Marko Kraljević poljubi vjerenicu, a ona ga nije poznala5
0001 Svilen šator raspeo mladi Marko Kraljeviću,
0002 On je šator raspeo na livadi od Budima.
0003 Jutro rano podranile Budimke mlade djevojke,
0004 Jutro rano zajedno na hladenac hladne vode.
0005 Mimo šator prohode mlada Marka Kraljevića,
0006 Svaka Marku djevojka dobro jutro nazivaše.
0007 Koja bješe najmlađa među njima i najljepša,
0008 Ona Marku junaku dobro jutro ne naziva,
0009 Nego bješe u zemlju crne oči obrnula.
0010 Pođe Marko Kraljević toj djevojci govoriti:
0011 ”Od koga si, djevojko, l’jepa roda i plemena?
0012 Zašto mene mlađahna dobro jutro ne nazivaš?
0013 Ali si se podn’jela tvojom pril’jepom ljepotom?
0014 Ali, mlada djevojka, prstencima zlaćenijem?
0015 Ako si se podn’jela prstencima zlaćenijem,
0016 Da bi tvoje prstenke druge tvoje radovale.
0017 Ako li se podnosiš tvojom pril’jepom ljepotom,
0018 Da bi tvoju ljepotu crna zemlja obljubila.”
0019 Ali mlada djevojka Kraljeviću odgovara:
0020 ”Hod otole, hurjatine, nemoj vele govoriti!
0021 Ja sam draga sestrica mlada Pavla Banovića,
0022 I meni je bratučed od Budima sv’jeli kralju
0023 I ja ti sam vjerenica mlada Marka Kraljevića.
0024 Ako k tebi, hurjatine, pod šatore ja ušetam,
0025 Hoću tebi zaisto kordu tvoju grabiti,
0026 Paka ću je odn’eti rođenomu bracu momu,
0027 Č’jem ću haštrit naranče po džardinu braca moga.”
0028 Kad je Marko Kraljević tu djevojku razumio,
0029 Brzo bješe izišo ispod svilena šatora.
0030 I nju bješe uhitio mlađahnu za desnu ruku,
0031 Tere ti je uvede pod njegov svioni šator,
0032 I jednom joj celov da u rumeno b’jelo lišce.
0033 Tadara je djevojka mladu Marku govorila:
0034 ”Neka dođeš, hurjatine, ka l’jepu Budimu gradu,
0035 Ja se hoću moliti od Budima sv’jetlu kralju,
0036 Neka tebe objesi o vrat’jem od Budima.”
0037 Ali Marko Kraljević tom djevojci odgovara:
0038 ”Pođi, mlada djevojko, sa drugami na hladnu vodu,
0039 Kad se s vode ti vratiš ka l’jepu Budimu gradu,
0040 Ovako ćeš ti r’jeti mladu Pavlu Banoviću,
0041 Mladu Pavlu Banoviću i budimskom sv’jetlu kralju:
0042 ” ”Drago vas je po meni oni junak pozdravio,
0043 Koji šator raspeo na livadi od Budima,
0044 I meni je celov do u moje u b’jelo lišce.” ”
0045 Ona mlada izide ispod svilena šatora,
0046 Ali ne će da ide sa drugam na hladnu vodu,
0047 Neg se brzo povrati ka Budimu b’jelu gradu,
0048 Tere ide ovako bracu svomu govoriti:
0049 ”Koji je ono hurjatin na livadi od Budima,
0050 Koji suvraća pod šator Budimke mlade djevojke,
0051 Kad prohode don’jeti sa hladenca hladne vode,
0052 Jutroske me, djevojku, za desnicu uhitio,
0053 I mene je uveo pod svoj šator pod svileni,
0054 Pak me pita, od koga sam ja roda l’jepa i plemena.
0055 I kad mu sam mlađahna svekoliko povidjela,
0056 Tada mi je celov do u rumeno lišce moje.
0057 I još mi je djevojci ove r’ječi govorio:
0058 ” ”Kad se budeš uvratiti ka l’jepu Budimu gradu,
0059 Ovako ćeš ti rijeti mladu Pavlu, bracu tvomu,
0060 Mladu Pavlu, bracu tvomu, i budimskom sv’jetlu kralju:
0061 ” ”Drago vas je po meni oni junak pozdravio,
0062 Koji je šator raspeo na livadi od Budima,
0063 I meni je celov do u moje u b’jelo lišce.” ”
0064 Jeda ti se ja mogu, mili brate, umoliti,
0065 Da se pođeš moliti sv’jetlom kralju od Budima,
0066 Da objesi hurjatina o vratijem od b’jela grada?”
0067 Ali Pavo Banović sestri svojom odgovara:
0068 ”Nije ono hurjatin na livadi pod šatorom,
0069 Ono ti je vjerenik junak Marko Kraljeviću.”
0070 Kad je mlada djevojka braca svoga razumjela,
0071 Na to ti mu ne bješe ni r’ječi odgovorila,
0072 Nego se je mlađahna u lišcu zarumenila
0073 I ka zemlji bijaše crne oči obrnula.
