko,
po junaka, ka da nije Marko!”
Pa kazuje dilber Anćelija,
pa kazuje Tode izmećarke:
„Čuješ li me, Todo izmećarko, 25
ide junak kroz široko polje,
po aljine kako Marko da je,
i po konja kako Marko da je,
po junaka, ka Marko da nije;
ti ga čekaj na obornja vrata, 30
ako je Marko on će da te kara,
ako nije on će da te gleda.”
Čekala ga Toda izmećarka,
čekala ga u obornja vrata;
junak stiže, ništa ne govori, 35
sal gu gleda milema očima.
Pa kazuje Toda izmećarka,
pa kazuje dilber Anćelije:
„Čuješ li me, dilber Anćelija,
junak stiže, ništa ne govori,
sal me gleda s milema očima.”
Tad govori dilber Anćelija:
„Čuješ li me, Todo izmećarko,
ti mi veži (njegovoga) konja,
da ga Marko nikad ne vezuje,
ako je Marko on će da te kara,
ako nije on će da te gleda,
da te gleda milema očima”.
Vezala mu Toda izmećarka,
vezala mu Šarca pelivanca,
de ga Marko nikat ne vezuje;
junak ćuti, ništa ne govori,
sal gu gleda milema očima.
Pa kazuje Toda izmećarka,
pa kazuje dilber Anćelije:
„Čuješ li me, dilber Anćelija,
ja mu veza Šarca pelivanca,
de ga Marko nikad ne vezuje,
junak ćuti, ništa ne govori,
sal me gleda milema očima.”
Tad govori dilber Anćelija:
„Čuješ li me, Todo izmećarko,
ti mi turaj gospodske večere,
što gi Marko nikad ne večera,
ako je Marko on će da te kara,
ako nije on će da te gleda.”
Turila mu Toda izmećarka,
turila mu gospodske večere,
što gi Marko nikad ne večera;
junak večera, ništa ne govori,
sal gu gleda milema očima.
Pa kazuje Toda izmećarka,
pa kazuje dilber Anćelije:
„Čuješ li me, dilber Anćelija,
ja mu turi gospodske večere,
što gi Marko nikad ne večera,
junak večera, ništa ne govori,
sal me gleda milema očima.”
Govori gu dilber Anćelija:
„Nemoj, veli, svu noć da zaspiješ,
ze će nama prevara da bidne.”
Svunoć nije Toda izmećarka,
svunoć nije sana boravila,
pred saba je sana osvoija,
na stolicu, bogme, i zaspala.
Tu se digne turski delibaša,
tu se diže na junačke noge,
te odseče Tode izmećarke,
te gu odseče desnu stranu kose,
jednak odseče pa odmah pobeže.
Zapiskala Toda izmećarka,
zapiskala do boga se čulo,
dočula gu dilber Anćelija,
dočula gu i nju zapitala:
„Što bi tebe, Todo izmećarko?”
„Kako što je, dilber Anćelijo,
zipi junak na junačke noge,
te mi odseče desnu stranu kose,
jednak odseče, jednak i pobeže!”
Tad govori dilber Anćelija:
„Čuješ li me, Todo izmećarko,
ti mi slegni dole u konjuške,
te mi izberi konje lastavičke,
ja da rastresim moje ruse kose,
te da trčimo u Stambola grada,
da zateknemo Marka u životu!”
Tu mi sleže Toda izmećarka,
tu mi sleže dole u konjuške,
te mi izbra konje lastavačke,
rastrsila dilber Anćelija,
rastrsila svoje ruse kose,
pa uzjanuše konje lastavačke,
pravo idu u Stambola grada.
Tu je stiga Turčin delibaša,
tu je stiga u Stambola grada,
pa izneja one ruse kose,
prekrstija Marku Kraljeviću,
prekrstija one bele noge,
prekrstija na studeni kamen,
pa stegnuja onu belu šiju.
Tu zagrća Turčin delibaša,
tu zagrća one bele ruke,
da pogubi Marka Kraljevića.
Govorija Marko Kraljevići:
„Čuješ li me, Turčin delibaša,
dobro misli pa mene udari,
ti ćeš moju glavu sabljom otkinuti,
a ja ću tvoju zubima odkidati!”
Triput bija sablju prekalija,
nije smeja Marka da udari.
Tu je stigla dilber Anćelija:
„Gajret, Marko, gajret gospodare,
neće tebe prevara da bidne,
varaju ti tvoje izmećarke!”
Tu mi zipi Marko Kraljevići,
tu mi zipi na junačke noge,
te dovati sablju dimiskinju,
te pogubi Turčin delibašu,
pa pogubi dvanajest vezira,
i pogubi dve iljade vojsku,
svi što beju ispati i šaiti.


Reference

Izvor

Narodna književnost Srba na Kosovu - Junačke pesme, priredio dr. Vladimir Bovan, Jedinstvo, Priština, 1980, str.: 105-108