Marko Kraljević na svadbi svoje žene
Fala bogu, fala jedinome,
Marko skita redom po kraine,
zaskitaja po arapske zemlje,
zaskitaja devet godin dana,
njega su ga Arapi uvatili, 5
i turili u tamnu tamnicu,
tamnuvaja devet godin dana.
Ljuba iska da mu se preudava,
pa mi pita onu staru majku:
„Čuješ li me, moja stara majko! 10
Izin daj mi da se preudavam,
se Marko se nigde živ ne čuje,
ni u žive, ni u puste glase”.
Tad gu majka opet zamolila:
„Čuješ li me, moja mila snao! 15
Kad si čekala devet godin dana,
jošte čekaj tri godine dana,
da ne bi ga negde živa čuli,
eli živa, je li u puste glase”.
Poslušala onu staru majku, 20
počekala još tri godin dana.
Jopet Marko nigde ne se čuje,
ni u žive, ni u puste glase,
pa je ljuba jopet govorila:
„Čuješ li me, moja stara majko! 25
stara majko, premila svekrvo,
daj mi izin da se preudavam,
se Marko se nigde živ ne čuje,
ni u žive, ni u puste glase”.
Tad gu majka njojzi izin dala, 30
i jednak ona reč bila puštila,
reč puštila i dan odvoila,
odvoila za nedelju dana,
dok priskupu kićene svatove.
Tu su Marku sani dokazali, 35
dokazali u tamnu tamnicu,
da će ljuba da mu se preudava,
pa se Marko Bogu pomolija:
„Fala bogu, fala jedinome,
ti mi pušti vetar i virišće, 40
te mi otvori od tamnice vrata,
te da idem u moje dvorove,
se će ljuba da mi se preudava!”
Puštu gospod vetar i virišće,
od tamnice vrata polomija; 45
iskočija Kraljevići Marko,
pravo ide kak Prilepa grada.
Kad je bija blizo približija,
što da čuje, čudo i golemo:
u dvorove biju surle i gočevi! 50
Pravo ide Kraljevići Marko.
Kad uleze u svoje dvorove,
što da vidi, čudo i golemo;
u dvorove kićeni svatovi:
„Pomoz bogom, kićeni svatovi!” 55
„Daj bog dobro, mladi tamničare!”
Niko njega, veli, ne poznava,
zdraviše mu jednu kupu vino:
„Zdrav si, kaže, mladi tamničare!
Da ispijemo ovu kupu vino, 60
da ispijemo mi za našu radost,
i za Marku Kraljeviću pokoj dušu,
danas mu se ljuba preudava!”
Nju popiše, drugu napuniše,
dadoše gu mladom tamničaru. 65
Kad gu uze mladi tamničare,
pa on uze onu kupu vina,
pa gu zdravi kumu i starejku:
„Zdrav si, kaže, kume i starejko!
Da ispijemo ovu kupu vino, 70
da ispijemo za Markovo zdravlje!"
I uz vino bija govorija:
„Lastavica staro gnjezdo truje!
Staro truje, novo podnovuje!"
I popije onu kupu vino, 75
i niko, kaže, nigde ne se seća
što govori mladi tamničare,
Dočula ga vijerenica ljuba,
i ona se bila dosetila,
pa mi praća onu staru majku: 80
„Čuješ li me, mori, stara majko!
a ti slegni od visoke kule
te mi pitaj mlada tamničara
od koje je zemlje i krajine”.
Tada sleze ona stara majka, 85
te jupita mlada tamničara:
„Tako od boga, mladi tamničare,
što te pitam, pravo da mi kažeš:
od koje si zemlje i kraine?"
„Pošto pitaš, pravo da ti kažem: 90
ja sam, kaže, zemlje Bugarije,
i onoga Prilipa grada,
i ja sam ti Kraljevići Marko!”
Tad se pušta ona stara majka
te zagrli mlada tamničara, 95
zagrli ga i ga poljubila.
Kad vidoše kićeni svatovi,
tad se oni svi na noge digli
da begaju kako gde koj može.
Kad to vide Kraljevići Marko, 100
pa govori kićenim svatovma:
„Se' te, kaže, kićeni svatovi,
nemojte vi da me ražljutite,
živo okce neću ve puštiti,
poklaću vas sve kako vrapčiće! 105
Nigde nije, kaže, do sag bilo,
da se svatovi bez devojke vratu,
ni ja neću, more, vas vratiti,
daću vama moju milu sestru;
no vi se’te vino da pijemo, 110
dok poznajem moje roblje de su,
dok da spravim moju milu sestru!”
Pa sedoše kićeni svatovi,
pa sedoše dva tri dana bjela,
dokle sestru bija pripravija, 115
pa gi dade onu milu sestru,
pa gi bija njima govorija:
„Da bi da bog ajer da gu vidiš!
I ako bi u sreću junačku
da ti rodi neko muško dete, 120
i poznaćeš čije je koleno!”
Rodila mu Banović Sekulu.
Kad je malo Sekula poraso,
gde god iša Marko Kraljevići,
i sa sebe njega je vodija, 125
i sas njega falbu je imaja.
