Marko Kraljević ne posti posta ramazana5
0001 Pije vino Kraljeviću Marko – u carevu bezistanu,
0002 S Kostadinom, drag’jem pobratimom.
0003 Silom dava Vlahom piti vino!
0004 To se čudo i u cara čulo.
0005 Mače care svoga poklisara,
0006 Poklisara crnoga Arapina:
0007 ”Doved’ to mi Kraljevića Marka
0008 Oli rusu glavu Marka Kraljevića.”
0009 Brzo ide crni Arapine.
0010 A kad dođe bilom bezistenu,
0011 Ali Marko ispijaše vino;
0012 Udara mu šarca buzdohanom.
0013 Njemu veli Kraljeviću Marko:
0014 ”Na udaraj, crni Arapine!
0015 Još ti konjic ima gospodara.”
0016 Z to Arap ništa i ne haje,
0017 Neg udara konja buzdohanom.
0018 Šarac ciči kaono ljuta zmija
0019 I pogleda Marka gospodara.
0020 Marko srcu odoljet ne može,
0021 On mi skoči na junaške noge,
0022 Iz sagrije sablju izvadio,
0023 Ter pogubi careva poklisara.
0024 Veli njemu Kostadine pobro:
0025 ”Kraljeviću, ujela te zmija!
0026 Što pogubi caru poklisara,
0027 Oba ćemo poginuti sada.”
0028 Za to Marko i ne haje ništa,
0029 Neg posjede šarca svoga,
0030 Ter on ide k caru u Carigrad,
0031 On pred carom crnu zemlju ljubi,
0032 Desnu ruku i koljeno l’jevo.
0033 Al je Marku care besjedio:
0034 ”Što si došo, jedan zulumćare!
0035 Koliko li govorenje moje,
0036 Da ne piješ uz ramazan vino,
0037 Da ne nosiš zelenu dolamu.”
0038 A njemu Marko besjeđaše:
0039 ”Znaš li care, mili gospodare!
0040 Kad si care, bio u sužanjstvu,
0041 Baš u onoj zemlji arapskoj,
0042 Ter ti meni tanku knjigu pišeš:
0043 ”Kraljić-Marko, moj po Bogu sinko!
0044 Vadi mene iz nevolje teške.” ”
0045 A kad Marko knjigu progledao,
0046 Ja podsidoh šarca konja moga,
0047 Odoh u arapsku zemlju.
0048 Večer dođoh u arapsku zemlju
0049 I ja nađoh tri age arapske,
0050 Ja ih nađoh đe večeraju,
0051 Ti im care mumom svijetlaše.
0052 Ja izvadih iz sargije sablju
0053 I pogubih tri age arapske,
0054 Oprostih tebe iz sužanjstva,
0055 I pobjegosmo bilom Carigradu.
0056 Moš se spomenuti, dragi gospodaru!
0057 Da mi dade činit, što mi drago,
0058 I da pijem uz ramazan rujno vino.”
0059 Kad je njega razumio care,
0060 Grohotom se nasmijao care
0061 I lijepo Marka darovao:
0062 ”Pođi Marko, moj sivi sokole!
0063 Ter se napij zadovolje vina.
0064 Jošter uzmi sruk i kauk,
0065 Hodi sa mnom u mečite turske.”
0066 To li bilo, to li i ne bilo,
0067 Sad se među nami spominalo,
0068 Da su zdravo sve junačke majke!
