Marko Kraljević moli brata Andriju, da mu pogubi ljubu5
0001 Šetao se Kraljeviću Marko
0002 Po Novomu, gradu bijelome,
0003 Ispred dvora Novkinjice mlade.
0004 Sve ga gleda mlada Novkinjica,
0005 Pa je ona njemu govorila:
0006 ”Lijep ti si, Kraljeviću Marko!
0007 Još je ljepša Jele, ljuba tvoja.
0008 Al zaludu njezina ljepota,
0009 Kad ne ima od srca poroda,
0010 Nit ga ima, niti će ga imat.
0011 Uzmi mene, Kraljeviću Marko,
0012 L’jepa ću ti poroditi roda,
0013 Dvije ćeri i četiri sina.”
0014 Kad to čuo Kraljeviću Marko,
0015 Brzo se je na noge skočio,
0016 Pa on Marko b’jelu dvoru ide.
0017 Kad je došo dvoru bijelome,
0018 Andriju je brata dozivao:
0019 ”O Andrija brate, dobro moje!
0020 Pođi, brate, u gore zelene
0021 I pogubi Jele, ljube moje.”
0022 Al je Andro bratu govorio:
0023 ”A ne ludi, brate, dobro moje!
0024 Jer ću ljubi pogubiti tvoje?
0025 Evo ima devet godinica,
0026 Da je ona za te dovedena,
0027 Nigda mi se nije omrazila.”
0028 Ali Marko Andru govorio:
0029 ”O Andrija brate, dobro moje!
0030 Ti pogubi Jele, ljubi moje.
0031 Ako li je pogubiti ne ćeš,
0032 Ja ću tvoje otkinuti glave.”
0033 Misli Marko, da ne sluša niko,
0034 Sve to Jele sluša iz kamare.
0035 Pa je Jele lice naresila,
0036 Pa išeta iz kamare male,
0037 Djeveru je svomu govorila:
0038 ”O Andrija, moj mili đevere!
0039 Ja sam moje lice naresila,
0040 Vodi mene u gore zelene.”
0041 Pa pošeta u bašče zelene,
0042 Tu nahodi rumene ružice,
0043 Pa se š njome mlada razgovara:
0044 ”L’jepa ti si, rumena ružice!
0045 Dosad sam te lijepo gojila,
0046 A odsad će Novkinjica mlada.”
0047 Po pošeta pod žute naranče,
0048 Sokolu je sivom govorila:
0049 ”O sokole, vjerna ptice moja!
0050 Dosad sam te gojila lijepo,
0051 A odsad će mlada Novkinjica.”
0052 Pa pošeta u konjske podrume,
0053 Pa se mlada š njima razgovara:
0054 ”Dobri konji gospodara moga!
0055 Dosad sam vas gojila lijepo,
0056 A odsad će Novkinjica mlada.’
0057 U to Andro iz dvora izide,
0058 Idu oni u gore zelene.
0059 Kad su došli u gore zelene,
0060 Tu je Jele Andru govorila:
0061 ”O Andrija, moj mili đevere!
0062 Pušti mene pod jele zelene,
0063 Erbo me je zaboljela glava.”
0064 Pođe Jele pod jele zelene.
0065 Malahno je vrijeme postalo,
0066 Ona malo čedo porodila.
0067 Kad to vidi mladi Andrijaše,
0068 Da je njemu neve porodila,
0069 Od sebe je pasa otpasao,
0070 Pa je malo čedo opasao,
0071 Pa je Andro Jeli govorio:
0072 ”Hod’mo, Jele, dvoru bijelome.”
0073 Ali njemu Jele odgovara:
0074 ”A ne luduj, moj mili đevere!
0075 Kad ja dođem dvoru bijelome,
0076 Pogubit će i mene i tebe.”
0077 Opet Andra Jeli odgovara:
0078 ”O Jelice, moja neve draga!
0079 Mi hajdemo dvoru bijelome,
0080 Ne će Marko pogubiti tebe,
0081 Kad si malo čedo porodila.”
0082 A kad ga je mlada razumjela,
0083 Nije htjela, od manje nemogla,
0084 Nego ide dvoru bijelome.
0085 Kad su došli dvoru bijelome,
0086 Ali Marka b’jelu dvoru nema,
0087 Er je pošo svatim po djevojku.
0088 Leže Jele u meke dušeke.
0089 Malahno je vrijeme postalo,
0090 Kad eto ti Marka svatovima
0091 I on vodi Novkinjicu mladu.
0092 L’jepo ih je Andro pričekao,
0093 Vodi svate u bijele dvore,
0094 Stavio ih za svijetle sofre.
0095 Kad je ono prek objeda bilo,
0096 U kamari čedo proplakalo.
0097 A govori Kraljeviću Marko:
0098 ”O moj brate, mladi Andrijaše!
0099 Otkle ono čedo procmililo?”
0100 ” ”O moj brate, Kraljeviću Marko!
0101 Ono ti je tvoje čedo malo,
0102 Što ti ga je Jele porodila,
0103 Porodila u gori zelenoj.
0104 Ako meni, brate, ne vjeruješ,
0105 Eno ti ga u kamari malom
0106 Sa Jelicom, sa tvojom ljubovcom.” ”
0107 A kad li je Marko razumio,
0108 Skočio se na noge lagane.
0109 Skočio se kanda ne siđaše,
0110 Pušti čašu kanda ne pi vino,
0111 Pa pošeta u kamare male,
0112 Pa je svojom ljubi govorio:
0113 ”Oprosti mi, draga ljubo moja!
0114 Oprosti mi, što sam učinio.”
0115 Pa uzimlje čeda malahnoga,
0116 Uzimlje ga u svoje nauče,
0117 Pa ga Marko grli i celiva,
0118 Pa je Marko svatim govorio:
0119 ”O svatovi, mila braćo moja!
0120 Vi vodite mlađahnu djevojku,
0121 Vodite je ostarjeloj majci,
0122 Da ne reče, da sam je ljubio.”
